Izvor: Politika, 13.Jul.2012, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bankari ćute, guverner uzvraća udarac
Lavina optužbi na banke krenula posle zahteva privrednika da se približe deviznim rezervama, oni uzdržani
Guverner centralne banke Dejan Šoškić, kako izgleda, neće da ode bez „pozdrava”. Dok je javnost nagađala kome se budući premijer Ivica Dačić zapravo obratio optužujući strane banke da su državni neprijatelji, na šta su bankari zvanično ostali nemi, guverner, čini se, nije imao dilemu. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Iz njegovog autorskog teksta jasno je da je prepoznao da je on – cilj. A identifikovao je i one koji ga napadaju – „rentijerske privrednike”, koji su preko noći došli do bogatstva, koje nije posledica sposobnosti, već korupcije. „Često je njihov najveći privredni domet da u inostranstvu kupe za jedan, a domaćem potrošaču prodaju za dva ili tri”, napisao je guverner za „Politiku”.
– Takvi „preduzetnici” nisu u stanju da kupe posrnuli gigant iz metalskog kompleksa, tekstilne industrije ili elektroindustrije i udahnu mu novi život kroz racionalnije poslovanje, nove investicije, inovativnost i nastup na svetskom tržištu. Oni nisu u stanju samostalno da proizvedu sofisticiran, nov, konkurentan proizvod i da ga izvoze na svetsko tržište uz profit. Ni novi televizor, ni traktor, ni mašinu za veš, ni fen za kosu, ništa… – kritičan je bio prvi čovek NBS-a.
U klubu „Privrednik”, međutim, juče nismo mogli da dobijemo odgovor da li se krupni kapitalisti prepoznaju u guvernerovim rečima. Predstavnike te poslovne zajednice bilo je gotovo nemoguće dobiti za komentar. Mnogi su zvonili iz dubokog rominga. Jedini se odazvao Toplica Spasojević, vlasnik ITM-a.
– Guverner je u pravu kada kaže da u ovoj zemlji nisu veliki apetiti za industrijskom proizvodnjom – kaže naš sagovornik, ali kao glavnog krivca za to vidi državu. – U ovoj zemlji ne postoji ozbiljna strategija reindustrijalizacije, a vapaji privrednika da se to učini izgleda nisu urodili plodom. Činjenica je da kada imate najveće kamate u Evropi ne možete da ostvarite takve zamisli – kazao je Spasojević.
Na pitanje da li su se članovi kluba „Privrednik” prepoznali u guvernerovim kritikama, naš sagovornik odgovara:
– Ne znam na koga je mislio. Uglavnom sve je to individualno. Mi u ITM-u, na primer, imamo i industrijsku i poljoprivrednu proizvodnju.
Naši sagovornici, međutim, smatraju da je pozadina ovako oštre reakcije ujdurma koja se digla oko smene prvog čoveka Narodne banke i da je guverner odlučio da, ako već treba da ode, da bar svima skreše u lice. Atmosfera se zakuvavala danima. Prvo su privrednici, koji su tokom krize pokušavali da se približe milijardama koje guverner čuva u deviznim rezervama, dobili političku podršku. Dušan Bajatović, funkcioner SPS-a, predlagao je da se deo deviznih rezervi iskoristi za podršku privredi. Međutim, podrška guvernera za tako nešto je izostala. Istovremeno i prvi čovek centralne banke ostao je bez političke zaleđine, pa je ekonomskom čaršijom prostrujala vest kako je Šoškiću sudbina već zapečaćena i da mu se sprema smena. Na sve to mandatar Ivica Dačić bankare je okarakterisao kao narodne neprijatelje.
Branislav Čanak, predsednik sindikata „Nezavisnost”, smatra da je guverner oštrije i otvorenije reagovao zato što se našao u neobranom grožđu. Ipak, kaže da bi mogao da potpiše svaku rečenicu Šoškićevog autorskog teksta.
– Guverner je u razvijenim zemljama nedodirljiva osoba, a mi ga ovde vučemo po prašini. On treba da bude čuvar monetarnog suvereniteta zemlje, zato je nezavisnost centralne banke garantovana zakonom – kaže Čanak i dodaje da oni koji su u kampanji obećavali depolitizaciju, sada i te kako politizuju Narodnu banku.
– Ako Ivica Dačić misli da su bankari narodni neprijatelji, zašto je onda primio u vladu Mlađana Dinkića, koji je omogućio dolazak stranih banaka. A izlaženje u susret zahtevima privrednika da se novac iz deviznih rezervi koristi u druge svrhe značio bi uništavanje finansijskog sistema – kaže Čanak.
