Izvor: Politika, 27.Avg.2015, 16:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ni Merkelova ne zna tačan datum otvaranja poglavlja
Na izjavu Johanesa Hana posle potpisivanja briselskih sporazuma da će prva poglavlja biti otvorena 2016. Ivica Dačić poručio da nema potrebe da čekamo neke januare ili druge termine iduće godine
Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je da ne može da kaže tačan datum kada će da bude otvoreno prvo poglavlje u pregovorima Srbije sa Evropskom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << unijom, ali da su za to stvoreni mnogi preduslovi. „Mogu reći da ćemo biti fer i možete da računate na to, nećemo izmišljati nove uslove”, rekla je Angela Merkel na konferenciji za novinare u Beču.
Ona je navela da će se prvo uraditi analize onoga što je urađeno i istakla da je Srbija sada mnogo bliže otvaranju poglavlja nego što je bila pre potpisivanja sporazuma sa Prištinom. „U svakom slučaju za Srbiju je taj momenat otvaranja poglavlja bliži nego pre 20 sati”, rekla je Angela Merkel.
Ni mastilo se nije bilo osušilo na sporazumima Beograda i Prištine u Briselu, za koje je srpsko rukovodstvo bilo uvereno da će omogućiti brzo otvaranje prvih pregovaračkih poglavlja sa Evropskom unijom, koliko već u ranu jesen, a Johanes Han, evropski komesar za susedsku politiku i politiku proširenja, izašao je, za razliku od Merkelove, sa ocenom da će prva poglavlja biti otvorena početkom 2016. godine. Han je ovakvim stavom iznenadio dobar deo ovdašnje javnosti, koja je verovala da će veliki iskorak u briselskom dijalogu, napravljen u utorak, EU uskoro nagraditi daljom evrointegracijom Srbije.
Vrlo verovatno je i da je Ivica Dačić, ministar spoljnih poslova Srbije, Hanovu izjavu doživeo kao „hladan tuš”, s obzirom na to da je dan nakon postignutih dogovora istakao da očekuje brzu reakciju i konkretne odluke EU, a u Beču praktično odgovorio Hanu: „Nema potrebe da čekamo neke januare ili druge termine iduće godine. Otvorite poglavlja umesto da podižete ograde i ostavljate nas vani.”
Dačić je u izjavi da očekuje konkretne poteze Brisela svakako računao i na, u ovoj godini, bezbroj puta ponovljene ocene evropskih predstavnika da će napredak u dogovoru sa Prištinom omogućiti Srbiji do do kraja 2015. otvori prva poglavlja, u pregovorima koji su, inače, startovali još u januaru 2014.
Učinio je to i sam Han, i to u više navrata. Recimo, prilikom majske posete Beogradu izrazio je uverenje da će, ukoliko se nastavi sa sprovođenjem dogovorenog, Srbija otvoriti poglavlja tokom ove godine. Mesec dana ranije, rekao je to isto – pominjući, uz zahtev za primenu preostalih dogovora sa Prištinom, i napredak u oblasti vladavine prava i pravosuđa. Slično je izneo i pre deset meseci, kada je ovde boravio, izrazivši tada čak uverenje da će Srbija narednih nedelja ili meseci otvoriti neko poglavlje u pregovorima o članstvu u EU.
Poput Hana, i Majkl Devenport, šef delegacije EU u Srbiji, ranije vrlo obazriv kad je reč o pominjanju rokova, u aprilu je rekao da je 2015. vrlo značajna za Srbiju i da je u njoj moguće otvaranje poglavlja. Upitan da li se to odnosi i na poglavlje 35 o Kosovu potvrdno je odgovorio.
Teško je zapravo pobrojati sve izjave evrozvaničnika u kojima je preneta poruka da će zemlja u ovoj godini napredovati ka EU – od one Franka Valtera Štajnmera, nemačkog ministra spoljnih poslova, u aprilu, do uveravanja Denisa Kifa, ambasadora Velike Britanije, koji je krajem prošlog meseca, izjavio da će njegova zemlja podržati otvaranje pregovora do kraja godine, jer, kako je rekao, progresa zaista ima.
Naravno, da je sve to bio snažan „vetar u leđa” očekivanjima srpskih čelnika, pa su neki od njih govorili i da će prva poglavlja biti otvorena već u septembru. Sredinom ovog meseca, Jadranka Joksimović, ministarka bez portfelja, rekla je da se vlada nada da će Savet ministara EU na septembarskom zasedanju doneti preporuku o otvaranju prvih poglavlja u procesu evropskih integracija, „da bi mogla do kraja godine i da se održi Međuvladina konferencija na kojoj bi mogla da budu otvorena prva poglavlja”.
Nalog za otvaranje prvih pregovaračkih poglavlja treba, naime, da da Evropski savet, koji se obično sastaje najmanje dva puta godišnje, a koji je u pregovaračkom okviru EU za Srbiju, iz januara prošle godine, naveo da očekuje vidljivo i održivo unapređenje odnosa sa Kosovom, zapravo sprovođenje svih sporazuma postignutih u dijalogu sa Kosovom. „Ispunili smo sve tačke koje su stavljene pred nas”, izjavio je pre dva dana Aleksandar Vučić, srpski premijer, dodajući da će „naravno biti nekih koji će nalaziti i ono čega nema”.
Premijer je u sredu naglasio i da veruje u „nemačku reč i reč kancelarke Merkel”.
Ukoliko, pak, u ovoj godini ne bi došlo do otvaranja prvog poglavlja, ne bi to bilo prvi put da su ovdašnja očekivanja izneverena i da se EU doživljava kao „pokretna meta”. Dogodilo se to više puta, i onda kada je u vreme bivšeg predsednika Borisa Tadića, u julu 2008, isporučen Radovan Karadžić, bivši lider bosanskih Srba, Haškom tribunalu. Tada je Oli Ren, u to vreme evropski komesar za proširenje, pozdravljajući Karadžićevo hapšenje, rekao da je ono ključno za evropske integracije Srbije. Na osnovu takvih poruka, srpske vlasti poverovale su da će im to otvoriti vrata ka EU i omogućiti da SSP, potpisan u aprilu te godine, čija je primena bila uslovljena punom saradnjom sa Tribunalom, stupi na snagu. To se, međutim, tada nije dogodilo. Savet ministara EU je odlučio tek u junu 2010. da predloži nacionalnim parlamentima da ratifikuju SSP sa Srbijom.
