Izvor: Politika, 01.Sep.2011, 23:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Direktor, a insajder
I danas mislim da je odluka o mojoj smeni doneta iz sasvim drugih razloga
Kad sampostavljen na mesto direktora Hitne pomoći (2004.) jedan od ciljeva mi je bio da sprečim pojavu trgovine smrću.Jer dolazili su nam ljudi i žalili se da su im odmah posle ekipe lekarau kuću stizali iz pogrebne službe. To su kritični trenuci kad se odlučuje o životu i smrti a porodice su se suočavale s tim da im, kao naručeni, dolaze privatni pogrebnici.
Ugovori s privatnim pogrebnim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << preduzećima su sklapani od 2000. godine. Tadašnji direktor Hitne pomoći sklopio je tri takva ugovora.
Mi smo u januaru 2006. otvorili kol centar koji je registrovao rad lekara Hitne pomoći na terenu i ustanovili smo da dva lekara, iz grupe onih koji su trgovali s pogrebnicima, gotovo da nisu radili reanimacije: u 53 slučaja, reanimacija je kod jednog od njih započeta tokom tri intervencije, a njegov kolega reanimacije uopšte nije vršio. I svi ovi bolesnici su umrli, pri čemu su porodice većine od njih upućene na usluge privatnih pogrebnika. Izveštaje su nam, na osnovu anketiranja rodbine, svakog meseca slali iz javnog komunalnog preduzeća ,,Pogrebne usluge”. Na osnovu toga videlo se koji lekarkom privatnom pogrebnom preduzeću upućuje porodicu preminulog.
Na trgovinu lekara i privatnih pogrebnika još u jesen 2005. ukazivao cam tadašnjoj načelnici zdravstvene inspekcije Ministarstva zdravlja doktorki Danici Mihajlović (danas direktorka Uprave za biomedicinu), zbog njenog insistiranja da se raskine ugovor sa JKP ,,Pogrebne usluge”. Nijedan odgovor kako da se spreči trgovina smrću od ove doktorke nisam dobio. A ona je kao načelnik zdravstvene inspekcije Ministarstva zdravlja dozvolila da se prethodno sklapaju ugovori s privatnim pogrebnicima.
Kasnije sam se obraćao i tadašnjem ministru zdravlja, poslednji put 19. juna 2006. Ni ministar nije reagovao. Ja sam onda održao konferenciju za novinare na kojoj sam sve to rekao javno. Prethodno sam obavestio ministarstvo da sam sazvao konferenciju za novinare. Međutim, odmah posle konferencije dobio sam rešenje o smeni: iako sam uglavnom dobro radio svoj posao, ipak su se stekli uslovi da budem smenjen sa mesta direktora, jer sam iznoseći neproverene podatke uznemirio javnost i ugrozio rad službe Hitne medicinske pomoći.
I danas mislim da je odluka o mojoj smeni doneta iz sasvim drugih razloga, jer je prema tadašnjem (tajnom) koalicionom sporazumu, gradski resor za zdravlje pripao Demokratskoj stranci, a Hitna pomoć je prešla u nadležnost grada. Pretpostavljam da sam kao predstavnik G 17 plus bio smetnja tome. Jer sa mnom ,,u paketu” smenjen je i tadašnji gradski sekretar za zdravlje, takođe iz G 17 plus. Na mesto direktora Hitne pomoći postavljen je hirurg – aktivista DS-a (sada direktor Instituta za virusologiju ,,Torlak”).
A sve što sam govorio kasnije analize ministarstva zdravlja su potvrdile, jer ministarstvo je samo mesec dana posle moje konferencije za novinare, na osnovu nalaza eksterne komisije, donelo rešenje sa hitnim merama koje treba sprovesti, da se takva tragična dešavanja ne bi ponovila
U obrazloženju tog rešenja kaže se da su oba lekara napravila ,,stručne greške”.
Izveštaj eksterne komisije da je reanimacije u određenom broju slučajeva trebalo raditi bio je osnov za moju žalbu Vrhovnom sudu zbog smene sa mesta direktora Hitne pomoći. Sud je poništio rešenje ministra o mom razrešenju kao neosnovano i nezakonito. Ova presuda je doneta u oktobru 2008, ali ja sam je dobio tek u januaru 2009! Zanimljivo je pri tom da sam na osnovu odluke novog direktora Hitne pomoći, istog dana kad je stiglo sudsko rešenje o poništavanju odluke ministra zdravlja o mojoj smeni – dobio otkaz kao lekar u Hitnoj pomoći! Navodno zbog nesavesnog rada. Tako je odluka Vrhovnog suda postala bespredmetna jer više nisam bio zaposlen u Hitnoj pomoći.
*Kardiolog, direktor beogradske Hitne medicinske pomoći 2004-2006.
Sutra: Ko (ne)će podići svoj glas
Borko Josifovski
objavljeno: 02.09.2011.
Pogledaj vesti o: Insajder
