Izvor: NoviMagazin.rs, 27.Sep.2017, 14:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Intervju Rodoljub Šabić: Elita neodgovorna pred zakonom

Zašto oni koji drže poluge vlasti ne žele javnosti da pruže informacije od javnog značaja, kako se zloupotrebljava pravo građana na zaštitu podataka o ličnosti i drugim aktuelnim pitanjima, s poverenikom Rodoljubom Šabićem razgovarala je Jelka Jovanović

Pogledajte prvi deo intervjua ---->>>>

*Kako ocenjujete trenutno stanje i šta je ono na čemu se mora posebno raditi da bi oba vaša resora bila u punoj meri efektivna?

U oblasti slobode >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << pristupa informacijama Srbija je iz godine u godinu, bez obzira na probleme, beležila napredak. I naš zakon i poverenik uspešno su se afirmisali kod građana, što je potvrđeno izuzetno velikim brojem obraćanja, a na dobar način su se afirmisali i u međunarodnom okruženju. Nažalost, kontinuirani pozitivan proces poslednjih godina je ozbiljno doveden u pitanje. Uzrok je potpuno neadekvatan odnos koji prema pravu javnosti da zna i instituciji poverenika imaju oni koji kontrolišu glavne poluge vlasti.

Za ilustraciju je dovoljno nekoliko primera: Vladi Srbije samo u protekloj godini uputio sam 61 zahtev da prinudom obezbedi izvršenje odluka poverenika, a Vlada, iako je to njena zakonska obaveza, nijednom to nije učinila. Republičko javno tužilaštvo u prethodnoj godini, na sreću bez nekog uspeha, podnelo je više tužbi za poništaj rešenja poverenika nego što su sva tužilaštva u zemlji za 10 godina podnela optužnih akata protiv svih prekršilaca oba zakona koja poverenik štiti.

U oblasti zaštite podataka o ličnosti situacija je još gora, i to hronično. Svakodnevno se suočavamo sa skandaloznim povredama prava građana. A ipak, Vlada sa usvajanjem Akcionog plana za sprovođenje Strategije za zaštitu podataka o ličnosti kasni sedam godina. Vladina Radna grupa za izradu novog zakona radi punih pet godina, bez efekta, a bukvalno je za Ginisa da su sa donošenjem Uredbe o zaštiti naročito osetljivih podataka Vlada i Ministarstvo pravde ušli u devetu godinu docnje!Moja nastojanja da pomognem nailazila su na neshvatljiv zid. Pre tri godine pripremili smo Model zakona i stavili ga na raspolaganje Vladi, koja je u Akcionom planu za Poglavlje 23 u pregovorima sa EU utvrdila da će novi zakon biti donet do kraja 2015. na osnovu Modela koji smo pripremili. Međutim, zakon nije donet, a Nacrt koji su prezentirali Radna grupa i Ministarstvo pravde ne samo da skoro i nije imao dodirnih tačaka sa modelom Poverenika, nego nije sadržala odgovore na praktično nijedno od važnih, akutnih, u praksi otvorenih pitanja. Budući da je taj tekst izložen žestokim kritikama stručne javnosti, više se nikad nije ni pojavio. Rok je pomeren za kraj 2016, zakon nije donet, čime je Akcioni plan za Poglavlje 23 prekršen i pre nego što je ono otvoreno.

*Zakon će ipak morati da se menja.

Naravno, svet ne čeka na nas, stvari se menjaju. Evropska unija je donela Opštu uredbu o zaštiti pojedinaca u vezi sa obradom ličnih podataka i to je podrazumevalo dodatni rad na Modelu. Moji saradnici su to učinili i o novom Modelu sproveli javnu raspravu u kojoj je Model dobio podršku širokog kruga najkompetentnijih predstavnika civilnog sektora i struke. Novi model sam uz pismo premijerki Ani Brnabić stavio Vladi na raspolaganje letos. Nekoliko meseci kasnije, u razgovoru s premijerkom saznao sam da je Model zakona kao i Inicijativu 17 NVO u prilog njemu “pojeo mrak”. Izvesno je da premijerki nisu bili uručeni, a sasvim je neizvesno šta se to s njima dogodilo.

*U Izveštaju za 2016. naglasili ste “zabrinjavajući fenomen”, umesto ranijeg rasta efikasnosti – pad. Da li je trend nastavljen?

Procenat uspešnih intervencija od uspostavljanja institucije do 2015. rastao je iz godine u godinu. U 2015. bio je 96 odsto, a u 2016. prvi put je trend rasta zaustavljen, a procenat uspešnih intervencija smanjen na 92 odsto. Još ne znam pouzdano da li će statistički ove godine doći do daljeg pada, videćemo. Ali, nezavisno od toga, brine činjenica da neke izuzetno važne informacije koje su bez sumnje legitiman predmet interesovanja javnosti ostaju, mimo odluka poverenika i mimo zakona, nedostupne javnosti.

