Izvor: Politika, 24.Maj.2011, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mere protiv dejstva lobista u Briselu
Namera Milana Beka je da se ceo zakon o planiranju i izgradnji prikaže kao antievropski i kao zakon koji ugrožava strane investicije u Srbiji, kažu u Ministarstvu životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja
„S obzirom na to da je država shvatila da je lobiranje u Evropskom parlamentu posebno osetljivo u ovom momentu evropskih integracija, država će preduzeti neophodne mere da neutrališe dejstvo lobi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << grupa protiv interesa države”, rečeno je juče za „Politiku” u Ministarstvu životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja povodom preksinoćne emisije B 92 „Insajder”. U toj emisiji biznismen Milan Beko je potvrdio da je angažovao lobističku agenciju da zastupa njegove interese u sedištu Evropske unije u Briselu i da ta agencija pokušava da dokaže da je zakon koji propisuje konverziju zemljišta u Srbiji neustavan.
„Od strane ’Luke Beograd’ unajmljena je briselska firma ’Alber i Gejger’, da obori ceo Zakon o planiranju i izgradnji, koji je donet 2009. zbog odredbe o konverziji zemljišta, koja podrazumeva da ’Luka Beograd’ treba da plati naknadu državi, ukoliko želi da pravo korišćenja zemljišta prevede u pravo svojine. Namera je da se ceo zakon prikaže kao antievropski i kao zakon koji ugrožava strane investicije u Srbiji”, objašnjeno nam je u pomenutom ministarstvu.
Ana Trbović, sa Fakulteta za finansije, ekonomiju i administraciju, koja je u vreme vlade Zorana Đinđića bila na čelu vladine kancelarije za pridruživanje, kaže da se na prvu loptu ne može reći da Beko radi protiv Srbije. „Može biti da radi za Srbiju. Mi kao građani želimo da naši zakoni budu u skladu sa Ustavom”, ističe ona i dodaje da je najnormalnije da su firmama primarni njihovi interesi. „Država se brine o državnom interesu, oni se brinu o svom interesu. Ono što država treba da obezbedi jeste sistem. Ako taj sistem nije u skladu sa Ustavom, onda firme imaju pravo da koriste sva sredstva koja su im na raspolaganju i da to dokažu”.
Objašnjavajući pozadinu postupka lobiranja, ona kaže da to znači „nekoga argumentima naterati da obrati pažnju na neko pitanje koje možda ranije nije bilo u vrhu prioriteta, kako bi se to pitanje, na primer, uvrstilo kao jedan od evropskih prioriteta za Srbiju”.
I Vladimir Todorić, iz Centra za novu politiku, smatra da Beko ima pravo da lobira u EU, ukoliko smatra da je odredba o konverziji neustavna. Beko, takođe, može da lobira, kaže Todorić, i ukoliko smatra da se zakon prema njemu sprovodi drugačije nego prema ostalima.
„Neće se EU, odnosno EK negativno izraziti prema našem zakonu koji je bio predmet komentara ukoliko je usaglašen sa evropskim aktima. Tada nijedno lobiranje ne bi moglo da da rezultat. Ako zakon nije usaglašen sa evropskim standardima, onda i zaslužuje kritiku”, mišljenje je Željka Ivanjija, poslanika iz G 17 plus, koji je radio na pripremi ovdašnjeg zakona o lobiranju.
Naš jučerašnji pokušaj da saznamo ima li još primera da su ovdašnje firme u Briselu lobirale „protiv Srbije” nije bio mnogo uspešan. Pominju se u glavnom samo dva takva slučaja. Prvi je, kažu upućeni, potekao iz „Delte”, a drugi od Bogoljuba Karića. Ivanji, recimo, navodi da je čuo „da je Karić, kako bi se prikazao žrtvom u Srbiji, radio na lobiranju u EU za svoju stvar, ali da u tome nije imao uspeha”.
Treba razlikovati dopušteno od nedopuštenog lobiranja. Dopušteno je ono kada su lobisti registrovani, kada se zna zašto rade nešto što rade. „A, kada se nešto radi tajno, preko pojedinaca, uz neke sumnjive kontakte, to onda nije legalno”, kaže Todorić i podseća da u EU i SAD postoje veoma striktni zakoni koji se odnose na ovu oblast.
Na pitanje da li se barem okvirno zna koliko je firmi iz Srbije angažovalo svoje zastupnike u Briselu, Ana Trbović odgovara negativno. „One ne moraju to javno da objave, ali, verovatno je reč o onima koji su umreženi kroz multinacionalne organizacije i fondove”.
Od Radmile Milivojević, specijalne savetnice predsednika Privredne komore Srbije, saznali smo da komora, još od 2005. godine ima svoje predstavništvo koje je u registru lobista pri Evropskoj komisiji. Svakako da je interes zemlje da što više domaćih kompanija koristi ovo predstavništvo. Hrvatska komora kupila je u Briselu čak i kuću kako bi što ozbiljnije obavljala lobistički posao u svoju korist.
Biljana Čpajak
objavljeno: 25.05.2011
