Izvor: S media, 17.Dec.2010, 11:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poslodavac želi sve da zna?!(VIDEO)
Špijuniranje na radnom mestu postala je učestala pojava. Poslodavci “Dojče telekoma”, i prodavnica “Ikea” i “Aldi” uhvaćeni su u špijunaži zaposlenih, ali ovakvoj “poslovnoj politici” sve češće pribegavaju i manje firme. Metode su različite, od prisluškivanja telefonskih razgovora, praćenja sajtova koje posećujete, preko proveravanja privatne pošte i “lajkovanja” na >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << fejsbuku, do zavirivanje u podatke o platama i stalnim nadzorom kamerama čak i u prostorijama za odmor. Ipak, nisu ni svi radnici tako nedužni pa je nadzor nekad i neophodan.
Jedno američko istraživanje, pokazalo je da čak 35 procenata informatičara, u velikim kompanijama, pregleda informacije koje nisu vezane za njihov posao. Razlog za ovakav odnos prema kolegama, podređenima ili nadređenima u današnje vreme je, osim puke radoznalosti, i strah od gubitka posla.
Recesija je unela nemir i nesigurnost među ljude, pa radnici često žele da se uvere da im posao nije doveden u pitanje. Konkurencija na tržištu je ogromna, pa postoji i stalna potreba za “podatkom više” kako bi se ostvarila određena prednost.
Špijuniranje sa dozvolom
U ljudskoj prirodi je da žele da zavire u tuđi “lonac” ali svakodnevna provera tuđih podataka može se pretvoriti u ozbiljnu zavisnost. Niz skandala u Nemačkoj u kojima su poslodavci špijunirali svoje radnike uznemirio javnost i doveo u pitanje ovakvu “poslovnu politiku”. Krajem avgusta završen je predlog Zakona o zaštiti podataka zaposlenih. Cilj je sprečavanje prekomernog nadzora i špijunaže. Ovim predlogom se zabranjuje skriveni nadzor, odnosno nadzor bez znanja i saglasnosti radnika.
Predlog Zakona ne zabranjuje potpuno video nadzor zaposlenih, nego se tom pojmu daju dva značenja: skriveni nadzor, to jest bez znanja radnika - koji se zabranjuje - i otvoreni, koji se dozvoljava ukoliko su zaposleni obavešteni i saglasni.
Prema ovom Zakonu svi skandali špijuniranja će biti legalizovani. Nastaće sada takozvani dogovori kojima će zaposleni dobrovoljno dozvoliti poslodavcima da ih nadziru, a znamo kakvi su odnosi na poslu", istakao je Jan Jurčik iz sindikata Verdi.
Ni poslodavci nisu zadovoljni predlogom Zakona. Oni veruju da skriveni video nadzor mora biti dozvoljen da bi se sprečila korupcija.
-Mi smo uvek govorili da je novi zakon nedovoljan. On će uneti više nesigurnosti nego pravne zaštite. Apsolutna većina poslodavaca ne koristi nadzor da bi kršila zakone, to moram da naglasim, nego isključivo ukoliko postoje razlozi za sumnju-naveo je Roland Volf, direktor Udruženja nemačkih poslodavaca.
U prilog ovakvom stavu govori i tajni snimak napravljen na jednom aerodromu u kome se vide nesavesni radnici kako postupaju sa paketima sa osetljivom robom.
Kamere su radile u interesu građana i kada su otkrile prljave kuhinje i nesavesne kuvare ali i pomogle da se otkriju lopovi.
Zakon o zaštiti podataka zaposlenih i dalje čeka da bude usvojen. Konkretan datum nije preciziran, a dok se to ne dogodi, zaposlenima u preduzećima ostaje da gledaju da li ih neko uz pomoć kamere posmatra ili vodi evidenciju o tome kako provode vreme za pauzu.
Možda je Pola bilo sramota kada je snimak svog svakodnevnog đuskanja na poslu video na youtubu, ali bar nije krivično odgovarao.
Neko nas posmatra?!
Početkom 2008. godine nemačka javnost je saznala da lanac supermarketa Aldi, tajno, putem video kamera nadzire zaposlene. Od tada se pojavilo mnoštvo preduzeća, za koja se ispostavilo da, takođe, špijuniraju zaposlene. Kompanija „Dojče telekom", koja je špijunirala svoje zaposlene u Nemačkoj, ali je to radila i u svojim filijalama po celom svetu. Utvrđeno je da je firma, pored toga što je prisluškivala kontakte članova uprave s novinarima i proveravala bankovne račune zaposlenih u zemlji, špijunirala i zaposlene u „Hrvatskom telekomu".
Prema pisanju „Handelsblata", privatni detektivi su do detalja ispitali život jedne Hrvatice koja se prijavila za vodeću poziciju u HT-u, čiji je većinski vlasnik „Dojče telekom". Nakon istrage u izveštaju su je opisali kao ženu velikih seksualnih apetita, koja voli starije muškarce, koje su čak pobrojali poimence.
- Žena je na glasu da je u krevetu vrlo iskusna i maštovita - piše u izveštaju.
