Izvor: B92, 01.Okt.2010, 20:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ko su sudije u slučaju "Luka"?

Beograd -- U veću sudija Višeg suda koje je donelo poslednju presudu da zemljište pripada Luci Beograd a ne gradu, je sudija koji se našao u inicijativi za razrešenje.

Kako otkriva "Insajder", ime sudije Jasne Belović se 2001. godine našlo u inicijativi Ministarstva pravde o razrešenju sudija.

Sumnja se da je bila jedna od sudija koje su učestvovale u izbornoj krađi 1996. godine, u korist režima >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Slobodana Miloševića.

S obzirom na to da je Viši sud doneo presudu da zemljište od oko 100 hektara pripada Luci Beograd, čiji su vlasnici Milan Beko I Ivana Veselinović, a ne gradu Beogradu, novinari B92 istraživali su ko su sudije tog veća.

Ispostavilo se da je jedna od sudija Jasna Belović, koja je u vreme Vlade Zorana Đinđica bila na spisku sudija umešanih u izbornu krađu, čije se razrešneje tada tražilo.

Sudija Belović odbila je da pred kamerama odgovori na pitanje kako se našla na tom spisku.

Sudija Belović je u telefonskom razgovoru rekla da je 13 godina niko ništa o tome nije pitao i da ne vidi kakve to ima veze sa sudskim odlukama koje se odnose na Luku Beograd.

Ona kaže da je odluka o mogućnosti uknjižbenog prava u celosti doneta na osnovu zakona i da je nije zanimalo ko su vlasnici Luke.

2001. godine, u vreme Vlade Zorana Đinđica, Ministarstvo pravde uputilo je Vrhovnom sudu predlog i dostavilo spisak sudija koje treba razrešiti. Ta inicijativa međutim, zbog protivljenja tadašnje sudske vlasti nije doživela nikakav epilog.

Bivši ministar Vladan Batić, u pisanoj izjavi, kaže da je spisak za razrešenje načinjen na osnovu izveštaja Felipea Gonzalesa, tadašnjeg izaslanika OEBS-a u Srbiji.

Pozivajući se na taj izveštaj, Batić kaže da je oko 50 sudija, odlučujući po prigovorima na rezultate izbora 1996 godine, falsifikovalo izborne rezultate.

"To je i prouzrokovalo protestne šetnje 1996 - 97. godine, i nakon skoro četiri meseca rezultiralo priznanjem režima da je u pitanju izborna krađa. Dakle, radilo se o sudijama koje su vršeći sudijsku funkciju svesno krivotvorile izbornu volju naroda i na taj način, za potrebe tadašnjeg režima, učestvovali u neviđenoj izbornoj krađi”, piše u odgovoru Vladana Batića ministra pravde od 2000. do 2003. godine.

Ovakva inicijativa za razrešenje ukupno oko 200 sudija, od kojih su 50 bili označeni kao učesnici izborne krađe je, podsetimo 2001. godine izazvala pravi sukob između Đinđićeve Vlade i sudske vlasti.

Tada je ocenjeno da je to pritisak na nezavisno pravosuđe, pa je inicijativa ostala samo na papiru. Predlog o razrešenju sudija osporavan je tada od strane DSS-a, ali i Vrhovnog suda Srbije, na čijem je čelu bila Leposava Karamarković, kao i od strane tadašnje predsednice Okružnog suda Vide Petrović Škero.

Ostaje nejasno zbog čega nikada nije ni ispitano da li postoji odgovornost sudija za izbornu krađu koje su se našle na zvaničnom spisku Vlade Zorana Đinđica, ili onih koji su spisak takvih sudija sastavili ukoliko on nije tačan.
Pogledaj vesti o: Milan Beko

Nastavak na B92...

Šumadija Press: Ko su sudije u slučaju "Luka"?