Izvor: S media, 19.Jun.2010, 00:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Atentatori otkopali sef!
“Zemunci”, posle atentata, od insajdera saznali gde je sakriven plen iz Šilerove. Zoran Vukojević prošao torturu i otkrio gde je Dušan Spasojević ostavio milione.
NOVAC vođa “zemunskog klana” o kojem se toliko proteklih godina pričalo najverovetanije je, pored osvete, jedan od uzroka otmice, a kasnije i brutalne likvidacije svedoka saradnika Zorana Vukojevića Vuka. Sumnja se da su ga tada pronašli i uzeli odbegli pripadnici grupe.
Nezvanične >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << informacije govore da su tada odbegli “zemunci” uspeli da od Vukojevića izvuku informaciju gde se nalazi novac vođa “zemunskog klana” Dušan Spasojevića i Mileta Lukovića i da su ga otkopali, jer je bio sakriven u zemlji. Nagađa se da je to bio deo otkupa za kidnapovanog biznismena Miliju Babovića i da je reč o nekoliko miliona evra.
Da li je reč baš o ovolikoj sumi, teško je reći. Ipak, kod B. B., koji je, kako se sumnja, učestvovao u otmici, kasnije je pronađena određena svota evropskih novčanica, koja je bila oštećena i vlažna, pa se pretpostavlja da je iz tog “kontingenta”.
Optužnica za ubistvo zaštićenog svedoka Zorana Vukojevića Vuka još nije podignuta. Krivična prijava protiv Aleksandra Simovića i šestorice osumnjičenih za ovaj zločin podneta je marta 2007. godine. Od tada do danas istraga tapka u mestu.
Policija je rekonstruisala otmicu i likvidaciju svedoka saradnika na suđenju za ubistvo srpskog premijera Zorana Đinđića i ostale zločine “zemunskog klana”. U skladu sa tim saznanjima, ali i materijalnim tragovima, pre svega DNK rezultatima - usledila je krivična prijava.
Ipak, optužnice još nema, a nema ni odgovora zašto je to tako. Vukojević je ubijen 3. juna 2006. godine. Pre toga je ušao u sukob sa Jedinicom za zaštitu svedoka i odbio je da ga obezbeđuju. To su odbegli “zemunci” dobro znali.
- Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal pokrenulo je istragu zbog ubistva svedoka-saradnika, kako bi se razotkrilo ko je sve učestvovao u tom zločinu - rekao je Miljko Radosavljević, specijalni tužilac. - Hapšenjem Miloša Simovića sigurno da će se doći do svih potrebnih dokaza kako bismo imali kompletnu sliku onoga što se desilo. Posle toga uslediće podizanje optužnice i sudski postupak.
Vukojević je otet, a zatim zverski mučen. Njegovo telo pronađeno je nekoliko sati kasnije, u šipražju pored autoputa Beograd - Zagreb. Nešto pre toga, u Urgentnom centru je izdahnuo odbegli “zemunac” Zoran Pović Pova, u čijem je džepu pronađena saobraćajna dozvola na ime Zorana Vukojevića.
Kockice su uskoro počele da se slažu. Sumnja se da su u tom trenutku gotovo svi odbegli “zemunci” bili angažovani u ovom zločinu. Za otmicu, a kasnije i likvidaciju svedoka saradnika korišćena su dva automobila - žuta “zastava 101”, kao i “fijat sićento”.
Vukojević je otet iz svog dvorište u Zemunu i uguran je u “zastavu”. Navodno, za volanom je bio B. B. (on je na slobodi), a na suvozačkom mestu Pović.
Pozadi su sedeli Miloš i Aleksandar Simović, koji su između sebe držali otetog Vukojevića. U jednom trenutku zaštićeni svedok se težinom bacio na Aleksandra Simovića koji drži pištolj. Ovaj refleksno povlači obarač i hitac pogađa Povića. Besan, Simović ponovo puca u Vukojevića i teško ga ranjava.
Na Vukojevićevom telu, kasnije, pronađene su brojne rane i ozlede. On je bio oblepljen selotejp trakom i spaljen, a ruke su mu bile vezane lisicama. Upravo na lisicama pronađen je biološki trag koji je kasnije veštačen. DNK analizom potvrđeno je da potiče od Aleksandra Simovića, i to je bio neposredan dokaz da je ovaj, tada odbegli član “zemunskog klana” učestvovao u zločinu.
U otmici, mučenju i likvidaciji Vukojevića učestvovali su i Sretko Kalinić i Vladimir Milisavljević, zvani Vlada Budala. Oni su, kako se sumnja, bili u “fijatovom” vozilu.
Sretko Kalinić iz bolesničke postelje potvrđuje da je učestvovao u otmici i ubistvu zaštićenog svedoka. Navodi da je to urađeno po nalogu Milorada Ulemeka Legije. Pored toga, pominje da je u zločinu učestvovao i Miloš Simović, ali i ostali “zemunci”. Hoće li i kada posle svih ovih saznanja optužnica za brutalno ubistvo zaštićenog svedoka biti podignuta - ostaje da se vidi.