Detektivi su proveravali čak i njenu sestru, za koju je rečeno da je previše seksualno slobodna. Privatna istraga pokrenuta je i u vezi sa dvojicom muškaraca. Za jednog od njih u izveštaju piše da je „najobičniji pijanac", a drugi je opisan kao „korumpirani pacov".
„Handelsblat" je otkrio i da je kompanija u nekoliko slučajeva koristila čak i usluge nemačke tajne službe da bi saznala sve o svojim radnicima.
S druge strane, „Dojče telekom" je na optužbe odgovorio da je špijuniranje žene izvedeno kao eksperiment koji bi poslužio kao model za zapošljavanje budućih radnika, ali je odeljenje za upravljanje ljudskim resursima odbilo takvu vrstu istraživanja.
Kada se spomene Ikea, svi pomislimo na jeftine cene i kvalitetan švedski nameštaj.
Međutim, pozitivni imidž ove skandinavske kompanije značajno je urušen nakon što je bivši visoki menadžer kompanije objavio knjigu u kojoj se opisuje kao "rasistička kompanija u kojoj za male plate rade uglavnom stranci" i u kojoj se koriste metode slične nemačkoj tajnoj policiji.
Johan Štenebo je Šveđanin koji je preko 20 godina radio u prodaji ove kompanije u blizini Hamburga i koji jednostavno svoju knjigu "The Truth about Ikea" opisuje rečima da "nije više mogao da ćuti". Ostavku je podneo prošle godine.
U knjizi se navodi da postoji i "mreža špijuna" koja konstantno informiše vlasnika o dešavanjima i tračevima o zaposlenima, kao i atmosferi u svakoj kancelariji".
“Klikni” da te bolje vidim
Iako se moderno poslovanje više ne može zamisliti bez intenzivne upotrebe kompjutera na radnom mestu, oni su istovremeno postali i glavna alatka za špijunažu.
Verovatno znate da korišćenje računara može biti rizično po privatnost, naročito ako je on povezan na Internet. Postoje specijalni računarski programi pomoću kojih se preko Interneta u kompjutere građana ubacuju virusi za špijuniranje. Ti programi nisu više neka velika tajna, a neki od njih su dostupni i na “netu” i mogu se lako poručiti.
Prema nekim procenama, sedamdeset odsto ljudi se špijunažom bavi iz zabave. To su hakeri kojima je jedino zadovoljstvo da upadaju u tuđe računarske sisteme. Ostalima je, međutim, to posao.
Radnici “hvataju krivinu”
Poslodavci smatraju da nekontroliano korišćenje kompjutera i interneta u bitnome može umanjiti produktivnost zaposlenih. Zato se uvode “blokade” i zabrane posećivanja određenih sajtova kao što su Yahoo, Google, Gmail, Facebook, Youtube, Myspace u toku radnog vremena.
Utvrđena su najčešća ponašanja zaposlenih koja nemaju veze sa njihovom poslovnom obavezom:
- surfovanje Internetom koje nije povezano sa poslovnim zadacima
- intezivna i nepotrebna E-mail komunikacija ili četa sa drugim osobama na Internetu
- igranje kompjuterskih igrica na radnom mestu (pojedinačno ili u mreži)
- gledanje filmova ili drugih oblika multimedijalnih sadržaja
- korišćenje različitih oblika poslovno orijentiranog softvera za vlastite potrebe (npr. pisanje seminarskih radova mlađim članovima obitelji, pisanje romana, članaka, pesama itd.)
- izrada vlastitih sofverskih rešenja u softverski orijentiranim poduzećima.
Poslodavci po zakonu smeju da instaliraju softver za praćenje na kompanijskim računarima, a za ovom “kompjuterskom špijunažom” posežu pod izgovorom zaštite poslovnih interesa kompanije.
Poslodavci instaliraju softvere za nadgledanje kao što su komercijalni snimači tastature, koji vas nevidljivo špijuniraju. Te alatke ne samo da pamte sve što kucate po tastaturi, e-poštu, posete Web lokacijama i kratke poruke, već snimke ekrana i izveštaje mogu da šalju na udaljeni računar, naravno bez vašeg znanja. Ti programi mogu da otkriju i proslede sve što radite s računarom.
Programi za nadziranje rada korisnika na računaru delomično su slični antivirusnim programima, ali postoje i bitne razlike. Kao i antivirusni programi pokreću se automatski u trenutku podizanja operativnog sistema računara i ostaju stalno aktivni u memoriji nadzirući rad. Međutim, dok antivirusni programi stalno prikazuju svoj trenutni status i odmah javljaju problem (pojavu virusa), programi za praćenje korisnika su često vrlo skriveni pa se prikupljanje informacija izvodi u pozadini. Obično samo ovlašćena stručna osoba koristi deo programa za prikaz prikupljenih rezultata.
Prosečan korisnik računara ni nesluti da je na računar instalirano nešto što prati njegov rad, sve dok ga nadređeni ne pozove na odgovornost.
Maja Vidović
Pogledaj vesti o: Prodaja Telekoma
