Izvor: RTS, 02.Feb.2016, 15:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dačić: Srbija ne sme dozvoliti da se pretvori u sabirni centar

Srbija će nastaviti da sprovodi otvorenu i konstruktivnu regionalnu politiku, izjavio je u Sofiji prvi potpedsednik vlade i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić istakavši da su sve zemlje regiona prošle godine zajedno prošle kroz brojne izazove, uključujući migrantsku krizu.
Pitanja rešavanja problema migranata, povezivanje >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << u oblasti energetike i infrastrukture i sloboda medija su prioritetne teme svih nas u jugoistočnoj Evropi, rekao je Ivica Dačić na neformalnom sastanku ministara spoljnih poslova Procesa saradnje u Jugoistočnoj Evropi (PSuJIE) u bugarskoj prestonici.

Dačić je istakao da se većina učesnica PSuJIE danas suočava sa najvećom migrantskom krizom od završetka Drugog svetskog rata, a razvoj situacije, ocenio je, ukazuje na mogućnost da aktuelni svetski talas migracija, potencijalno, preko Balkana i Mediterana, pokrene u pravcu EU i nekoliko miliona migranata.
Srbija je među zemljama koje su toga možda i najviše svesne jer je, kao tranzitna zemlja, u samom središtu tzv. „zapadno-balkanske rute", napomenuo je Dačić.
Samo tokom 2015. godine je, kako je podsetio, na teritoriju Srbije ušlo je preko 600.000 ljudi, među kojima je najveći broj državljana Sirije i Avganistana a u pojedinim periodima dnevni broj ulazaka dostizao je i 9.000. Tokom januara ove godine u Srbiju je već ušlo skoro 60.000 migranata.
Ocenio je da je Srbija dosadašnjim postupanjem pokazala kao kredibilan partner EU i spremnost da preuzmeme deo odgovornosti iako nije članica Unije.
"Međutim, ukoliko bi došlo do lančane reakcije drastičnog smanjenja propusne moći ili zatvaranja granica (Nemačka, Austrija, pa dalje redom…), to bi za Republiku Srbiju i čitav region bila posebno opasna situacija. Time bi se zaustavio protok migranata i uzrokovalo njihovo masovnije i duže zadržavanje na teritoriji Srbije, što bi za nas predstavljalo izuzetno opterećenje, " istakao je srpski ministar.
Bez obzira na razumevanje i empatiju prema migrantima, Srbija ne može dozvoliti da se pretvori u sabirni centar za migrante, istakao je Dačić.
"Srbija takođe nije u mogućnosti da primi nazad migrante koji su tranzitirali preko naše teritorije, a nisu dobili azil u EU, jer za to nemamo niti kapaciteta niti sredstava niti smo prva zemlja ulaska," naveo je on, izrazivši očekivanje da će se na ovu temu razgovarati i krajem ove nedelje na neformalnom sastanku ministara inostranih poslova EU i zemalja kandidata za članstvo.
Veoma je važno i što će na današnjem sastanku ministri usvojiti Zajedničko saopštenje o izazovima migracija, dodao je Dačić, kako se navodi u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova Srbije.
Kao zemlja koja se nalazi u sredini zapadno-balkanske rute, Srbija oseća posledice odluka svih zemalja koje se nalaze i na donjem i na gornjem toku rute, napomenuo je Dačić.
Zbog toga je Vlada, u okviru mehanizama komunikacije koji su uvedeni nakon samita EU o zapadno-balkanskoj ruti posebno ukazivala na potrebu ranog obaveštavanja svih involviranih zemalja (Austrija, Nemačka) kako bi sve zemlje na ruti bile unapred informisane o promeni režima na granicama i kako o svakoj novoj meri koja se sprovodi u zemljama krajnje destinacije.
"Na primer, nakon odluke zemalja na gornjem toku zapadno-balkanske rute, koje su prestale da na svoju teritoriju primaju ekonomske migrante, a potom i na odluku Austrije da preko svoje teritorije dozvoli prolaz samo onim migrantima koji iskažu nameru da zatraže azil u Nemačkoj i Austriji, Republika Srbija je počela da postupa na istovetan način, jer ne možemo dozvoliti da se čitav teret prebaci na nas," rekao je Dačić.
Prvi potredsednik vlade je rekao da glavni spoljnopolitički cilj Srbije ostaje članstvo u EU i da je Srbija u tom smilju pokazala doslednost kako kroz ostvarivanje ambiciozne reformske agende, tako i kroz konstruktivan pristup u dijalogu sa Prištinom.
Podsetio je da je Srbija čekala skoro dve godine od otvaranja pregovaračkog procesa da otvori prva pregovaračka poglavlja - 32 o finansijskom nadzoru i poglavlje 35 o normalizaciji odnosa Beograda i Pristine, rekavši da vlada namerava da u 2016. taj proces ubrza.
"Naša je namera, a nadam se da će države članice Evropske unije to podržati, da tokom 2016. godine znatno ubrzamo pregovarački proces i da krenemo u proces otvaranja pregovaračkih poglavlja koja imaju veliki značaj za proces reformi i jačanje vladavine prava - pre svega poglavlja 23, 24, ali i brojnih drugih pregovaračkih poglavlja," rekao je Dačić.
"Jaka i stabilna ekonomija jedan je od važnih preduslova za članstvo u Evropskoj uniji", naveo je Dačić.
 

Nastavak na RTS...