Izvor: Blic, 14.Mar.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tužilaštvo će ispitati pozadinu ubistva Đinđića
Specijalno tužilaštvo pokrenuće postupke za sva sporna pitanja u vezi sa atentatom na premijera Zorana Đinđića, kada se prvosnažno okonča postupak koji se vodi protiv Milorada Ulemeka i ostalih optuženih za njegovo ubistvo, rekao je tužilac Miljko Radisavljević u emisiji „Insajder" na Televiziji B92.
- Hoću da se zna da tužilaštvo zaista želi da sva sporna pitanja, koja se vezuju za atentat, razreši jednom za svagda. Želim da se zna da Specijlano tužilaštvo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << vodi računa da eventualnim novim postupcima ni na jedan način ne ugrozi postupak koji nazivam glavnim. Zato je ideja da otvaranje nekih novih postupka mora da sačeka pravosnažnost ove presude. Nama je to jako važno i stalo nam je do toga da presuda za ubistvo premijera što pre izađe iz drugostepenog veća i da postane pravosnažna - izjavio je Radisavljević.
Inače, Veće Vrhovnog suda, kojim predsedava Dragoljub Đorđević, još nije zakazalo datum od kojeg će početi da razmatraju žalbe Milorada Ulemeka Legije i ostalih koji su prvostepenom presudom specijalnog suda oglašeni krivima. Kako saznaje „Blic",
sudija izvestilac Zoran Savić uveliko proučava predmet i, kada on bude spreman da referiše, Veće će zakazati sednicu za razmatranje žalbi, a potom i glasanje o osnovanosti žalbe.
Radisavljević je napomenuo da Specijalni sud nije mogao da ide izvan okvira optužnice Specijalnog tužilaštva, jer bi to bila povreda krivičnog postupka i time bi se ugrozila i prvostepena presuda.
- Želeo sam da odam priznanje kolegama koje su do sada postupale u tom postupku, jer ocenjujem da je to jedan od najznačajnijih postupaka koji je vođen u srpskom pravosuđu - rekao je Radosavljević.
Sudija Maja Kovačević, portparol Specijalnog suda, takođe je rekla da sud nije mogao da ide van okvira optužnice.
- Sud ne može da se bavi nečim čega nema u optužnici. Da li je još neko na bilo koji način u tome učestvovao, mi to ne znamo. Stvar je na tužiocu da pokrene postupak - rekla je sudija Kovačević za „Inasjder".
Presudom za ubistvo premijera Zorana Đinđića sud je razjasnio ulogu optuženih u tom atentatu, ali pitanje odgovornosti Bezbednosno-informativne agencije, vojnih bezbednosnih službi i MUP-a Srbije, na čemu se insistiralo odmah posle 12. marta 2003. godine, ostalo je otvoreno. U izveštaju komisije tadašnjeg potpredsednika Vlade Srbije Žarka Koraća od 13. avgusta 2003. preporučeno je da MUP i BIA „izvrše unutrašnju kontrolu radi utvrđivanja propusta vezanih za sistem obezbeđenja" premijera Đinđića. Predloženo je da rok za ovaj posao treba da odredi Vlada Srbije i izneto mišljenje da bi za to bilo dovoljno 45 dana. Međutim, do danas ništa nije učinjeno. Prema presudi, odluku da se ubije premijer doneli su Dušan Spasojević, pokojni vođa zemunskog klana, i Milorad Ulemek Legija, penzionisani komandant JSO. Među osuđenima nalazi se samo jedan pripadnik BIA, Branko Bezarević, koji je dojavljivao podatke o kretanju premijera. Nata Mesarović je na suđenju rekla da je protest JSO novembra 2001. imao za cilj prikrivanje zločina iz prethodnog perioda i da je sve počelo kada su neki pripadnici JSO uhapšeni zbog zločina na Ibarskoj magistrali, krajem januara 2001.
Del Ponte o ubistvu premijera
Karla Del Ponte, bivša tužiteljka Haškog suda, u svojoj knjizi „Lov", opisujući događaje posle ubistva Zorana Đinđića, navodi da je želela da prisustvuje sahrani bivšeg premijera, ali da su joj vlasti u Beogradu poručile da ne dolazi.
„Dušan Mihajlović mi je saopštio da je cela vlada odlučila da me isključi iz ceremonije. Goran Svilanović me je upozorio da ću biti tretirana kao persona non grata, ako se pojavim na bilo kom graničnom prelazu Srbije. Činilo se da su Svilanović i drugi u Beogradu zaključili da mogu da iskoriste ubistvo Đinđića da olakšaju pritisak zbog nesaradnje Srbije s Haškim tribunalom, tvrdeći da je Đinđić ubijen jer je sarađivao", piše bivša tužiteljka i zaključuje da je to „objašnjenje smešno".
Mesarović: Zatajile službe
Predsedavajuća veća sudija Nata Mesarović rekla je obrazlažući presudu da su mnoge službe zadužene za bezbednost premijera Zorana Đinđića zatajile.
