Izvor: Večernje novosti, 01.Jan.2015, 18:35   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dačić: Malo me plaše očekivanja od Srbije

Pomalo me i plaše velika očekivanja koja svet ima od Srbije koja je danas preuzela predsedavanjem OEBS-om, kaže Ivica Dačić, ministar inostranih poslova.Dačić je u Kažiprstu B92 rekao da su pred Srbijom dva velika izazova."Prvi izazvo su konkretni konflikti koji postoje. To je ukrajinska kriza koja će svakako biti u centru pažnje našeg predsedvanja, ali i razni drugi konflikti koji su zamrznuti već 10, >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << 20 godina. Drugo pitanje i drugi izazov jeste globalni odgovor na to šta je uopšte sa evropskom bezbednošu", rekao je Dačić.Dačić je rekao i da su velika očekivanja međunarodne zajednice od predsedavanja OEBS-om, ali da je to i ujedno velika šansa za Srbiju."Imali smo čitav niz sastanaka sa najvažnijim evropskim funkcionerima zemalja koje su ključne od 57 članica OEBS-a. Svi su sastanci bili korektni i svi su izneli velika očekivanja od Srbije. Ja sam već rekao da me malo plaše ta velika očekivanja. Veliki je posao pred nama, ali je to i velika šansa za Srbiju", kaže Dačić.Što se tiče priznanja Kosova kao uslova za članstvo Srbije u Evropskoj uniji, Dačić kaže da to nije zvaničan uslov koji se postavlja pred Srbiju."Što se tiče Ministarstva spoljnih poslova i čega se mi držimo, a kada se radi o formalnom smislu, kada se radi o dokumetima, u odlukama Evropskog saveta nikada nije utvrđena takva obaveza Srbije. Evropski savte to i ne može da utvrdi kao obavezu Srbije zato što pet članica EU nije priznalo Kosovo", naveo je Dačić.Povodom najave predsednka Tomislava Nikolića da radi na novoj platformi za Kosovo, Dačić je rekao da je potrebno o tome razgovarati.Što se tiče najavljene rekonstrukcije vlade i spekulacija da bi ona moglo da znači da SPS više neće biti u njoj, Dačić je rekao:"Ako se to i desi, nije to ništa strašno. Neko mora. Ne može da se rekonstruiše najveća stranka u vladi. I kada sam ja bio premijer, mi smo imali dogovor sa Vučićem, i tada smo imali već jednu rekonstrukciju. Tada smo se dogovorili da je potrebno da se na svakih šet meseci pravi neka provere ko je koliko radio i da ćemo praviti neke zamene. Da li su te zamene pitanje stranačkog učešća, mogu biti, a ne mora da znače. Sve zavsi od premijera", kaže Dačić.Na pitanje da li je on zadovoljan svojim učinkom i da li je dao maksimu kao ministar spoljnih poslova, Dačić je rekao da smatra da je za poslednje tri godine napravljen veliki iskorak u spoljnoj politici naše države."Kada je reč o spoljnoj politici mislim da je, što nije samo moja zasluga već zasluga cele naša država uključujući i premijera i predsednika, napravljen veliki iskorak. Svi smo se mi bavili spoljnom politikom. Možda je i najveći iskorak koji se dogodio za ove tri godine, jeste ta promena međunarodne pozicije Srbije. To je relativno pitanje da li je neko mogao više", rekao Dačić.Podrška Austrije za predsedavanje OEBS-omSrbija je dobila podršku Austrije za predstojeće jednogodišnje predsedavanje OEBS-om, izjavio je prvi Dačić koji je danas u Beču prisustvovao tradicionalnom Novogodišnjem koncertu Bečke filharmonije."Današnje prisustvo u Beču, na poziv austrijskih domaćina, iskoristio sam da na marginama koncerta, u pauzama, razgovaram sa predsednikom Austrije Hajncom Fišerom i mojim resornim kolegom Sebastijanom Kurcom. Oni su mi čestitali na prvom danu predsedavanja Srbije OEBS-om i poželeli puno uspeha“, kazao je Dačić u izjavi Tanjugu.On je istakao da je dobio podršku Austrije, koja će 2017. predsedavati OEBS-om, za jednogodišnje vođenje ove organizacije koja okuplja 57 zemalja članice od Vladivostoka do Vankuvera.Letonski ministar čestitao SrbijiEdgars Rinkevič, ministar inostranih poslova Letonije, koja je od danas preuzela predsedavanje Evropskom Unijom, čestitao je Srbiji početak predsedavanja Organizacijom za evropsku bežbednost i saradnju.“Čestitam Srbiji, pred kojom je izazovan zadatak da kao predsedavajuća OEBS-om obnovi principe Završnog akta iz Helsinkija, kome se navršava 40 godina”, napisao je Rinkevič na svom tviter nalogu.Helsinskim aktom, koji su 1975. godine u glavnom gradu Finske potpisale sve evropske zemlje osim Albanije, garantuje se nepovredivost granica u Evropi, a i Albanija mu se priključila četvrt veka kasnije.
Pogledaj vesti o: Rat u Ukrajini

Nastavak na Večernje novosti...