Izvor: B92, 02.Dec.2014, 13:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dačić i Hrvati u otvorenom sukobu
Šef srpske diplomatije Ivica Dačić rekao je da je saglasan sa stavom da politika Vojislava Šešelja treba da bude osuđena, ali da ne treba osuđivati Srbiju.
Kako prenosi Večernji list, srpski vicepremijer je iskoristio sastanak ministara zemalja Zapadnog Balkana da “održi lekciju hrvatskim evroparlamentarcima koji su inicirali rezoluciju Evropskog parlamenta o Vojislavu Šešelju“.
“Ne treba da bude osuđena Srbija, na izborima je pobedila drugačija >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << politika. Izvinjavam se što sam govorio duže, ali pošto ste vi o nama govorili duže, bez našeg prisustva, dozvolite da sam i ja uzeo to pravo“, istakao je Dačić na kraju desetominutnog govora, za koji "Večernji" navodi da je “neuobičajen za goste iz trećih zemalja koji su pozvani pred Odbor za spoljnu politiku Evropskog parlamenta“.
Prvi potpredsednik Vlade Srbije je rekao da Evropski parlament ima pravo da diskutuje o čemu hoće, ali da mora da pođe od činjenice da Srbija nije učestvovala u puštanju Šešelja.
“Haški sud nas nije ni obavestio, nikakve uslove mu nije postavljao, a proces traje 11 godina. Pa da li je to moguće? Tužilaštvo se nije žalilo kad je bio u Hagu, a sad se žali kad je u Beogradu. Ja sam izjavljivao da je Šešelj pitanje prošlosti i ne znam odakle komentari da se Vlada Srbije nije o tome izjasnila. S druge strane, treba da budete svesni da se Šešelj ne može goniti ni za jedno drugo delo dok se goni u Hagu“, napomenuo je Dačić.
On je istakao da je cilj puštanja Šešelja na slobodu izazivanje političkih nemira u Srbiji.
“Stoga je rezolucija EP-a protumačena u Srbiji na jedan razočaravajući način, kao neshvatanje situacije. Srbija se promenila. Danas nije ista kao kad je Šešelj otišao u Hag. Uostalom, ovakav sastanak ne bi bio moguć dok se nije promenjena vlada Srbije 2012. godine. Nema šanse da bi ministar iz Srbije sedeo s kosovskim ministrom. Molim vas da shvatite da mi ovo ne radimo zbog EU, nego radimo zbog Srbije. EU nije cilj, nego put da stvorimo društvo u kojem postoje evropske vrednosti. Svi problemi treba da budu bilateralno rešavani. Ne vidim razlog da Hrvatska i Srbija o ovome ne razgovaraju bilateralno. I žao mi je što je moja poseta Hrvatskoj, koja je bila zakazana na dan puštanja Šešelja, otkazana. Na vaš zahtev“, rekao je Dačić.
Andrej Plenković, HDZ-ov evroparlamentarac, koji je i potpredsednik Odbora za spoljnu politiku, odgovorio je Dačiću da Srbija ne može biti verodostojna ako ignoriše ratnohuškačku retoriku Vojislava Šešelja.
“Ministre, rekli ste da je EU vrlo popularna u Srbiji. Nadam se i da su evropske vrednosti popularne u Srbiji. Javna ratnohuškačka retorika Šešelja toliko je neprihvatljiva da traži reakciju vlasti. Ta reakcija nedostaje. Ako želite biti verodostojni i ako želite napredovati na evropskom putu, ne možete ignorisati tu retoriku. Morate oko toga biti jasni“, rekao je Plenković.
U raspravi koja je usledila javila se Ruža Tomašić.
“Podržavam politiku proširenja. Jedino što bih primetila kod gospodina Dačića je da mu arogancija u ovom parlamentu ne prolazi. Tako arogantno govoriti da smo mi tražili da se Srbija poistoveti s onim što Šešelj govori… Mi nismo to tražili. Mi smo jednostavno tražili da se vođstvo Srbije ogradi od Šešelja. Pošto znamo šta je bilo. Znamo da je Dačić bio najbliži saradnik Šešelja“, rekla je Tomašićeva.
