Izvor: Politika, 28.Jan.2012, 23:16

Kada političar radi, a kada je u kampanji

Ivica Dačić, zamenik premijera i ministar policije, na gradilište mosta Zemun–Borča, preko Dunava, nije došao kao predsednik SPS-a zbog izborne kampanje, već kao vicepremijer. Tako on kaže. Kaže i da nije sve što radi kampanja, da je taj dan bio isti kao i svaki drugi radni dan, i da ne vodi predizbornu kampanju. „Nije sve kampanja. Šta sad, treba da ostanem kod kuće da sedim. Ja samo radim svoj posao.”

Dačić je zapravo s Velimirom Batom Živojinovićem došao >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na poziv kineskih radnika koji grade most i koji su želeli da ih za Novu godinu poseti čuveni glumac. Zato je, na primer, vicepremijer mogao da kaže da je bio na radnom zadatku jačanja srpsko-kineskog prijateljstva.

Teško je reći gde je granica kada se političari pojavljuju u javnosti u ulozi državnih funkcionera odnosno partijskih lidera. Šta je tu njihov redovan posao a šta je predstavljanje sopstvene partije građanima za državne pare. Iako je ta granica neuhvatljiva, kako je moguće napraviti propise koji bi precizirali ponašanje političara i omogućili opoziciji da ima jednak tretman kao i vlast u predizbornoj kampanji.

Miodrag Radojević, istraživač–saradnik Instituta za političke studije, kaže da ne samo da je domaće već i strano zakonodavstvo oskudno u propisima koji bi precizirali ponašanje političara u pojedinim situacijama. „Sve se to svodi na etiku.” On kaže da je zloupotreba vlasti česta i da su pojedini političari u stanju svašta da rade kako bi obezbedili mandat. „Zloupotreba državnih resursa je najdrastičnije kršenje normi. Građani očekuju od političara da se uzdrže od takvih stvari, što je očigledno teško, kao što je teško ovo pretočiti u propise. Jedna od mogućnosti je da se šef države odvoji od predsednika stranke. U Hrvatskoj je to predviđeno ustavom, izabrani predsednik države nakon izbora podnosi ostavku na mesto predsednika u stranci. U vreme vladavine Slobodana Miloševića opozicija je često tražila da predsednik zamrzne funkciju u stranci, ali se to nije dogodilo.”

„Evropa ima kodeks ponašanja za lokalne i regionalne izabrane predstavnike”, objašnjava Radojević. „Zaštitnik građana je 2010. godine predložio da se i kod nas donese kodeks ponašanja za političare na vlasti.” To bi bili etički standardi, ali bi se problem javljao u praksi, jer najčešće tanka linija deli „službeno” od „promotivnog” ponašanja političara u predizbornoj kampanji. Državni funkcioneri su obično funkcioneri i u stranci, mnogi imaju još poneku funkciju, pa ima povoda da se često pojavljuju u javnosti, što se može zloupotrebiti u predizbornoj kampanji.

„Kodeks ponašanja političara neće biti potreban kada se promeni svest i mentalitet o tome šta političar ne treba da radi. Ali kod nas je na snazi partizacija države, a zamera nam se da se stranke stavljaju iznad državnih interesa. Za ovakve situacije mi imamo odgovarajuće institucije, ali je problem u mentalitetu, što nije lako menjati, naročito u tranziciji. To bi trebalo urediti etičkim pravilima, što nije pravno obavezujuće, već to mora pratiti promena mentaliteta i poštovanje pravila igre”, kaže Radojević.

Branko Radun, politički analitičar, kaže da su političari krenuli još pre šest meseci da se slikaju sa sportistima ili drugim poznatim ljudima. „To generalno jeste preterivanje i to treba svesti u racionalne oblike. Jer ako političari budu preterivali to će izazvati kontraefekat. Tako je Milošević pogrešio na kraju svoje vladavine. Mnogo je njegove stranke bilo TV ekranima i javno mnjenje se prezasitilo. Kod nas se sada otišlo predaleko, jer nije isto da li se na primer ministri pojavljuju sto ili osamsto puta.”

Radun smatra da političari čestim pojavljivanjem u medijima hoće da pošalju dodatnu poruku javnosti. „Prečesto pojavljivanje političara može da izazove zavist u vladajućim krugovima, ali i sopstvenoj stranci, što može imati posledice. To nekome može srozati rejting. Sada ulazimo u kampanju pa i pitanja novinara mogu biti opasna, o političkim igrama da i ne govorimo. Opozicija je više blokirana nego ranije i nije ravnopravna u političkoj bici pogotovo ako se mnogo ređe pojavljuje na televiziji od stranaka na vlasti. Vladajuća garnitura hoće više da bude u javnosti i to može da bude kontraproduktivno.”

Miljenko Dereta, izvršni direktor Građanskih inicijativa, kaže da je prvi nivo problema to što političari misle da im propaganda iz prošlih vremena donosi poene. „Ja mislim da im ne donosi.” Drugi nivo problema je taj što političari imaju više funkcija pa mogu da pokriju širok spektar pojavljivanja u javnosti.

„Kod nas nema preciznih propisa o ponašanju političara, ali izborni zakon precizira kada se ulazi u kampanju. Treba razdvojiti redovnu aktivnost partija u kojoj je normalna komunikacija s građanima, što stranke ne čine. Od izborne kampanje je namerno napravljena „klizalica”, baš zato što nema preciznih pravila. Namerno su u zakonima ostavljena neprecizna pravila da protivnik može da vas proziva.”

Ivana Anojčić

objavljeno: 29.01.2012

Nastavak na Politika...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Politika. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Politika. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.