Da je guverner potpuno u pravu smatra i Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije. Njegov odgovor je reakcija na politički uticaj na NBS. Kaže da su krupni kapitalisti neprekidno pokušavali da utiču na kreiranje ekonomske politike, ali da država ne može da služi samo njima. Korišćenje deviznih rezervi za podsticanje privrede išlo bi na ruku upravo onima koje guverner u svom autorskom tekstu „proziva”.
– Iako ti privrednici misle da su veliki oni to suštinski nisu. Jer da jesu neko od njih bi kupio Železaru u Smederevu, na primer. Neke od mera koje se sada predlažu uglavnom idu u prilog samo njima. A mala i srednja preduzeća, koja su generator rasta, zapošljavaju mnogo više ljudi nego oni – kaže Atanacković i dodaje da bi svako podsticanje potrošnje u Srbiju u stvari značilo subvencionisanje stranih firmi, jer je naša privreda uvozno orijentisana.
A bankari, koji su nekoliko dana ćutali, juče su se za RTS kratko oglasili preko svog udruženja. Upravni odbor Udruženja banaka zauzeće iduće nedelje konačan stav o toj izjavi, kazali su.
Danijel Cvetićanin, profesor na Univerzitetu Singidunum, nema dilemu da je Dačić svojom izjavom o bankama državnim neprijateljima ciljao guvernera. Samo ga, kaže, čudi to njegovo obrušavanje na banke kada se zna da je njegov koalicioni partner Dinkić počistio tržište za ulazak stranih banaka.
– Kod nas svaka vlast smatra da ima pravo da smeni guvernera i dovede svog. Setite se kao se ovde biraju guverneri. Prvo je Dinkić upao naoružan u Narodnu banku, zatim je Kori Udovički izabrana na „aferi Bodrum”, Jelašić je bio Dinkićeva zamena – kaže Cvetićanin.
Po njemu scenario za Šoškićevu smenu „napisan” je izjavama da devizne rezerve treba upotrebiti za razvoj, kao i da u istu svrhu treba koristiti primarnu emisiju. Naš sagovornik podseća da smo početkom devedesetih imali takvu vlast.
Na pitanje zašto bankari ćute na prozivke izrečene ovih dana Cvetićanin odgovara da je to zato što su apsolutni gospodari i što sve, pa i političare, drže u šahu.
----------------------------------
Privrednici za zamrzavanje potraživanja
Toplica Spasojević, predsednik ITM-a, podržava inicijativu Jelene Krstović, potpredsednice „Delta holdinga” da se potraživanja banaka prema privredi i građanima zamrznu na godinu dana.
– Činjenica je da je neka vrsta reprograma neophodna i da država mora da ohrabri banke da to rade. Naravno, da se pri tom ne ugrozi samostalnost finansijskog sektora – kaže Spasojević.
Predlog da u periodu od dve godine budu zamrznuta dugovanja građana i privrede bankama nije ništa novo. Odlazeća vlada Mirka Cvetkovića tražila je tako nešto u drugoj polovini svog mandata.
Bankari odvraćaju da tako nešto za njih nije sporno i da oni to redovno rade. Nije im, kažu, cilj, nikoga da potope, već da se dužniku omogući predah kako bi mogao da nastavi da plaća kredit. Ipak, presudna je procena da li će takav potez dati rezultat.
----------------------------------
Mandatar upotrebio malo prejake reči
Potpredsednica Srpske napredne stranke Jorgovanka Tabaković izjavila je juče da je mandatar za sastav Vlade Srbije Ivica Dačić upotrebio „malo prejake reči” kada je rekao da je finansijski sektor najveći neprijatelj naroda, ali se složila da je dosadašnja ekonomska politika bila neadekvatna.„Upotrebio je malo prejake reči”, navela je Tabakovićeva na molbu novinara da prokomentariše tu Dačićevu izjavu.
Ona ipak smatra da Dačićeva izjava ima osnova i kao primer navela reklame za keš kredite u kojima nema „sitnih slova” sa upozorenjem za građane.„Svake večeri na televiziji gledate reklamu za keš kredite gde nema onih sitnih slova kao na kutijici cigareta gde se upozorava da pušenje nije zdravo i da ubija”, rekla je Tabakovićeva novinarima nakon okruglog stola posvećenog razvoju juga Srbije.
Prema njenim rečima, ta sitna slova o uslovima po kojima se krediti uzimaju mogu da budu „kobna” po korisnike, jer mnogi od zaposlenih već nisu u mogućnosti da kredite redovno finansiraju, kako je ukazala, što zbog rasta kursa, što zbog gubitka posla, a to je posledica dosadašnje „neadekvatne ekonomske politike”.
Tanjug
J. Rabrenović – A. Telesković
objavljeno: 14.07.2012
