Izvor: Blic, 26.Jun.2010, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Privatni muzej u srcu Beograda
Nekoliko koraka od Kalemegdanske terase, u srcu Beograda, 1. jula svečano se otvara prvi privatni muzej u našoj prestonici - Muzej „Zepter“. Tako će naš glavni grad postati bogatiji za jednu kulturnu ustanovu i to u zdanju podignutom 1922. godine po nacrtima arhitekte Dionisa Sunka. Prostor je rekonstruisan tako da ne narušava ambijent i duh vremena u kome je zgrada podignuta, a obezbeđuje 1.200 metara kvadratnih za postavku dela.
U istorijskom jezgru, Muzej „Zepter" >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << već na prvi pogled nalikuje svetskim privatnim muzejima (kolekcijama), primera radi, u Barseloni (fondacije „Sunjol" i „Caixa Girona", ili „Vila Casas"), što se vidi i po luksuznoj monografiji zbirke s motom: „Naše je samo ono što poklonimo drugima" i eks librisom Bogdana Kršića, čiji su recenzenti Bojana Burić i Gordana Stanišić. Na čelu ove prestižne institucije koju je Beogradu darovala Madlena (Janković) Zepter je prof. dr Ivana Simeonović-Ćelić koja je punih šesnaest godina radila na muzejskom fundusu.
- U blizini najvažnijih ustanova kulture i obrazovanja, u značajnom arhitektonskom spomeniku u kome je donedavno bila banka, a pre toga osiguravajući zavod, Beograd je sada dobio Muzej „Zepter" čime je potvrdio svoj davnašnji epitet Parnas na ušću. Kolekcija je tako konačno našla svoje mesto pod suncem. Sa svoja 132 umetnika i više od 350 dela, na tri nivoa i više od 1.200 m2, zdanje je opremljeno savremenom tehnikom za obavljanje muzeološke delatnosti.
Koje su vaše ambicije?
- Muzej „Zepter" želi da bude živi organizam u kome će se, pored stalne postavke, smenjivati izložbe, gostovati druge muzejske i galerijske institucije iz zemlje i sveta, čija će vrata biti otvorena za široku lepezu kulturnih događanja - za kamerne koncerte i video-projekcije, tribine i promocije, predavanja i diskusije. Hoćemo da muzej funkcioniše kao kulturni centar u kome će se smenjivati manifestacije najvišeg dometa i vrhunskih standarda. I još nešto: želja nam je da imamo prosvetarsku i prevashodno kulturnu misiju.
Vi ste od početka angažovani na formiranju zbirke, kao profesor Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, istoričar umetnosti i vrsni poznavalac naše vizuelne scene. S kojim zadatkom u startu?
- Da se bavim utvrđivanjem profila i vođenjem galerije najpre. Zatim da, gradeći ugled ustanove, uspostavim visoke standarde i očuvam ih, da od zaborava sačuvam mnoge umetnike i kritičare, a mladima pružim šansu da krenu u samostalan umetnički život.
Kojoj izlagačkoj delatnosti je namenjen muzej?
- Koncepcijski dosta širokoj, ali prirodom i kvalitetom okrenutoj relevantnim umetničkim vrednostima. Naši kriterijumi ne podležu trenutnim modama i uzusima društva u kome živimo. Nismo se opredelili da podržavamo samo jednu određenu umetničku liniju ili isključivu tendenciju, već da naš profil prati osvedočene vrednosti naše umetničke scene.
Galerija je svojevremeno pokrenula i izdavačku delatnost.
- Pored uobičajenih kataloga, plakata i pozivnica za galerijske izložbe, u saradnji sa izdavačkom kućom „Clio" i njenom edicijom „Ars figura" objavljujemo svake godine po jednu knjigu zbornik izabranih likovnih kritika, studija, eseja, predgovora kataloga. Taj zbornik je osnova za godišnji projekat: prvi je bio posvećen studijama Stojana Ćelića pod nazivom „Sudbina skulpture". Do sada ih je objavljeno četrnaest. Ovih dana publikovana je monografija muzejske kolekcije.
Na kraju, recite nam čija ćemo dela videti na stalnoj postavci Muzeja „Zepter"?
- Petra Lubarde, Marka Čelebonovića, Nedeljka Gvozdenovića, Ivana Tabakovića, Stojana Aralice, Zore Petrović, Sretena Stojanovića, Mila Milunovića, Ilije Bosilja, Milana Konjovića, Miće Popovića, Stojana Ćelića... savremenih umetnika kao što su Dado Đurić, Milica Stevanović, Miodrag Protić, Vojo Stanić, Marija Dragojlović, Mrđan Bajić, Bora Iljovski... do Uroša Đurića, Bobe Supar, Maje Kranjak... Muzejski fundus nije konačan, popunjavaćemo ga dalje, možda ponegde i postavku menjati jer, zajedno sa publikom, tek treba da osetim kako prostor diše!
Veliki zadužbinar srpskog naroda
Podsetite naše čitaoce na istorijat kolekcije?
- Najpre je osnovana Galerija „Zepter" željom njenog vlasnika, Madlene Zepter, rođene Beograđanke i profesora srpskog jezika i književnosti. Osnivanjem fonda za mlade talente, izdavačke kuće, prve aukcijske kuće u Srbiji, opere i teatra „Madlenijanum", podizanjem palate „Zepter" u centru Beograda i vile „Emma" na Dedinju, kao i pokroviteljstvom priznanja „Žensko pero" i „Dobričinog prstena", Evropske nagrade za književnost i Internacionalne nagrade za dizajn, osnivač i vlasnik muzeja, Madlena Zepter uvrstila se u red velikih zadužbinara srpskog naroda.
.jpg)
