Izvor: Blic, 04.Nov.2011, 15:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Azilanti rasterali turiste
„Od maja redovno tražimo pomoć, a niko iz Beograda nam ne dolazi. Evo, u nedelju zovemo ministra Ivicu Dačića. Bio je u decembru kad je bila poplava... Hvala mu, ali neka dođe sad, ovo je mnogo gore od poplave!” Kad čujete ovakvo upozorenje izgovoreno skoro u jednom dahu - onda nema dileme da je situacija vrlo ozbiljna.
Miroslav >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Vukosavljević
Da nije - roditelji sigurno ne bi odlučili da decu ne šalju u školu plašeći se za njihovu bezbednost. Kap koja je prelila čašu trpljenja i strpljenja bilo je nedavno silovanje banjske gošće iz Engleske, kad je manje-više cela Banja shvatila da se ne može nositi sa problemom azilanata i izbeglica koji joj je napravila - država.
Ova varoš danas ima oko 6.000 stanovnika. Doda li se tome da je Azijata i Afrikanaca u Banji još oko 2.500, ispada da je svaki treći žitelj ovog nekadašnjeg dragulja srpskog turizma - stranac. Putniku namerniku čini se pak da glavnom ulicom prolaze jedino tamnoputi ili sasvim crni.
U Banju Koviljaču razne izbeglice - iz razloga kojih se više niko ne seća - smeštaju se decenijama unazad. Miroslav Vukosavljević, predsednik Saveta mesne zajednice, kaže kako je rastao uz Čileance dospele posle pada Aljendea i Rumune izbegle od Čaušeskua.
Problemi su, kaže, počeli tokom nemira na severu Afrike ovog proleća, kad se broj izbeglica, koje je put u zapadnu Evropu naveo preko Srbije, višestruko uvećao.
Procedura je, inače, sledeća: kad ih policija uhapsi u pokušaju da ilegalno uđu našu zemlju, ovi ilegalci iz Afrike ili Pakistana, Iraka, Avganistana... zatraže azil da bi izbegli hapšenje. Kada to urade, policija im izdaje potvrdu sa kojom su dužni da se u roku od 24 sata jave u Centar za azil u Banji Koviljači ili Bogovađi. Tamo dobijaju određenu legitimaciju sa kojom mogu slobodno da se kreću, dok Srbija ne reši da li će im dati ili uskratiti azil.
Centar u Banji Koviljači ima 80 kreveta, a još stotinak onih sa tom legitimacijoim smestilo se kod privatnika.
Problem je, kaže Vukosavljević, što je u Banji još oko 2.000 stranaca koji nigde nisu registrovani! Oni iz Makedonije ili sa Kosova ulaze u Srbiju i onda se švercerskim rutama prebacuju ovde jer je blizu granica sa BiH, i dalje sa Hrvatskom i EU. I još se tu lako utapaju u masu „legalnih" azilanata.
Ovi „nelegalni” nigde nisu registrovani, niti iko zna koliko ih je, jer jedni odlaze, a drugi stižu... često bez ikakvih dokumenta. Tako je uhapšeni zbog nedavnog silovanja rekao samo ime, a policija je morala da mu veruje na reč, jer - nije imao pasoš.
Iako je broj stranca u Koviljači počeo da raste u aprilu, kada su građani prvi put u pismu vlastima u Beogradu ukazali na problem, ovo silovanje bilo je povod za obustavu nastave i najavljeni protest u nedelju.
Srpska posla
Procene su da imigranti mesečno u Banji ostave i do milion evra. Kupuju u lokalnim prodavnicama, od zime se sklanjaju u kafiće, krevet im meštani iznajmljuju po dva evra za noć. Istina, u trokrevetni apartman ih naguraju i po 15. Napuštene železničke vagone i šupe zaposeli su najsiromašniji. Poslednjih dana stanovnici Koviljače podelili su se na one koji imaju korist od došljaka i one druge, pa je tako kroz izlog u kafić Slobodana Markovića ubačen betonski blok, a skalpelom isečena folija kojom je bila zaštićena zimska bašta. A dvanaestogodišnja ćerka Stanimira Vezilovića, koji izdaje krevete došljacima, primila je telefonom pretnju da će „ocu otkinuti glavu”. Srpska posla!
