Izvor: Politika, 30.Maj.2011, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Avganistanska pljačka Amerike
Rasplet afere sa Kabulskom bankom kao novo objašnjenje zašto predsednik Karzai i njegovi saradnici ne žele brzo povlačenje stranih trupa
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Ocena jednog kabulskog insajdera da „Avganistanci pljačkaju Ameriku ne izlazeći izvan svojih granica” dobila je nove potvrde raspletom – ili novim zapletom – u aferi sa Kabulskom bankom, najvećom finansijskom institucijom zemlje posle njene centralne banke.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Izveštaj komisije koju je imenovao predsednik Karzai, gotovo svu krivicu za njenu pljačku – ljudi bliski predsedničkoj palati uzeli su milionske zajmove, mahom bez ugovora i bez ikakvih garancija – prebacio je na „strane savetnike i kontrolore”. Banka je u ovim poslovima podelila 925 miliona dolara, samo 75 miliona manje od ukupnih prihoda avganistanske države.
Nominalno privatna, Kabulska banka je širokom rukom odobravala kredite ljudima sa jakim političkim vezama, među kojima je i sveprisutni akter u svim tamošnjim finansijskim i korupcionaškim aferama, predsednikov brat Mahmud Karzai.
Afera je izbila prošlog leta, a u nedelju je predsednik komisije koja je imala zadatak da istraži njeno poslovanje na konferenciji za štampu, čiji sadržaj prenose američki listovi, izneo nalaze.
Komisiju je imenovao je predsednik Hamid Karzai, postavivši za njenog predsednika Azizulu Ludina, istog onog čoveka koji je vodio istragu i o malverzacijama na predsedničkim izborima 2009. koje su strani posmatrači ocenili kao veliku prevaru. Ludin je međutim utvrdio da su protekli sasvim u redu.
U izveštaju o poslovanju Kabulske banke, jedan od glavnih nalaza jeste da predsednikov brat, koji inače ima i američko državljanstvo, nije među onima koji su zloupotrebili banku, jer je, prema rečima Ludina, vratio pare koje je pozajmio, iako američki izveštači pišu da je taj slučaj u najmanju ruku „mutan”. Koliko prošlog meseca guverner centralne banke je u parlamentu izjavio da Mahmud Karzai duguje 22 miliona.
Među onima koji su Kabulsku banku koristili kao svoju kasicu-prasicu bila su „tri ili četiri” člana vlade, a jedan od glavnih pozajmljivača je brat potpredsednika Avganistana, generala Muhameda Kasima Fahima. General Fahim inače ima poslovne interese u tri kompanije koje su uzele ukupno 182 miliona kredita, bez garancija da mogu da tu svotu vrate.
Tako je, na primer, 21 milion dolara odobreno Kabulskoj naftnoj kompaniji koja nema ni kapital, ni opremu niti bilo kakve poslove.
Prema nekim ranijim izveštajima, Mahmud Karzai je kredit koji je uzeo potrošio na kupovinu vila po Dubaiju, u čemu je učestvovao i predsednik Kabulske banke koji je kredite odobravao samom sebi. Te investicije su propale kada je 2008. puklo tržište nekretnina u Dubaiju, posle globalne finansijske krize.
Ovi krediti su odobravani bez kamate, a većina i bez ikakve dokumentacije. Iako je predsednik komisije koja je ispitivala njeno poslovanje citirao neke delove izveštaja, on nije objavljen, s obrazloženjem da je to „u nadležnosti predsednika Karzaija”.
Pošto od skoro milijardu dolara lakom rukom odobrenih kredita pripadnicima avganistanske političke elite može da bude vraćena jedva trećina, taj gubitak će po svemu sudeći biti otpisan, a banka reorganizovana u dve jedinice: jedna će biti zadužena da vrati ono što može da bude vraćeno, a druga će verovatno u stečaj.
Vraćanje ove afere na dnevni red, uz očigledan pokušaj njenog zataškavanja, Amerikancima je došao kao neveseli podsetnik na traćenje para ovdašnjih poreskih obveznika na pomoć Avganistanu, koja u dobroj meri bude protraćena kroz tamo zaista veliku mrežu korupcije.
Prema međunarodnoj kategorizaciji, Avganistan je treća najkorumpiranija zemlja sveta. SAD su od 2001, kada je počela njihova okupacija Avganistana, za vojni, društveni i politički razvoj zemlje, a da bi sprečili povratak na vlast svrgnutih talibana, potrošile 52 milijarde dolara, dok je sam ratni angažman koštao, prema zvaničnom računu, 420 milijardi.
Veliki deo tih para završio je u istim džepovima u kojima i krediti Kabulske banke. U ovdašnjoj štampi navođeni su primeri da su kupovani kompjuteri za škole koje nemaju struju, da su trošene za projekte u dalekim i nepristupačnim delovima zemlje, za koje su kao dokaz o realizaciji dostavljane samo fotografije, uglavnom lažne.
Deo fondova za puteve odvajan je i za podmićivanje talibana – da ne ometaju radove! Kad su se u jednom slučaju ohrabrili da provere investiciju u poljoprivredno-prerađivački kombinat, koji je trabalo da zaposli 250 žena, američki donatori su na licu mesta zatekli samo nekoliko seljaka koji obrađuju njivu od samo jednog ara…
Pitanje finansiranja korupcije u Avganistanu dolazi u oštriji fokus u debatama o smanjivanju američkog budžetskog deficita i nacionalne prezaduženosti. Slučaj Kabulske banke i rupe u finansijskom sistemu koju će, kao i u sličnim situacijama dosad, zakrpiti strana, mahom američka pomoć, novo je objašnjenje i zašto predsednik Karzai i njegovi saradnici ne žele da Amerikanci i drugi stranci brzo odu.
Milan Mišić
------------------------------------------------------------
Novi šef generalštaba
Vašington – General Martin Dempsi je novi načelnik Združenog generalštaba američkih oružanih snaga, umesto admirala Majka Malena, koji se povlači u septembru, saopštio je predsednik Obama. Dempsi je dosad bio načelnik štaba kopnene vojske, a u karijeri je komandovao u Iraku i jedno vreme bio v. d. komandanta Centralne komande, koja nadgleda američke operacije na Bliskom istoku, u Persijskom zalivu i centralnoj Aziji.
M. M.
objavljeno: 31.05.2011
.jpg)
