Izvor: Politika, 06.Jan.2013, 13:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Arbitražom do cene mosta kod Beške
Austrijski izvođač radova ugovorio izgradnju „blizanca” za 37, sada traži 100, a „Putevi Srbije” nude 62 miliona evra
Građani Srbije još ne znaju koliko ih je koštao novi most kod Beške, a završnu reč će po svemu dati arbitražni sud.
Investitor „Putevi Srbije” i izvođač radova austrijska „Alpina” skoro godinu dana ne mogu da se dogovore oko cene, jer graditelj ne odustaje od traženih 100 miliona evra, koliko je procenio da ga je koštalo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << premošćavanje Dunava.
Zoran Drobnjak, vršilac dužnosti generalnog direktora „Puteva Srbije” kaže da će most kod Beške biti plaćen najviše 62 miliona evra. On procenjuje da će problem oko cene sa „Alpinom” najverovatnije biti rešen arbitražom, koju će voditi nezavisan strani konsultant.
– Most je jeftino pogođen i sada Alpina pokušava da podigne cenu. Inače, većina izvođača radova spusti cenu da bi dobila posao i kasnije pokušava to da promeni – rekao je Drobnjak za Tanjug ističući da su „Alpinini” zahtevi za povećanje cene neosnovani.
„Putevi Srbije” priznaju da je izvođač radova imao dodatne troškove koji su poskupeli prvobitno ugovorenu cenu za izgradnju mosta 2006. godine od 37 miliona evra. Početkom prošle godine „Putevi Srbije” i „Alpina” potpisali su memorandum kojim je usaglašeno 42 od ukupno 43 stavke u pregovorima oko cene, ali je ostalo sporno produženje roka gradnje.
Drobnjak ne spori da prema „Fidik” standardu može da bude povećana cena radova kada je to opravdano, ali ne onoliko koliko „Alpina” traži. Problem je prema njegovom mišljenju upravo nastao zato što je izgradnja ugovorena na osnovu idejnog, a ne i glavnog projekta, koji je predvideo i dodatne radove.
Ukoliko izvođač radova nije zadovoljan postignutom cenom radova prva instanca kojoj može da se žali je nezavisni „Fidik” inženjer koji iznosi svoj stav. Ako jedna od strana u postupku nije zadovoljna drugi učesnik može pokrenuti arbitražu.
Kao argument za svoju procenu cene mosta „Putevi Srbije” navode da su od samog starta kao nadzor bile angažovane kompanije „Skot Vilsons” iz Engleske BCOEM iz Francuske i „Hil” iz SAD. One su aktivno učestvovale na realizaciji kompletnog projekta, dok su periodično projekat kontrolisali konsultanti Evropske banke za obnovu i razvoj.
U „Putevima Srbije” ističu da bi primer mosta kod Beške trebalo da bude pouka za Srbiju da više nikada poslove ne ugovora po proceduri koja podrazumeva i projektovanje i izvođenje radova, kako cena ne bi narasla dva i po puta u odnosu na ugovorenu.
Sa tim se slaže i graditelj mostova Ljubivoje Kostić, koji je gradio stari most kod Beške. On upozorava da je ovakvoj situaciji doprinelo loše ugovaranje posla. Prema njegovom mišljenju nepredviđeni radovi nisu smeli da se dogode, jer su graditelji ispred sebe imali model postojećeg mosta „jedan na jedan”, što je retkost u svetu.
Oni su kaže, trebalo samo da prekopiraju postojeći. Priče o iznenadnom klizištu i nepredviđenim radovima, po njemu, ne piju vodu.
– „Alpina” je samo iskoristila manjkavosti i nedorečenosti projektne dokumentacije. Imala je iskusnije ekonomiste, pravnike i inženjere koji umeju da ih prepoznaju i iskoriste ih. Samo je pitanje da li je u ovom slučaju nadzorni organ verifikovao dodatne radove. Ako jeste nema te sile koja može sprečiti investitora da ih plati – upozorava Kostić.
A koliko su u jednoj kompaniji važni ugovarači projekta on ilustruje primerom „Energoprojekta” u kome su nekada čitav jedan sprat zauzimali samo pravnici i ekonomisti. Oni su kaže loveći manjkavosti ugovora zarađivali mnogo više na olovku nego 100 radnika koji na gradilištu betoniraju i danju i noću.
Greška domaćih neimara
Tender za izgradnju novog mosta kod Beške i obnovu postojećeg raspisan je 2004. godine. Iako je domaći konzorcijum „Mostogradnja”, „Goša”, „Planum”, „Pim”, „Min” i „Zavarivač” ponudio nižu cenu radova i kraće rokove odbijen je zato što nisu dali precizne podatke o poslovanju.
Argument poraženih neimara da je član pobedničkog konzorcijuma nemački DSD, popravljajući most „Sloboda” u Novom Sadu probio rok za godinu dana i budžet za 10 miliona evra, nisu uticala na banke da promene odluku. Ugovor je dve godine kasnije potpisan sa konzorcijumom austrijske „Alpine” i nemačkog DSD-a.
Marijana Avakumović
objavljeno: 06/01/2013
