Izvor: Press, 13.Feb.2017, 18:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
POSLEDNJI HEROJ RUSKE OPOZICIJE: Aleksej Navalni u odlučujućem obračunu s Kremljem
Najglasniji Putinov kritičar preživeo je represiju i zastrašivanja, ali bi njegov najnoviji gambit s Kremljom mogao da mu bude i poslednji
Nije reč o skladnom video snimku kakvog bismo očekivali od predsedničkog kandidata: njegovo odelo je bilo preveliko, a rad kamermana nesiguran, porodične slike u IKEA ramovima isuviše neprirodne… >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << ali samo pojavljivanje ovakvog materijala u decembru prošle godine predstavlja pobedu za sebe. Ostati ispod radara ruskih službi bezbednosti, zakazati mesto za snjimanje u poslednjem času, a material montirati u hotelskoj sobi, to nije mala stvar. Reč je o pravom podvigu. Sa pozicije inferiornosti, Aleksej Navaljni je uspeo da ispali prvi hitac u trci za predsednika Rusije.
Međutim, njemu verovatno neće biti dopušteno neposredno sučeljavanje s Putinom. Sile se već pokreću protiv njega. Račun za prikupljanje sredstava za njegovu kampanju već je zatvoren pod pritiskom državnih regulatornih tela. Zvaničnici Kremlja mu osporavaju samo pravo na kandidaturu usled nepotvrđenih sudskih presuda koje bi mu po ruskom zakonu onemogućile kandidovanje. Iako je neke od njih Evropski sud za ljudska prava već odbio, procesi pred ruskim sudovima su ponovo pokrenuti. Za narednu sredu zakazano je izricanje presude koja će po svoj prilici staviti tačku na kandidaturu Navaljnog.
ČITAJTE ŠTAMPANO IZDANJE NA NOVINARNICA.NET - 1,33 EUR ili 160 RSD
“Shvatam da stvari neće biti pošteno postavljene”, rekao je Navaljni za Forin Polisi u intervjuu datom u januaru mesecu. Obučen u patike I farmerke, nekadašnji advokat i anti-korupcionaški aktivista nastojao je da oda odusak opuštenosti. “Tokom svoje političke karijere, uvek sam morao da se borim s lažnim krivičnim optužbama. Njihovo podizanje je jedan od omiljenih metoda Kremlja”, rekao je on.
View image on Twitter
Follow
Newsweek Srbija @NewsweekRs
BEKSTVO DIKTATORA Ispovest pilota koji je tunišanskog autokratu Ben Alija odveo u izgnanstvo https://goo.gl/fCN4Dd
4:26 PM - 3 Feb 2017
Retweets
11 like
Odluka Navaljnog da se kandiduje za predsednika po prvi put ga stavlja na direktnu liniju vatre Kremlja. Na dosadašnje pritiske, on je reagovao prilično spretno i iz fiktivnih pravnih procesa izvukao se praktično netaknut. Međutim, u svetlu povećane autoritarnosti ruskih vlasti od 2011. do danas, ovaj njegov gambit mogao bi da se pokaže kao potez kamikaze – poslednji otpor čoveka koji je možda ostao bez drugih mogućnosti.
Uprkos svim problemima, Navaljni za sebe tvrdi da nije dissident. “Evo me u lepoj kancelariji u centru Moskve gde pijem kapućino i ne krijem se ni od koga. Ne znam zašto bih se plašio. Neka se oni plaše mene. Zašto bih svoju zemlju prepustio mafijaškoj grupi iz Petrograda, mediokritetskim gangsterima koji su svojevremeno nekako obmanuli pijanog Jeljcina?” Tako Navaljni opisuje dolazan Vladimira Putina na vlast.
Prkosan kao i uvek, on kaže da je predsednička kandidatura način da se zauzme za ustavni poredak Rusije, bez obzira na posledice: “Oni žele da svako igra po njihovim kriminalnim pravilima, ali ja nisam čovek koji če da ostane nem, čak i da me okruže ljudi u crnim šlemovima zloslutnog izgleda.”
Foto: Vladimir Putin; Autor: Profimedia
ZVEZDA JE ROĐENA
Prvi izazov Kremlju Navaljni je uputio u decembru 2011. On se tada istakao kao centalna ličnost opozicionog pokreta nastalog u jeku protesta zbog osporenih rezultata parlamentarnih izbora. Pažnju je privukao zvučnim sloganima, poput onog koji vladajuću stranku naziva “partijom lopova i prevaranata”, što je vremenom preraslo u poštapalicu nacionalnog nivoa upotrebe. Ipak, najznačajniji potez koji je tada povukao bio je marš ka Kremlju u noći 4. decembra 2011.
Ipak, on tada nije uspeo da iskoristi svoju popularnost. Kako su protesti jenjavali tokom prve polovine 2012. godine, tako je i njegova javna prepoznatljivost bledela. „Povratkom“ Putina na čelo države, Kremlj se regrupisao i našao brojne načine da se pozabavi ovim problematičnim opozicionarom.
Tako su počeli nepregledni pravni problemi Navaljnog. Oni su se protezali u rasponu od neverovatnog do bizarnog. Otpuživan je da je ukrao poster, da vodi ekstremistički blog, kao i da svojim advokatima daje nepravna punomoćja. Jedna od njegovih kompanija je navodno ukrala stvari u vlasništvu liberalne opozicione stranke, dok je on sam prevario direktora Kirovlesa, male fabrike za preradu drveta smeštene u gradu Kirovu. Ovaj poslednji slučaj će verovatno poslužiti kao glavni način da se spreči njegova predsednička kandidatura uoči izbora 2018.
