Izvor: Politika, 18.Feb.2011, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako „prekrojiti” vladu
Potpredsednik vlade Božidar Đelić premijeru Mirku Cvetkoviću već uručio moguće modele rekonstrukcije
Rekonstrukcija Vlade Srbije možda neće biti ograničena samo na promene određenih ministara, kako se dosad činilo, već će, kako sada najavljuje premijer Mirko Cvetković, do kraja meseca postati i manja. Manja vlada podrazumeva, naravno, spajanje pojedinih resora, ali prvi potpredsednik vlade Ivica >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Dačić kaže da još nije video nikakav predlog. Navodeći da je socijalistima svejedno da li će se menjati samo ministri ili i broj ministarstava, Dačić je juče ocenio i da treba napraviti optimalnu analizu o „optimalnoj meri vlade”, odnosno koja to ministarstva treba da postoje, navodeći da mađarska vlada ima osam ministarstava, „ali da treba videti šta je sve sadržano u tim ministarstvima”.
Drugi potpredsednik vlade Božidar Đelić kaže da on već ima neke predloge, odnosno da je Cvetkoviću uručio moguće modele rekonstrukcije vlade. On, međutim, sem toga da pomenuti modeli ne sadrže imena, već mogućnosti za rekonstrukciju, nije želeo da govori o detaljima onog što predleže premijeru.
I dok predstavnici vlasti razmišljaju o tome koje bi resore mogli da spoje da broj ministarstava makar ne prelazi 20, koliko je, prema proceni profesora Fakulteta političkih nauka Zorana Stojiljkovića, maksimalno potrebno Srbiji. On je juče rekao za Tanjug da je aktuelni politički trenutak iznudio odluku o rekonstrukciji vlade, tako da veruje da će u narednih desetak dana doći do smanjenja broja resora i novih imena.
Sadašnja vlada, sastavljena je od sedam stranaka, podeljena je tako da DS drži 12 resora, G17 plus šest, SPS četiri, dok po jedan resor imaju SDP, SPO i SDA i najveći problem prilikom spajanja resora biće to što neke srodne resore vode ministri iz različitih stranaka. Zbog toga će koalicioni partneri morati da naprave i novi dogovor o podeli.
A broj ministarstava se, kako kaže profesor Stevan Lilić, predsednik Udruženja pravnici za demokratiju, sasvim suprotno tome određuje prema potrebama države. „To je nepisano ali opšteprihvaćeno pravilo. A kod nas broj ministarstava zavisi od političkog dogovora koalicionih partnera u vlasti”, ističe Lilić. On kaže da je uobičajen broj ministarstava danas u svetu oko 15, a da štedljivije zemlje imaju i manje. „U vreme liberalnog kapitalizma početkom 19. veka države su imale samo ministarstva unutrašnjih i spoljnih poslova, vojske, pravde i finansija. Vek kasnije, država je počela da obavlja i socijalne funkcije i tako dobila i resore prosvete, zdravstva, rada, socijalne politike, da bi kasnije preuzela i intervenističku ulogu i tako dobila i resore ekonomije, industrije, poljoprivrede. Danas postoji ukupno 50 resora, ali se oni u različitim kombinacijama svode na 15 ministarstava”.
Lilić objašnjava da se svi resori svrstavaju u tri navedene grupe, a način na koji se unutar njih spajaju zavisi od zemlje do zemlje, pa tako recimo, infrastruktura, saobraćaj, komunikacije mogu biti u jednom ili više ministarstava. Isto važi i za prosvetu, nauku, kulturu, sport.
A kako bi ovo spajanje resora moglo da izgleda u našem slučaju. Ukoliko vladajućoj koaliciji nedostaje ideja, mogla bi da pogleda i neki od tri predloga zakona o ministarstvima koji su već upućeni u parlament. Predlog Čedomira Jovanovića (LDP), podnet još gotovo pre dve godine, predviđa 12 ministarstava, koliko veruje da treba da ih bude i Tomislav Nikolić (SNS) koji je prošle godine predložio skupštini usvajanje novog zakona. Jedno ministarstvo više postoji u predlogu sada pokojnog poslanika Vladana Batića (DHSS) koji je takođe u parlamentu.
Prema Jovanovićevom predlogu, srpska vlada bi ostala bez ministarstava rudarstva i energetike, infrastrukture, državne uprave i lokalne samouprave, ekonomije i regionalnog razvoja, omladine i sporta, vera i kulture, dijaspore, kao i bez ministarstava za nauku i tehnološki razvoj, telekomunikacije i informaciono društvo, životnu sredinu i prostorno planiranje, za Nacionalni investicioni plan i Kosovo i Metohiju i ljudska i manjinska prava, jer bi ovi resori bili pripojeni drugim ministarstvima.
Nikolić predlaže sledeća ministarstva: spoljnih i unutrašnjih poslova , odbrane, finansija, pravde, zatim ministarstvo poljoprivrede, šumarstva, vodoprivrede i životne sredine, ministarstvo privrede i rada, ministarstvo za saobraćaj, infrastrukturu i prostorno planiranje, za državnu upravu i lokalnu samoupravu, ministarstvo prosvete, omladine, sporta, nauke i tehnološkog razvoja, ministarstvo zdravlja, porodice i socijalne i dečje zaštite i ministarstvo kulture i informisanja.
Po Batićevom predlogu, sem finansija, odbrane, spoljnih i unutrašnjih poslova i pravde kojoj bi bio pripojen i resor državne uprave i lokalne samouprave postojala bi i ministarstva poljoprivrede, šumarstva, vodoprivrede, rudarstva i energetike, ministarstvo za privredu, zatim za infrastrukturu, prostorno planiranje i životnu sredinu. Prosveta i nauka bile bi jedno ministarstvo, kao i kultura, omladina i sport, dok bi rad i socijalna politika bili pripojeni ministarstvu zdravlja. Po ovom predlogu spojila bi se ministarstva za Kosovo i Metohiju i ljudska i manjinska prava, kao i ministarstva vera i dijaspore.
G. Novaković
objavljeno: 19.02.2011
