Izvor: Vesti-online.com, 17.Maj.2011, 13:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Beograd pušta probne balone

Srpski političari pokušavaju da formulišu politiku prema Kosovu u sadašnjim okolnostima, za razliku od 2007. i pregovora u Beču kada nikakva politika nije postojala. Sve se češće čuju ideje o podeli Kosova i to isprva od šefa pregovaračkog tima Borka Stefanovića, a onda i od zamenika premijera Ivice Dačića. Na delu je puštanje probnih balona, smatra Predrag Simić, diplomata i profesor na Fakultetu političkih >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << nauka. Ali Vlada je demantovala da je ta izjava deo njene politike.

- Možda zasad i nije, verujem da je Dačić izneo stav svoje stranke ili lični stav. Kad je neko potpredsednik Vlade ne može imati privatni stav javno izrečen. Sve se pažljivo meri i tumači kao politika stranke ili države, tim pre ako je reč o stranci u vlasti. Ipak, sve ukazuje na to da se u Beogradu ozbiljno razmišlja o podeli Kosova. Ali, ta ideja o ujedinjenu tri opštine severnog Kosova sa Srbijom i priznanje ostatka kao nezavisne države ima svoje posledice i ona je veoma opasna.

I Milorad Dodik misli da je podela Kosova jedino održivo rešenje?

- Interesi Banjaluke i Beograda nisu u saglasju. Republici Srpskoj bi takvo rešenje veoma odgovaralo jer cilj Dodika nije jedinstvena BiH, dok Beograd vodi politiku jedinstvene Srbije. To su različite politike u pogledu principa.

Zbog čega je opasna?

- Zato što bi se otvorilo pitanje razmene teritorija. Albanci bi sutra prihvatili tu ideju, samo ako je i Beograd zvanično predložio, ali bi onda tražili i da se opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa daju Kosovu. Otvorila bi se velika i teška regionalna pitanja, poput raspada BiH, podele Makedonije, a tu je i problem Sandžaka.

Verujete li u tezu da bi neko iz međunarodne zajednice, možda i SAD podržale podelu Kosova?

- Na izjavu Borka Stefanovića hitno je reagovao zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara Tomas Kantrimen, odbijajući svaki razgovor o granicama Kosova. Za Amerikance je podela neprihvatljiva jer smatraju da bi ona izazvala podelu BiH i Makedonije, kao i da bi to bio uvod u nove devedesete.

Da li mislite da su Amerikanci odustali od takozvanog "vatikanskog modela za Kosovo"?

- Oni su o tome razmišljali. Vatikanski model predviđa da Srbiji pripadnu tri opštine na severu i kontrola nad crkvama, kao što je to regulisano između Vatikana i Rima, a ostatak Kosova bi Srbija priznala i ne bi pravila smetnje za prijem u UN.

Na kojoj je poziciji sada međunarodna zajednica, pre svega država EU i SAD koje podržavaju nezavisnost Kosova?

- To je i dalje Ahtisarijev plan. Sever može dobiti specijalni status, zajednicu opština, specijalne veze sa Srbijom, ali ostaje u okviru kosovske države. Niko značajan na Zapadu nije se udaljio od toga.

Da li je insistiranje na pregovorima ipak priznanje međunarodne zajednice da se jednostranim potezima ne može ostvariti stabilnost?

- Očekivalo se da će proglašenje nezavisnosti proći mnogo lakše, ali je Srbija ipak blokirala dalja priznavanja, Rusija je blokirala prijem Kosova u UN. U vreme samoproglašenja nezavisnosti smatralo se da nije potrebna saglasnost Srbije za rešenje Kosova, ali se došlo do zaključka da je ipak, zarad konačnog rešenja kosovskog pitanja, potrebno postići saglasnost s Beogradom.

Nastavak na Vesti-online.com...