*Lane ste ukazali na praktičnu nekažnjivost državnih organa zbog kršenja Zakona. Da li se nešto promenilo?

Nije se ništa promenilo, bar ne nabolje. Uostalom, imajući u vidu ukupan društveni kontekst, to verovatno nije ni bilo logično očekivati. U svim oblastima je sve evidentnija neodgovornost “elite” pred zakonom. U vezi sa sve brojnijim i žešćim slučajevima njihovog kršenja zakona, stigli smo dotle da poruka koju često ponavljaju “pustimo institucije da rade svoj posao”, umesto savršeno logično, zvuči kao cinična floskula.

*Nedavno ste imali ozbiljne primedbe na Predlog zakona o BIA?

Primedbe su se odnosile na rešenja kojima se uređuju bezbednosne provere i na rešenja kojima se uređuje način određivanja tajnosti podataka. U vezi sa bezbednosnim proverama ukazano je da je veoma važno da ta vrlo delikatna obrada podataka o ličnosti bude uređena na jasan i nedvosmislen način, a da ih Predlog zakona ostavlja najvećim delom neuređenim, nejasnim, fluidnim, kao i da se, suprotno Ustavu, umesto da budu uređene samim zakonom, uređivanje bitnih pitanja u vezi sa bezbednosnim proverama svodi na nivo podzakonskog akta direktora Agencije. U vezi s načinom uređivanja tajnih podataka ukazano je da su rešenja sadržana u Predlogu zakona u suprotnosti s fundamentalnim rešenjima iz Zakona o tajnosti podataka, čime se unosi konfuzija u pravni poredak.

Imao sam i primedbu na predlog da se zakon usvoji po hitnom postupku, ukazujući da je to neopravdano i neprimereno vrsti i značaju promena. Uz primedbe sa stanovišta nadležnosti poverenika, na Predlog se moglo staviti još primedbi na razna rešenja, kao ono koje manje-više otvoreno ostavlja odrešene ruke direktoru BIA da izigrava čak i odluke sudova. Da ne budemo naivni, svuda u svetu ima izigravanja sudskih odluka, ali upisati tako nešto u zakon... Zasad je jasno da se, i pored toga što je “hitan postupak” opravdavan mogućim “katastrofičnim” posledicama, odustalo od njega. To je svakako dobro. A šta će biti sa drugim primedbama, videćemo. U atmosferi koja nije nimalo konstruktivna, nisam veliki optimista.

*Kada je zaštita podataka u pitanju, delujete po prijavama građana, ali i zbog mogućeg ugrožavanja kolektivnih prava, kao što su najnoviji predlozi o DNK ili upisivanje nacionalnosti u lične karte.

Upismima predsednicima skupštinskih odbora upozorio sam da analiza DNK, odnosno biološkog materijala, predstavlja najinvazivnije zadiranje u privatnost i da se njome može otkriti ogroman broj podataka o ličnosti, uključujući i one iz kategorije najosetljivijih. Zbog toga, kao i zbog potrebe da se što je moguće više smanji rizik eventualnih zloupotreba, pitanju uspostavljanja nacionalnog registra DNK mora se pristupati sa zaista posebnom pažnjom. To, kao minimum podrazumeva jasno, precizno definisanje kruga lica u odnosu na koje je ovakva obrada podataka opravdana, kao i jasno definisanje rokova čuvanja prikupljenih podataka. Predlog zakona ne daje prave odgovore ni na ovaj minimum zahteva. Budući da je reč o zakonu čija rešenja mogu imati nesagledive posledice po prava i slobode velikog broja građana, a da poverenik nema na raspolaganju mogućnost podnošenja amandmana niti bilo koji drugi instrument kojim bi mogao uticati na dalju zakonodavnu proceduru, apelovao sam na narodne poslanike da pažljivo i nepristrasno razmotre stručne primedbe i sugestije koje sam dao na tekst zakona kojim se uređuje nacionalni DNK registar.

Oglasio sam se i povodom reakcija javnosti na ideje da se nacionalna pripadnost upisuje u ličnu kartu. Ne mislim da je dobar odgovor nadležnih “upisivanje nije obavezno”. Naravno da to nije pitanje, nije obavezno, Ustav to zabranjuje. Ali, svakako jeste pitanje šta bi bila svrha upisivanja? I generalno i posebno, s obzirom na teška iskustva iz ne tako davne prošlosti na ovim prostorima.

