Izvor: Politika, 09.Jun.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zakopao pare u „Šumaricama“
Trezor Rajfajzen banke jeste pod „dva ključa” ali u praksi to je ovako – otvori se sef ujutru i ostaje otvoren do kraja radnog vremena. Aleksandar je to znao i iskoristio priliku
Već je ceo slučaj dobio naziv „najgluplja bankarska pljačka veka”. Ako ne šire a ono barem za Kragujevac i Šumadiju. Dvadesetdevetogodišnji Aleksandar Spasić ući će u anale kriminalistike kao čovek koji je na najjednostavniji i gotovo amaterski način „stekao” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << milion ipo evra, koristeći svoj položaj bankarskog „insajdera”, imao tuđe silne pare nekoliko sati i „digao ruke” u znak priznanja, kada je uhvaćen i pritisnut. Kolaju priče da se na „kriminal" odlučio kada je „poludeo” gledajući hrpe novca, tu nadohvat ruke – a tako mu daleke. Mesecima ih je brojao, svodio, slagao na kupove, potpisivao i otpisivao a nisu bile njegove. Taj izazov, to iskušenje, razumeju samo oni koji se „nađu u situaciji". A on se „našao”. Sociolozi bi i mogli da se pozabave psihopatološkim portretom čoveka koji radi mesečno za nekoliko stotina evra, koji ne može sebi da priušti ni piće u kafiću posle radnog vremena, a istovremeno gleda silni novac koji prolazi mimo njega. On ga broji, pipa, miriše, oseća i ništa. Nije njegov, ide nekome. Uzeo ga je, izneo, napisao pismo izvinjenja i počeo s ostvarenjem plana.
Aleksandar Spasić, glavni osumnjičeni za nestanak 1,4 miliona evra iz Rajfajzen banke, juče je saslušan u kragujevačkom Okružnom sudu. Protiv njega,osumnjičenog blagajnika, krivične prijave podneli su Policijska uprava i direktor regionalne filijale Rajfajzen banke. Kad se u zatvoru naspavao, Spasić je pred istražnim sudijom otvorio dušu. Priznao je pre nego što su ga stisli. Spasić je, kako se to kaže, „pukao”. Odmah je ispričao i priznao gde je sakrio pare. U šest kesa na šest mesta po „Šumaricama”, poznatom kragujevačkom izletištu, ali i stradalištu i spomen-parku. Kada ih je u „krmači” izneo iz banke, uzeo je vojnički ašov i uputio se put „Šumarica”. Motreći okolinu, kao „krtica” je pravio rupe, kopao, tapkao zemlju i pamtio „mapu” sakrivenog novca. Najbliže drvo do rupe je diskretno beležio crvenom bojom.Posle obavljenih „zemljanih radova”, uzeo je nekoliko stotina evra, rekao je, više kao napojnicu i zaputio se u kafić „poetičnog” naziva „Trezor”. Ali, u kesama nedostaje čitavih 100.000 evra. Gde su, ostaje da se utvrdi. U subotu uveče, u sred provoda, našli su ga policajci i „skembali ga”.
Žika Jovanović, vlasnik kragujevačke detektivske agencije „Ozna”, inače veoma obavešten Kragujevčanin, valjda po prirodi posla, zna da se Spasić poslednjih nedelja „propio”. Čaršija u Kragujevcu, uostalom, sve zna. Da se čudno ponašao, ponašao se. Smišljao je sve dugo, i iskoristio je „gužvu” u filijali. Spremali su se protekle subote radnici te banke da idu u Vrnjačku Banju na izlet. Većina je došla s putnim torbama na posao jer su odatle kretali na vikend. Idealna prilika da iznese novac. Trezor jeste pod „dva ključa” ali u praksi to izgleda ovako – otvori se trezor ujutru i ostaje otvoren do kraja radnog vremena. Aleksandar je to znao i iskoristio priliku. U glavi je imao sledeće – ako ga uhvate, dobiće pet godina zatvora, odležaće tri i posle može natenane da „krčmi” pare. Pola miliona evra po godini. Državi i banci odslužiće zatvor a kroz tri godine imaće tek 32 leta.
Izjalovilo mu se na kraju, kao što se takvi planovi uvek i i izjalove.
Postavlja se pitanje šta je on uradio – proneveru ili krađu.
Biografija mu je do sada bila čista. Nenametljiv, neuočljiv, uobičajenog ponašanja. I, zašto radnici obezbeđenja nisu reagovali. To i nekoliko sličnih pitanja uputili smo centrali Rajfajzen banke. Odgovor nismo dobili. Kada ga dobijemo, objavićemo ga.
U drugim bankama ne žele da javno govore kako ko obezbeđuje novac, koji im se daje na čuvanje. Samo jedno je tačno, kažu nam svi:jedan čovek nema upliv u trezor. To se zove podeljena odgovornost. A obezbeđenje banaka i važnih ustanova se u svetu „rotira” često, baš da se ne bi vremenom „spanđalo” sa radnicima. Naša „rođačka kadrovska politika” funkcioniše po sistemu „lako ćemo”. Zato je i pogodna za ovakve ispade.
Ozren Milanović
------------------------------------------------------
Proneveritelj a ne razbojnik
Pravno gledano, Aleksandar Spasić nije ni pljačkaš, ni razbojnik, ni kradljivac.
Prema zakonu, krivično delo teške krađe podrazumeva obijanje ili provaljivanje zatvorenih zgrada, soba, kasa, kao i savlađivanje većih prepreka. Razbojnička krađa počinjena je u slučaju da je počinilac zatečen u krađi, pa je u nameri da ukradenu stvar zadrži, kako se to stručno kaže, upotrebio silu protiv nekog lica.
Krivično delo razbojništva čini onaj ko upotrebom sile ili pretnjom da će napasti na život oduzme tuđu pokretnu stvar u nameri da time pribavi protivpravnu korist. Krivično delo pljačke u zakonu ne postoji, iako se baš taj izraz najčešće koristi kada iz trezora banke nestane novac.
Aleksandar S. nije učinio ništa od toga, jer je radio kao službenik u trezoru. Zbog iznošenja gotovo milion i po evra, biće okrivljen za proneveru. Ovo krivično delo predviđeno je članom 364 Krivičnog zakonika. Proneveru čini onaj ko u nameri da pribavi protivpravnu korist prisvoji novac, hartije od vrednosti ili druge pokretne stvari koje su mu poverene u službi ili na radu u državnom organu, preduzeću ili ustanovi a zaprećena kazna je, u zavisnosti od sume, do 12 godina zatvora.
D. Čarnić
[objavljeno: 10/06/2008.]
