Izvor: Politika, 23.Jan.2015, 23:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beograd i Tirana preko Rima popravljaju odnose
Treba da se naviknemo da razgovaramo o svim problemima, čak i onim u kojima se ne slažemo, poručio je Ivica Dačić posle sastanka sa Paolom Đentilonijem i Ditmirijem Bušatijem
Beograd i Tirana, koji ni posle razgovora najviših zvaničnika upriličenih nakon pauze od 68 godina, nisu uspeli da svoje odnose postave na nove, bolje osnove, juče su sastankom u Rimu dobili šansu za još jedan početak. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Kako su posle susreta zajednički ocenila trojica šefova diplomatije, Paolo Đentiloni, Ivica Dačić i Ditmiri Bušati, trilateralni sastanak Italije, Srbije i Albanije će doprineti normalizaciji odnosa Beograda i Tirane.
„Treba da se naviknemo da razgovaramo o svim problemima, čak i onim u kojima se ne slažemo. Treba da se usresredimo na ono što nas ujedinjuje, a ne na ono što nas razdvaja”, poručio je Dačić, ocenivši da je jučerašnji sastanak Beograda i Tirane dobra vest sa zapadnog Balkana koja će dobro odjeknuti ne samo u Briselu, nego i na celom zapadnom Balkanu.
Albanski ministar je ocenio, da će susret doprineti stabilnosti zapadnog Balkana i regulisanju odnosa Tirane i Beograda. „Treba da osnažimo bilateralne odnose Srbije i Albanije. Volju za to je potvrdio i premijer Albanije Edi Rama posetom Beogradu”, ocenio je Bušati dodajući da je uz posredstvo Rima moguće razviti dijalog uz rušenje postojećih predrasuda.
Za italijanskog ministra spoljnih poslova nema dileme da su „Albanija i Srbija prijateljske zemlje”. On je pozvao EU da se „pridruži naporima koje Rim ulaže u procesu integracije Tirane i Beograda”.
Organizacijom jučerašnjeg sastanka Italija se našla u sličnoj ulozi koju je pre nekoliko godina imala Turska posredujući u poboljšanju odnosa između Srbije i BiH. Tokom 2009. i početkom 2010. godine, da podsetimo, ministri spoljnih poslova Srbije, BiH i Turske, sastajali su se gotovo svakog meseca. Takav angažman Istanbula izazivao je i podozrenje u Srbije pa su neki to tumačili kao povratak Turske na Zapadni Balkan, pa čak i kao pokušaj ove zemlje da ostvari veći uticaj u Sandžaku. Turska je, međutim, neslavno završila svoju posredničku karijeru. Ispostavilo se da uprkos zalaganju za najbolje moguće odnose sa Beogradom, Istanbul istovremeno po svetu lobira za priznanje kosovske nezavinosti i učklanjenja Kosova u međunarodne organizacije. Istanbul se, međutim, gotovo potpuno diskreditovao u očima Beograda kao pošten posrednik posle nekih izjava premiera Redžepa Tajipa Erdogana koji je, između ostalog, ustvrdio da je „Kosovo Turska i Turska Kosovo”. To je bila kap koja je prelila čašu zbog čega je srpski predsednik zamrznuo svoje učešće u trilateralnoj inicijativi i otkazao samit Srbije, Turske i BiH zakazan za polovinu decembra 2013.godine.
Mnogi su se zapitali otkuda sada Italija u ulozi posrednika. Ali i da li je uopšte Beogradu i Tirani trebao pomiritelj ili su, pak, sami mogli da rade na poboljšanju svojih odnosa.
Predsednik Centra za regionalizam Aleksandar Popov, italijansko posredovanje vidi kao „bočnu podršku” procesu normalizacije odnosa Beograda i Prištine. Naime, kako objašnjava, Italija pokušava da u proces pregovora oko Kosova uključi na neki način i Toranu zbog velikog uticaja koji njen premijer Edi Rama ima na Kosovu.
„Svojim izjavama koje su jako loše odjeknule u Srbiji Rama je uspeo da se nametne kod kosovskih Albanaca kao lider. Do sada je to bio Salji Beriša. A pošto Italija ima dobre odnose sa nama, ali i sa Albanijom, obzirom na ranije istorijske veze, Rim vidi šansu da se, u onome što Evropa zove normalizacija odnosa pojavi Albanija. Ali u jednoj konstruktivnijoj ulozi, a ne u onoj koja je do sada bila dominantna i koja je izazivala negativnu konotaciju u Srbiji”, objašnjava Popov.
Uz opasku da je Italija Srbiji prijateljska zemlja i uticajna članica EU, Živadin Jovanović, predsednik Foruma za svet ravnopravnih, kaže da ipak ne bi trebalo zaboraviti ni istorijat odnosa između Italije i Albanije.
„Ne treba smetnuti sa uma da je Italija bila pokrovitelj Velike Albanije za vreme Drugog svetskog rata, a ponovo imamo pokušaj stvaranje neke nove Velike Albanije. Ne treba zaboraviti ni to kako se Italija ponašala prema Srbiji za vreme ratova u BiH i Hrvatskoj i kakva je njena uloga bila tokom bombardovanja Srbije 1999. godine”, upozorava Jovanović.
Njemu, kaže, nije sasvim jasno zašto Srbija ne komunicira direktno sa Tiranom. Svako ko posreduje neće, ocenjuje on, to raditi, a da ne ‘naplati’svoje dobre usluge i zato posrednički mandat Italije mora da bude precizno određen.
J. Cerovina
objavljeno: 24.01.2015.