VLADA “GAUČOS”
PREMA poslednjim saznanjima, Vladimir Milisavljević, zvani Vlada Budala, jedini odbegli član “zemunskog klana” (drugi su ili u zatvoru ili mrtvi) krije se u Argentini. On je, navodno, prošle godine iz Hrvatske otputovao u Južnu Ameriku kako bi ugovarao i organizovao narkoture za narkobosa Darka Šarića.
ŠARIĆ KUPAC
INTERESANTAN je podatak da je privremeno oduzeta kuća Duška Šarića u Lisičijem potoku u Beogradu, prethodno pripadala Slobodanu Resimiću, zvanom Sloba Talijan. Ovaj svedok na suđenju optuženim pripadnicima grupe Željka Maksimovića Make za ubistvo policijskog generala Boška Buhe, u međuvremenu pored “članske karte” u “zemunskom klanu” zaradio je i pristupicu narkokartelu Darka Šarića.
SLOBODAN RESIMIĆ: SARADNIK NA SLUŽBENOM PUTU
SLOBODAN Resimić, zvani Sloba Talijan, tri godine nedostupan je srpskim pravosudnim organima. Poslednja, zvanična informacija vezana za njega stigla je u julu 2007. godine, kad je Specijalnom sudu poslao “opravdanje”, da zbog poslovnih obaveza neće moći da se pojavi i dopuni svoje svedočenje u postupku za ubistvo policijskog generala Boška Buhe.
Ovaj Beograđanin, za koga se pretpostavlja da je spona između odbeglih “zemunaca” i Darka Šarića, svojevremeno je i sam bio u redovima klana Dušana Spasojevića. Kao ključnog svedoka u procesu za Buhino ubistvo, zbog čega se sudilo Željku Maksimoviću Maki i Nikoli Maljkoviću, Spasojević ga je čuvao u Šilerovoj. Na sudu je tvrdio da mu je sam Maljković priznao da je lično on likvidirao Buhu u junu 2002. godine.
U pismu upućenom sudu, međutim, Resimić je to opovrgao. Doslovce je napisao:
- Smatram da sam prilikom davanja iskaza u prvom delu ovog postupka bio podvrgnut neverovatnom pritisku od strane pripadnika “zemunskog klana”, koji su stalno bili oko mene i kojima sam bio prepušten na život i smrt. Oni su odlučivali da li ću živeti ili će me ubiti... Usled tog pritiska postao sam konfuzan i preplašen, što je svakako moralo biti od uticaja na moju psihičku stabilnost i sposobnost reprodukcije.
Za ovog svedoka, pojedini “zemunci” tvrdili su da je po Spasojevićevom nalogu pisao pisma koja je potpisivala Ljilja Buha, supruga Ljubiše Buhe Čumeta, a u kojima ga je optuživala za razna krivična dela.
Njegovo ime spominjalo se i vezano za malverzacije nekadašnjeg direktora “Železnice Srbije”, Milanka Šarančića, oko otplate duga srpske železnice Hrvatskoj. Njegov zadatak, kako je svojevremeno objavljeno u medijima bio je da, kao predstavnik firme “Vizartis” pronađe model kako da se iz kredita i vraćanja duga ostvari profit od tri miliona evra, koji be se zatim prebacio na račun of šor firme u SAD.
APELACIONI SUD POTVRDIO PRESUDU ZA OTMICE PO SRBIJI
UZ ROBIJU VRAĆAJU I NOVAC
Apelacioni sud u Beogradu u celosti je potvrdio prvostepenu presudu nekadašnjeg Četvrtog opštinskog suda kojom su sedmorica pripadnika “zemunskog klana” osuđena na ukupno 30 godina i devet meseci zatvora zbog otmice vlasnika kompanije “Delta” Miroslava Miškovića, u aprilu 2001. godine i drugih krivičnih dela.
Ovom prvosnažnom presudom osuđenima za kidnapovanje Miškovića, još dve otmice i iznude takođe je naloženo da oštećenima isplate oko 270 miliona dinara.
Potvrđenom presudom nekadašnjeg Četvrtog opštinskog suda u Beogradu Miloš Simović i njegov brat Aleksandar osuđeni su na po osam godina zatvora, Vladimir Milisavljević na sedam zbog otmice Miškovića, Dragoslava Vukovića i Milenka Aleksića 2001. godine.
Zbog podstrekavanja na otmicu Vukovića, na tri godine zatvora osuđen je Nenad Opačić. Zbog iznude 14.000 nemačkih maraka od Saše Pešića, Milan Jurišić osuđen je na dve godine zatvora, a Nikola Bajić i Dušan Krsmanović na godinu i šest meseci, odnosno godinu i tri meseca.
Presudom je osuđenima naloženo da u roku od šest meseci Miškoviću, koji je za otkup platio sedam miliona maraka, isplate 211,7 miliona dinara.
U roku od 15 dana od pravosnažnosti presude, “zemunci” će morati da isplate 59,9 miliona dinara Vukoviću, koji je za otkup platio dva miliona maraka, a Pešiću 423.000 dinara, zbog iznude 14.000 nemačkih maraka. Aleksić nije platio otkup pošto se ispostavilo da nema novca.
