Izvor: Politika, 18.Mar.2015, 15:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hiljadu puta nas je manje
Nekadašnja Vidovdanska ulica prepuna je šetača, uniformisani učenici razgovaraju ispred Gimnazije. Dve stotine metara dalje, u srcu tog istog grada, hladnjikava je polutama i tišina
Topao, lep dan, prvi prolećni ove godine, grad vri. Nema slobodne stolice u letnjim baštama, iz Studentskog grada reka mladih ljudi spušta se prema centru, prepuna šetača nekadašnja Vidovdanska ulica, uniformisani učenici razgovaraju ispred Gimnazije. Dve stotine metara dalje, u srcu tog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << istog grada, hladnjikava polutama, tišina, sveće u rukama drži deset ljudi, nagorele freske bez boja na zidovima i tri sveštenika služe parastos.
Grad je Priština. Sedamnaesti je mart 2015. godine. Jedanaest godina od pogroma Srba na Kosovu i Metohiji.
„Često puta ulazeći u ovaj hram, mislim kako je bilo, zamišljam, iza svojih leđa, ikonostas koji je bio veličanstven, ikone koje su stare po dvesta godina. Jedine dve stvari koje su preživele jesu krst i ova ikona Svetog Nikole koja je spasena iz vrućeg pepela. Hiljadu puta manje ljudi ovde živi, diše u ovom gradu, obitava, posećuje svoju crkvu i grobove svojih pokojnika, hiljadu puta manje... To je veliki broj, veliki broj nas koji smo ovde ostali sa čvrstom namerom da ostanemo dokle je to potrebno ili dokle se to od nas traži”, govori nakon parastosa sveštenik Darko Milenković, koji sa porodicom i đakonom Zoranom Gođevcem živi nakon obnove u hramu Svetog Nikole u Prištini. Ikona o kojoj govori, slikana 1871. godine, prikazuje čuda i život svetitelja. Promenila je oblik od vatre i postala puna zlatnih klobuka od kojih su neki popucali i ostavili bele praznine na ikoni. Praznina je nastala i oko ove crkve, jer su prištinski Srbi okupljeni oko nje i sveštenika Miroslava Popadića, posle 1999. godine, verovali da je najgore prošlo i da se neće dogoditi pogrom koji je njihove domove pretvorio u zgarišta, nakon čega su ih zamenili limenim kontejnerima u Gračanici. U njima su mnogi pre vremena skončali. Danas nema nikog od porodice Tišma.
Ilija Trajković, svedok svega toga, već jedanaestu godinu prolazi pored svoga uništenog i uzurpiranog doma, dođe i, sa pomirenošću religioznog čoveka, uljudno razgovara sa albanskim porodicama koje su se u njegov privatni posed useljavale kako je njima odgovaralo i to, na silu, bez ikakve nadoknade. Na kraju su odneli sve, raskopali zidove i povadili instalacije, vrata, prozore... I sve se to događa u srcu jednog velikog grada, gde u nekoliko koraka prelazite put od svetskih butika i kafića, šoping centara, od spomenika Skederbegu, oko čijeg vrata je, kao marama, zavezana zastava Republike Albanije, do ljudi poniženih i obespravljenih do krajnjih granica.
„Zlo mora da bude sprečeno, nama ostaje da se borimo i da se nadamo i da će posle Specijalnog suda, koji će se baviti zločinima od 1998. do 2000, doći neki novi sud ili neka nova snaga koja će postaviti pitanje šta se desilo 2004. i da oni koji su to zlo organizovali moraju da odgovaraju. Mi moramo da se institucionalno zaštitimo”, rekao je ispred Crkve Svetog Nikole Branimir Stojanović, zamenik kosovskog premijera, koji je zajedno sa oficirom za vezu Dejanom Pavićevićem i gradonačelnikom Gračanice Vladetom Kostićem, prisustvovao parastosu.
U Gračanici su predstavnici Udruženja otetih i nestalih Srba sa Kosova i Metohije, ispred spomenika MIŠING organizovali skup koji ima cilj da pokaže nekažnjivost zločina, da se potraga za istinom svela na parole i formu i kako su najosetljivija pitanja postala deo „projekata”.
„Pretvorili smo se u govornike, pesnike, medijatore, uvodničare, iako to nismo želeli ili hteli, jer cilj nam je bio da pronađemo svoje najmilije, da ne budu N. N. lica”, rekla je Nataša Šćepanović. Skupu su prisustvovali i govorili predsednik Komisije za nestala lica Vlade Srbije Veljko Odalović, Malinka Mitrović iz Kancelarije za KiM i Milena Parlić u ime porodica nestalih i otetih.
Obeležavanje pogroma na severu, juče je počelo akademijom, na kojoj je šef Kancelarije za KiM Marko Đurić zatražio odgovor na pitanje ko je politički organizovao martovski pogrom. „Odgovor na to pitanje ne leži ni ovde ni u severnoj Kosovskoj Mitrovici, ni u Gračanici, ni u Peći, Prizrenu, u kojima Srba više nema, odgovor na to pitanje ne leži ni u Beogradu, odgovor na to pitanje nažalost još leži u Prištini”, rekao je Đurić.
U holu Mitrovičkog dvora otvorena je izložba fotografija Darka Dozeta, fotografa iz Novog Sada, posvećena martovskom stradanju, a fudbaler Dejan Stanković je uručio komplete sportske opreme fudbalerima FK Trepča i FK Zvečan, donaciju našeg proslavljenog sportiste.
Na kraju dana premijerno je prikazan film „Enklava” reditelja Gorana Radovanovića u kom igraju Anica Dobra, Nebojša Glogovac i deca iz enklava Kosova i Metohije.
Živojin Rakočević
objavljeno: 18.03.2015.