- Zatajili su mnogi državni organi, kao što su MUP Srbije i BIA. Oni ni do danas nisu objasnili zbog čega je to bilo tako - rekla je sudija Mesarović.
Ona je tada podsetila da je pre ubistva premijera izdata Bela knjiga MUP-a, gde su tačno imenovane vođe kriminalnih grupa i da je stupio na snagu Zakon o organizovanom kriminalu, a da je i pored toga zemunski klan jurio predsednika Vlade po Srbiji da ga ubije. Sudija se osvrnula i na pokušaj ubistva premijera kod hale „Limes" 21. februara 2003, rekavši da je tada ispuštena prilika da se mnogi dokaze protiv kalana prikupe. Podsetila je na propuste u obezbeđenju zagrade vlade, da nisu radile kamere i da je premijer dovođen na ulaz broj 5, ne na ulaz u koji je moglo da se uđe sa vozilom.
Miodrag Vuković, koautor knjige „Oni su jači od nas"
- Nema nikakvih dokaza da su u atentatu na premijera učestvovali njegovi bliski saradnici ili ljudi iz kruga njegovih tadašnjih političkih protivnika. Smisao takvih optužbi je da se neprekidno generiše kriza u društvu. Nesporno je da su neposredni izvršioci osuđeni, da je to sud utvrdio, ali jednostavno ne postoje nikakvi dokazi da iza njih neko stoji.
Boro Banjac, šef UBPOK-a u vreme „Sablje"
- Svi izvršioci su bili otkriveni posle atentata, a sada su i prvostepeno osuđeni.
Što se tiče političke pozadine, mi smo tada ispitivali kontakte „zemunaca" s drugim ljudima.
Nismo mogli ništa konkretno da utvrdimo, osim da je bilo raznih susreta.
BoŽo Prelević, advokat Milana Veruovića
- Mislim da naredbodavci nisu ni dotaknuti, a oni su moćni ljudi iz zemlje ili inostranstva. Očito je da su izvršioci očekivali pomoć posle atentata, jer šta su radili u Meljaku i zašto nisu bežali. Nije utvrđeno ni ko je isključio kamere na zgradi Vlade i zašto mere zaštite nisu preduzete posle pokušaja ubistva premijera kod Hale „Limes".
Dejan Anastasijević, novinar nedeljnika „Vreme"
- Verujem da će postupak biti pokrenut, ali u kom pravcu će to ići i da li će moći da se završi, to je teško prognozirati.
Previše je vremena prošlo od atentata, što je ostavilo dosta mogućnosti da oni koji su ostali u senci sakriju tragove. Pogotovo ako se uzme u obzir da je jedan od ljudi koji su bili privođeni sada na čelu BIA.
Rajko Danilović, zastupnik porodice Đinđić
- Sigurno je postojala političko-policijska obaveštajna zavera za ubistvo premijera. Iz spiska optuženih lako je zaključiti da nedostaju osobe iz tog kruga. Specijalno tužilaštvo ne obavlja nikakva ispitivanja, ali obećava da će to uraditi kada se pravosnažno okonča postupak. Nema političke volje da se takva istraga započne, što ne znači da je nikada neće biti.
Bogoljub Milosavljević, profesor sa Univerziteta „Union"
- Samo suđenje moralo je da obuhvati čitavu seriju događaja pre atentata. Sud je, tako, mogao jasnije da sagleda sam atentat. Mora se videti ko je imao koristi od samog atentata. Od pobune JSO-a do pokušaja atentata nižu se propusti koji su morali da budu rasvetljeni. Koraćev izveštaj balansira između odgovornosti MUP i BIA i ne daje jasne zaključke.
Žarko Korać, bivši potpredsednik Vlade Srbije
- Naravno da je potrebno istražiti političku pozadinu ubistva premijera Đinđića i to su tražili advokati porodice na suđenju. Odgovor smo dobili od bivšeg tužioca Slobodana Radovanovića, koji je smatrao da je optužbom na račun tužioca Radeta Terzića to pokrenuto. To je, međutim, bilo namerno skretanje pažnje sa bitnih pitanja.
Antonela Riha, novinarka B92
- Otkrivanje političke pozadine atentata bilo bi neophodno, ali ne verujem da će se to zaista i dogoditi. Dugo će vremena proći dok se ne otkrije ko stoji iza atentata, a i tada će to ostati na nivou spekulacija.
Javnost Srbije i političari u ovoj zemlji sada nisu zreli da se suoče s tim pitanjem.
Srđa Popović, zastupnik porodice Đinđić
- Ne tvrdim da je Vojislav Koštunica bio zaverenik zajedno sa Acom Tomićem i Legijom u pobuni JSO-a, ili u atentatu, ali je bilo apsolutno nužno da bude saslušan.
To je bilo toliko jasno, njegova stranka i on su najviše i profitirali iz atentata i to je jedno opšte kriminalističko pravilo.
