Izvor: Vesti-online.com, 06.Sep.2012, 13:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Guske u magli

Ivica Dačić nam je odlučno poručio da neće da vodi nebesku Srbiju i da nema junačenja oko nekakve fusnote. I ta njegova epska konstatacija dovoljna je izgleda da opravda sve ustupke koje je Vlada učinila do sada i koje će činiti ubuduće dok tromim koracima hitamo u umornu Evropu, u dogledno vreme apsolutno nespremnu za nove države članice.

Jelena Arsenović

Tako ćemo ubuduće da vidimo >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << Tomu i Jahjagu kako piju Frankovu za nekakvim okruglim stolom, pa Dačića i Tačija kako se ignorišu, sve leđa o leđa, pa Mrkića i...

Srbija će vaskrsnuti na tim regionalnim skupovima na kojima se inače nikada ništa i ne odlučuje, a na kojima su nam susedi lepo stavili do znanja da im je važnije otcepljeno Kosovo nego Srbija koja sebi povremeno voli da tepa "faktoru mira i stabilnosti u regionu"

Malo po malo, mic po mic, sve će da legne na svoje mesto.

Kosovo će da dobije pozivni broj i stolicu u UN.

Tek u vreme predizbornih kampanja Zapad će imati sluha za unutrašnju mimikriju srpskih političara, a onda će uslediti hladan tuš za neuki puk i to od onih koji su glasove dobijali na žešćoj nacionalnoj retorici.

Ali sve to nije bitno jer Dačić ima novog prijatelja Martina Šulca. I dok Nemac u prisustvu gosta iz Beograda otvoreno govori kako će bez sumnje na kraju evropskog puta Srbija morati da prizna Kosovo, Ivica Dačić, dal' izgubljen u prevodu il' sluđen novim prijateljstvom, objavljuje kako mu je drago što je njegov novootkriveni frend, prvi parlamentarac stare Evrope.

Šta mu je drago?

To što će i njega, kao doskora Tadića u Briselu, imati ko da tapše po leđima i ljubi u obrašćiće ili to što je Šulc prijateljski otvoren, pa od srpskog prijatelja ne krije ništa, pa ni ono što ovaj odavno zna - da nema članstva u EU bez formalne predaje Kosmeta Albancima?

A do tada ima još toliko izbornih ciklusa! Do tog "svetla na kraju tunela" ima ćurkova da izokrenemo sve u šesnaest!

Baš malo znamo, a tek ništa kada slušamo čelnike nove Vlade, državotvorne k'o guske u magli, ideološki bezbojne, a taktički nepripremljene poput Dudinih košarkaša.

Sve miriše na to da smo dobili vlast koja će rasprodati i ono od čega su se i žuti ustručavali, da će ustuknuti tamo gde i Borko nije smeo.

Da su znali za trijumvirat Nikolić-Vučić-Dačić novinari BBC su mogli i njihov primer da uvrste kao dokaz teze da su u savremenoj političkoj istoriji najveće ustupke činili desničari i oni političari kojima je nacionalni interes navodno uvek bio zvezda vodilja.

Sve ustupke koje je jevrejska država napravila sprovele su nacionalističke vlade Likuda. Menahem Begin je povukao izraelsku armiju sa Sinaja, a "kasapin iz Bejruta" Šaron srušio je jevrejska naselja i povukao se iz Pojasa Gaze, prepuštajući je palestinskoj samoupravi.

Šarl de Gol, čuven po svom nacionalizmu, pustio je Alžir da ide svojim putem iako je u toj francuskoj koloniji živelo preko šest miliona Francuza. Za vreme mandata republikanca Ričarda Niksona okončan je rat u Vijetnamu, a za to nisu imali petlju demokrate Kenedi i Džonson. Mnogo je takvih primera koji govore da je desničarima lakše da se odriču nacionalnih tabua, jer se u njihov patriotizam po difoltu ne sumnja, ali s jednom suštinskom razlikom. Sve su to bile osvojene, okupirane zemlje koje su onda desničari kao "puštali" i prepuštali pobunjenicima.

U slučaju Srbije traži se da okupirana teritorija bude i formalno ustupljena okupatoru i da za tu otimačinu još bude zahvalna pokroviteljima jer su je oslobodili balasta.

Naši neuki Uroši samo im idu na ruku.

Nastavak na Vesti-online.com...