Dačić je na to reagovao sa svog mesta, bez mikrofona.
“Mislite na Vučića ili Dačića?“, dobacio je ministar spoljnih poslova Srbije.
Dačić je odgovorio da se ne radi o aroganciji nego da je samo izneo stavove Srbije o "pravnom cirkusu" u vezi sa Šešeljem.
"Niko normalan danas u Srbiji ne podržava Šešelja", rekao je Dačić i pozvao se na reči šefa misije EU u Beogradu Majkla Davenporta da se Srbija jasno ogradila od Šešelja.
Svako ima svog Šešelja, rekao je Dačić i ukazao na raniju izjavu Tomašićeve da je Hrvatska zemlja za Hrvate, a da svi oni kojima se to ne sviđa mogu da se pakuju i da idu.
"Ne dopuštam da mi ona deli lekcije iz demokratije", rekao je Dačić misleći na Tomašićevu.
On je objasnio da je spornu izjavu o izlazu Srbije na more dao u okviru sastanka Jadransko-jonske inicijative u kojoj je Srbija jedina članica koja nema izlaz na more.
"Srbija nema nameru da izađe na more, ali valjda vi imate nameru da na vaše more dolaze građani Srbije", poručio je Dačić.
On je naglasio da niko ne može da bira prošlost, ali da se može uticati na budućnost i da treba nastaviti napore u pravcu pomirenja.
Polemiku je zaključio predsednik Spoljnopolitičkog komiteta EP Elmark Brok, koji je takođe pozvao da se ispod prošlosti podvuče crta.
"Ja kao Nemac najbolje znam koliko prošlost može da opterećuje", poručio je Brok i podsetio da je princip nediskriminacije ugrađen u temelje EU još 1950. godine.
"EU ne može da rešava probleme prošlosti, ali može da ih učini nebitnima", zaključio je Brok polemiku u Evropskom parlamentu.
Šef srpske diplomatije Ivica Dačić izjavio je da će Vlada Srbije ispuniti svoje međunarodne obaveze, iako uopšte nije bila upoznata s postupkom Haškog suda u vezi s puštanjem iz zatvora i prebacivanjem u Srbiju Vojislava Šešelja.
Dačić je posle rasprave o Zapadnom Balkanu u Evropskom parlamentu, odgovorao na pitanje novinara da li će srpske vlasti uhapsiti i vratiti u Hag Šešelja, ako to zatraži Haški sud.
Kad je reč o Šešelju, te međunarodne obaveze su Srbiji nametnute u jednom procesu bez presedana "a s ciljem da se ugrozi politička stabilnost u Srbiji", kazao je Dačić.
"Ta tema uopšte nije bila aktuelna niti je bilo ko u Srbiji razmisljao na temu Šešelja", dodao je on.
"Očigledno je da on nema političku budućnost i da se koristi kao jedan od razloga za napad na Srbiju, i mislim da je to nešto što zaista nije trebalo međunarodnoj zajednici i Haškom sudu, odnosno onima koji vode glavni koncept kad je reč o tom sudu", kazao je Dačić.
On je takođe podsetio da je pitanje puštanja iz zatvora Haškog suda osetljivo za ceo region, i da Srbija nije tražila posebne osude za puštanje iz zatvora tribunala optuženih hrvatski, albanskih, muslimanskih ratnih komandanata.
Naglasio je da su u raspravi o Zapadnom Balkanu u EP to pitanje posebno nametnutuli hrvatski poslanaci desnice.
On je primetio da i u Hrvatskoj ima nacionalističkih pa i neonacističkih istupa i snaga, i dodao da za odnose u regionu uopšte nije bilo dobro što je ponovo sa albanske strane pokrenuto pitanje takozvane Velike Albanije.
.jpg)
