Izvor: RTS, 24.Mar.2017, 14:12   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pobjeda: Šišmakov bio na sednicama SB Rusije

Ruski državljanin Eduard Šišmakov, vojni oficir, pripadnik Glavne obaveštajne uprave i jedan od organizatora kriminalne organizacije koja je planirala teroristički napad u Crnoj Gori 16. oktobra prošle godine, prisustvovao je sednicama Saveta bezbednosti Rusije, piše "Pobjeda".
To pokazuje Nacrt izveštaja britanske istraživačke mreže Belingket i ruskog magazina >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Insajder, u koji je podgorička Pobjeda imala uvid, a čiji autor je ekspert za odnose Rusije i Jugoistočne Evrope, Hristo Grozev.

Prema istom izveštaju, drugi osumnjičeni za pokušaj puča, Rus Vladimir Popov, bio je zadužen za isporuku kriptovanih telefona, koji su, navodno, kupljeni u Bugarskoj.
Iako je zvanična Moskva više puta demantovala navode o umešanosti u pokušaj terorističkog napada u Crnoj Gori, prisustvo Šišmakova sednicama Saveta bezbednosti Rusije pokazuje više nego očiglednu ulogu Moskve, naročito zbog činjenice da se na čelu Saveta bezbednosti nalazi Nikola Patrušev, prvi čovek obaveštajne ruske službe, koji je prošle godine došao u Beograd samo deset dana nakon pokušaja puča u Crnoj Gori, piše Pobjeda.
Analitičari su tada ocenili da razlog posete Patruševa Srbiji nije samo potpisivanje memoranduma o razumevanju, već prvenstveno razmatranje situacije u Crnoj Gori nakon propasti plana o terorističkim udarima u noći 16. oktobra.
Srpski mediji, navodi list, su tom prilikom objavili informaciju da su sa Patruševom u Moskvu otišli i neimenovani "ruski agenti koji su boravili u Srbiji".
Za Patruševa važi da je Putinov čovek od poverenja i "alfa i omega" ruske bezbednosne službe.

Osim Šišmakova, sastanku 2014. prisustvovao je, kako se navodi, i zamenik sekretara ruskog Saveta bezbednosti Jevgenij Lukianov (zamenik Nikole Patruševa), kao i direktor za oblast odbrane u ruskom Institutu za strateške studije Grigorij Tišćenko.
Hristo Grozev ističe da je ruska verzija izveštaja o sastanku Saveta bezbednosti Rusije izostavila ime Šišmakova.
U istraživanju podsećaju da je, od januara 2014, Šišmakov bio pomorski vojni ataše u ruskoj ambasadi u Varšavi. Dodaje se i da "nema sumnje da je od proterivanja iz Poljske u oktobru 2014, Šišmakov bio u aktivnoj službi Glavne obaveštajne uprave (GRU)".
Potvrdili smo da je Eduard Šišmakov pravo ime osobe koja se traži preko Interpola.
Šišmakov je rođen 1971. godine, u porodici vojnog oficira i završio je srednju sovjetsku vojnu školu u Haleu, u istočnoj Nemačkoj. Godine 1993. diplomirao je na Institutu crnonomorske flote u Sevastopolju. Nakon mornaričke škole, studirao je na vojnodiplomatskoj akademiji u ruskom Ministarstvu odbrane, instituciji za obuku vojnih atašea, kao i školi za obuku obaveštajnih oficira GRU, pod diplomatskim okriljem, navodi se u istraživanju.
Dodaje se da su identifikovali i Šišmakovog cimera, koji je "prvi zamenik načelnika GRU-a i komandant vojne obaveštajne jedinice 62986, koji je prepoznat od Ukrajine kao ključna komponenta GRU u ruskoj interveniji u istočnoj Ukrajini".
Eduard Šišmakov takođe ima navedenu adresu u Sankt Peterburgu. Ova adresa je, prema izvorima, adresa stana u vlasništvu GRU, navodi se u istraživanju.
Šišmakov je putovao u Srbiju sa ruskim pasošem pod imenom Eduard Širokov. Naime, pasoš na ime Širokov je izdat u avgustu 2016. Autentični pasoš Šišmakova je izdat 2012. godine, navodi Grozev.
Ističe se da "izdavanje pasoša pod lažnim imenom u avgustu 2016. godine, dva meseca pre putovanja na Balkan, uoči izbora u Crnoj Gori, dodatno potvrđuje hipotezu da je Šišmakov ispunjavao misiju GRU sa ciljem mešanja u izbore Crne Gore".
Kada je reč o ulozi drugog osumnjičenog, Vladimira Popova, prema podacima iz Moldavije, osoba sa istim imenom i datumom rođenja je posetila Moldaviju u maju/junu 2014. godine. Popov se, kako se navodi, sastao sa gagauzijskim separatistima i sa protivnicima Evropske unije.
Izvor u bugarskoj graničnoj kontroli povrdio je da je osoba istog imena i nacionalnosti, koristeći šengensku vizu, registrovana da je putovala iz Bugarske 10. oktobra 2016. godine, ističe se u istraživanju.
Dodaje se da je odlazak Popova u Bugarsku povezan sa isporukom kriptovanih telefona, koji su prema navodima medija kupljeni preko bugarskog sajta.
Belingket i Insajder navode da njihovo istraživanje nema za cilj da pruži konačnu procenu svih činjenica koje tvrde crnogorske vlasti, već je u fokusu procena verodostojnosti ruske intervencije u unutrašnja politička pitanja Crne Gore, u kontekstu šireg pregleda ruskih aktivnosti u južnoj Evropi.
Hakovani mejlovi pokazuju da je izvesni Aleksandar Usovski bio saradnik ruskog tajkuna Konstantina Malofejeva, koji je davao naloge za akcije u više istočnoevropskih zemalja. Te prepiske, kako se navodi, pružaju posredne dokaze da je i Malofejev imao zaduženja za pokušaj puča u Crnoj Gori. Usovski je, izgleda, uveren da Malofejev stoji "iza nepotrebnog fijaska u Crnoj Gori".
Kontakt sa Malofejevim Usovski je održavao preko Alene Šarojkine, direktorke TV stanice Carigrad, koja je u vlasništvu Malofejeva, poznate po čestim napadima na Crnu Goru.
U pismu koje je Usovski poslao direktorki Carigrada 28. novembra 2016. godine, Usovski otvoreno predlaže novu inicijativu koja će oprati ljagu nakon neuspeha u Crnoj Gori.
"U fajlu koji prilažem je ono što ja garantovano mogu da uradim u Poljskoj. Legalno i relativno brzo, bez ikakve konspiracije, isključivo legalnim sredstvima. Međutim, efekat ove akcije bio bi 100 puta značajniji od neuspele frke u Crnoj Gori. Samo sedam nedelja. Od momenta dobijanja para do eksplozije informativne bombe u medijima", piše na ruskom.
"Posle ovog niko se neće setiti kraha koji je K. V. (Konstantin Valjerevič Malofejev) imao u crnogorskoj avanturi. Svi će ga doživljavati kao mirotvorca u Poljskoj i kao čoveka koji je napravio prvi korak na putu za totalnu likvidaciju rusofobije u Poljskoj. Ovo nije šala. Ja sve to realno mogu da učinim, u pomenutom roku i za pomenutu svotu novca. S poštovanjem, Aleksandar Usovski", prenela je Pobjeda.

Nastavak na RTS...