*Najavljena je izrada registra o građanima, a vi ste započeli nadzor nad Ministarstvom državne uprave i MUP-om. Da li je nadzor gotov i hoće li se vaše preporuke poštovati?

Nadzor je pokrenut nakon vesti da je između ova dva ministarstva potpisan Sporazum o poslovno-tehničkoj saradnji, propraćene izjavama premijerke i ministara da je reč o akciji koja ima za cilj “uspostavljanje elektronske evidencije o građanima Srbije”, kao i da “sa datumom objavljivanja ove vesti započinje proces upisa podataka iz knjige državljana u tzv. Centralni registar”. Saradnja ministarstava mora da se zasniva na Ustavu i zakonu i mora biti determinisana zajedničkim ciljem, zaštitom i unapređenjem prava građana. I u tu svrhu nisu potrebni nikakvi sporazumi ili protokoli. A i nezavisno od toga, kada je reč o obradi podataka o ličnosti, shodno Ustavu i odgovarajućoj odluci Ustavnog suda, pravni osnov za nju, kao i svrha i obim obrade, mogu i moraju biti uređeni isključivo zakonom, a ne aktima niže pravne snage.

Nadzor nad Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave je okončan, a nad MUP-om je još u toku. Rezultati bi trebalo da budu od koristi u pripremi odgovarajućeg zakona. Naime, u međuvremenu sam, u razgovorima s premijerkom Brnabić i ministrima Stefanovićem i Ružićem, dobio potvrde da razumeju i potpuno prihvataju moj stav da ideja sa Registrom može i mora biti realizovana zakonom, a ne Sporazumom o poslovno-tehničkoj saradnji, i da će svoje buduće aktivnosti uskladiti s tim. Ostaje da vidimo da li će biti tako.

*U intervjuu u aprilu rekli ste: Savamala je pucanj u pravni sistem. Kanonada i dalje traje, imate li utisak da će se okončati i kako?

Postoje kriminalni slučajevi čiji je pravičan epilog za ozbiljnu državu stvar samopoštovanja. Ako ne obezbedi takav epilog, država pokazuje da ne poštuje samu sebe i samim tim nema pravo i teško može da očekuje da je poštuju drugi. Tu stvar, kao i to da slučaj “Savamala” spada u tu kategoriju, bismo mi u Srbiji sami sebi morali učiniti nespornom, za to bi nam “pomoć” drugih morala biti suvišna.

Ali, kad već pominjem druge, da podsetim na informaciju koja u našim medijima gotovo da uopšte nije dobila prostora. Reč je o tome da je Evropski parlament juna, usvajajući Rezoluciju o izveštaju Komisije EU o napretku Srbije za 2016, “sa zabrinutošću uzeo u obzir kontroverzne događaje u beogradskom okrugu Savamala”, naročito u pogledu rušenja privatne imovine, zabrinut zbog činjenice da nakon punih godinu dana nije došlo ni do kakvih pomaka u istrazi, pa je pozvao na brzo rešavanje tog problema kako bi se počinitelji priveli pravdi.

Ne bavim se politkom!

*Vaše ime se u javnosti sve češće pominje uz beogradske izbore, kao kandidata za gradonačelnika. Gde ćete posle mandata i pod kojim uslovima biste sebi “skratili mandat” i vratili se u političku arenu?

Svi znaju da sam ja advokat i ako ću se negde vraćati, to će biti advokatura. Na direktno pitanje da li je bilo predloga za kandidaturu za gradonačelnika odgovorio sam da je bilo, ali i sasvim jasno rekao da nije realno da prihvatim ponuđenu kandidaturu.

Iza daljeg upornog “analiziranja” moje pozicije, pa i pozivanja da zbog navodnog “bavljenja politikom” dam ostavku, stoje oni koji ne žele da se pažnja javnosti usmeri na neke realnije i važnije stvari. Na primer, ono o čemu govori izveštaj Poverenika, koji predsednica Skupštine već treću godinu zaredom, protivno zakonu i Poslovniku, ne stavlja na dnevni red.

A što se tiče politike, tačno je, bio sam i ministar i potpredsednik Narodne skupštine i ima gotovo 15 godina kako sam svojom voljom, kad to od mene niko nije tražio, napustio politiku. Nikad nisam želeo da se vratim. Ni u ovom trenutku ta ideja mi ne deluje ni privlačno ni verovatno. Ipak, opreza radi, reći ću ono – nikad ne reci nikad.

Pogledajte drugi deo intervjua ---->>>

Ceo intervju sa Rodoljubom Šabićem možete da pročitate u novom broju nedeljnika Novimagazin.

Nastavak na NoviMagazin.rs...