Izvor: B92, 28.Mar.2011, 22:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Insajder: Korupcija u lancu šaltera
Beograd -- Građevinska mafija postoji i to, pre svega, zbog korupcije i zloupotrebe službenog položaja u državnim institucijama, objavljuje Insajder B92.
Procedure su toliko komplikovane da investitore takoreći teraju da krše zakon.
Mnogobrojni mehanizmi funkcionisanja ovog sistema u kojem su isprepleteni državni službenici sa investitorima, projektantima, advokatima, uz previše komplikovane birokratske >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << procedure i veliki broj dokumenata, nastajali su godinama i vremenom postajali sve čvršći.
"Pogledajte interese sa stanovišta tih ljudi, koji, ako su u nekom novcu – pa zašto bi prijavljivali jedan drugoga, kad svi zarađuju od toga? Zbog čega je teško, da kažemo, utvrditi uopšte korupciju, a kamoli u građevinarstvu? Zato što imate poklapanje interesa. Svi su interesi jako složeni. Novac jako lepo zbližava ljude, dok ih ne rastavi", kaže Strahinja Sekulić, javni pravobranilac Beograda.
2009. godine u sedam epizoda emisije Insajder pod nazivom "Službena (zlo)upotreba", otkriveni su svi mehanizmi funkcionisanja sistema u kojem je ceo sektor izgradnje zahvaljujući korupciji i zloupotrebama u nadležnim institucijama postao u suštini osnov za organizovanje građevinske mafije.
Procedure su toliko komplikovane da investitore takoreći teraju da krše zakon.
Npr. investitor koji radi po zakonu, da bi došao do dozvole za gradnju, mora da prođe više od 50 raznih šaltera u raznim institucijama.
U tom dugom lancu administracije, prema istraživanju "Insajdera", cena kvadrata stambenog prostora raste od šaltera do šaltera.
Dozvola za izgradnju povezana je sa odobrenjima mnogih gradskih institucija, među kojima su: katastri nepokretnosti, Direkcija za gradsko građevinsko zemljište, građevinska inspekcija, Urbanistički zavod, Sekretarijat za urbanizam, sva javna komunalna preduzeća, EPS, vodovod, putevi, gasovod, Telekom, toplana.
U celom procesu dobijanja dozvole, svoju ulogu imaju i licencirani projektanti, planeri, izvođači radova.
Izgradnja objekata preko 800 kvadratnih metara je u nadležnosti grada, odnosno Sekretarijata za urbanizam, koji izdaje građevinsku i upotrebnu dozvolu.
Po važećem Zakonu, rok za dobijanje dozvole je 15 dana, međutim, u praksi, 15 dana pretvara se u bar 15 meseci.
U takvoj proceduri, za koju ne važe ni postojeći zakoni, javna je tajna da investitor u većem broju slučajeva potplaćuje razne u administraciji, kako bi nešto išlo brže, ili kako bi dobio dokument, koji inače po Zakonu i mora da dobije.
U takvom sistemu, na kraju su najviše oštećeni građani, kojima i pored zakona, niko ne može da garantuje da će se useliti u stan koji su platili ili da će taj stan stvarno, na kraju, uknjižbom i biti njihov.
Investitorima se ne isplati da prijave ko im je tražio novac, pa sve vreme ostaju zaštićeni predstavnici nadležnih institucija.
Dve godine posle emitovanja Insajdera i dalje niko nije odgovarao za zlupotrebe o kojima su dokazi izneti u emisiji.
Država je tačno pre dve godine najavljivala oštar obračun sa svim ovim pojavama i brojnim pojedincima koji su u korupciji i šteti za budžet učestvovali.
"Iz tog razloga smo mi rekli, ukoliko hoćemo čak i da smanjimo cenu kvadrata i da učinimo to tržište atraktivnijim, moramo prvo da, kroz Zakon, ne samo naš Zakon, nego i kroz različite poreske zakone, da definišemo, odnosno da formiramo tržište građevinskog zemljišta, da spustimo cenu tog građevinskog zemljišta i da kroz ubrzanje procesa dobijanja dozvola i kroz smanjenje korupcije, takođe da napadnemo te visoke cene kvadrata. Na kraju, građanin plaća mnogo skuplje kvadrat, nego što je inače, zbog toga što se jako puno para da u korupciju", rekao je 2009. Oliver Dulić, ministar životne sredine i prostornog planiranja.
U avgustu 2009. donet je i Zakon o planiranju i izgradnji, ali umesto da ubrza procedure, ovaj zakon je, po svemu sudeći, u potpunosti blokirao gradnju – u Beogradu cene kvadrata nisu znatno pale, a korupcija je ostala na potpuno istom nivou.