Beskrajni niz sudskih saslušanja Navaljnog činio prilično zauzetim, što je u krajnjem i njihov cilj. U isto vreme, njegov odlazak iza rešetaka se činio neizbežnim. U prvostepenoj presudi za slučaj Kirovles, lokalni sud ga je osudio na 5 godina teškog rada.
To bi ujednio i bio kraj karijere za mladog političara, da se nije desilo nešto za savremenu Rusiju krajnje neuobičajeno. Bez jasne organizacije i međusobne koordinacije, oko 30 000 Moskovljana izašlo je na ulice u znak protesta protiv ovakve presude. Policija, koja je očekivala svega nekoliko desetina građana na ulicama, bila je nemoćna da učini išta i Kremlj je morao da popusti. Žalba na presudu je odobrena i narednog dana, Navaljni se našao u vozu koji je išao od Kirova ka Moskvi.
„Odluka da me puste na slobodu došla je s najviših instanci. Videvši broj ljudi koji je izašao na ulice, vlast se uplašila ponavljanja situacije iz 2011. odnosno 2012. godine i uspaničila“, rekao je Navaljni.
U leto 2013. godine, on se kandidovao za gradonačelnika Moskve, naspram Putinovog čoveka Sergeja Sbjanjina. Kremlj je na kraju dopustio njegovu kandidaturu računajući da će ostvariti zanemarljiv rezultat na lokalu. Vjačeslav Volodin, čovek zadužen za nadgledanje domaće političke scene u svetlu građanskih protesta ponašao se siledžijski:“Rekao je da se internet heroj poput mene ne može nadati rezultatu većem od 6-7 odsto ukupnog biračkog tela“, priseća se Navaljni.
Ipak, stvari su se pokazale sasvim drugačijim. Po uzoru na Obaminu kampanju, hiljade dobrovoljaca se uključilo u akciju, mogućnosti interneta iskorišćene su do krajnosti, a Navaljni se izlagao izuzetnom naporu, posećujući na stotine javnih dešavanja. Prema zvaničnim, iako osporavanim, rezultatima, on je na kraju osvojio 27% glasova i umalo izdejstvovao ponavljanje izbora. Imajući u vidu odakle je počeo, bio je ovo sjajan rezultat. Ipak, Navaljni tvrdi da je i pored svega bio oštećen i da su rezultati namešteni tako da se izbegne drugi krug glasanja u kom bi on, kako veruje, pobedio.
Foto: Aleksej Navalni; Autor: Profimedia
REPRESIJA KOJA SE ŠIRI
On nije bio jedini koji je ovako mislio. Nakon njegovog snažnog rezultata, vlasti su ga stavile u kućni pritvor i zabranile mu razgovor s medijima. Godinu dana kasnije, susreo se s još jednim kontradiktornim i besmislenim sudskim procesom u kom je optužen za prevaru izvršenu nad kozmetičkom kompanijom Iv Roše. Ovoga puta, pored Navaljnog, pred sudom se našao i njegov mlađi brat Oleg. U šekspirovskom obrtu, vlasti su osudile mlađeg od dvojicu braće, dok su starijeg pustile na slobodu.
„To je bilo bez presedana, čak i prema Putinovim standardima“, kaže opozicionar Ilja Jašin, nekadašnji stranački kolega Navaljnog. Dok su vodeće opozicione ličnosti napadane svim sredstvima, njihove porodice su ostavljane na miru. Kada je pustio Hodorkovskog iz zatvora, ovaj se zahvalio Putinu što mu nije dirao familiju. S Navaljnijem, međutim, stvari su tekle drugačije. „Ovde nema fer pleja. Njegov brat je sada iza rešetaka, kancelarije i stanovi njegovih roditelja se stalno pretresaju. Njega i njegovu suprugu prate, a od skora to čine i s njegovom decom“, tvrdi Jašin.“To je pritisak s kojim se malo njih može nositi.“
Navaljni ne bi bio prvi opozicioni lider nateran na kompromis s Kremljom, niti bi bio prvi koji bi napustio svoju zemlju. Međutim, njegove dosadašnje reakcije bile su strane ruskoj političkoj sceni. Javno je istakao da neće pratiti kriminalna pravila i praviti trule kompromise s vlastima. Nakon što je sud izrekao presudu njegovom bratu, Navaljni je pokidao svoju narukvicu kućnog pritvora i izašao u moskovski metro da se susretne s običnim građanima. U ovom času, njegova najavljena predsednička kandidatura ide istim stopama. Uoči izricanja sudske presude, on otvara stranačko predstavništvo u drugom po veličini gradu u zemlji.
Foto: Aleksej Navalni; Autor: Profimedia
KORISNI IDIOT?
Upornost koju je Navaljni pokazao je navela pojedine pripadnike opozicije da se
zapitaju u njegovoj pravoj prirodi. Teoretičari zavere tvrde da njegovi potezi zapravo idu na ruku Kremlju. Malo njih je, na kraju krajeva, tako jasno i glasno kritikovalo politički vrh zemlje i ostalo na slobodi da pije kapućino u svojim stranačkim prostorijama. Sergej Magnjitski, advokat koji se bavio pitanjima korupcije, sada je mrtav. Bivši zamenik premijera Boris Njemcov, jedini preostali harizmatični opozicionar, ubijen je prilikom šetnje gradom nadomak Kremlja. Njemcovljev saveznik Vladimir Kara-Murza, hospizalizovan je usled otkazivanja organa nakon čega su se pronele glasine da je otrovan. U anarhičnom sistemu ruske politike, fizička opasnost po one koji ne žele da igraju po njegovim pravilima možda je najveća od smrti Staljina 1953.
Navaljni ovakve navode odbacuje. Na kraju krajeva, rođeni brat mu je u zatvoru. „Kremlj svoje odluke zasniva na trenutnim mogućnostima. Možda sam bio dobre sreće tokom 2009. i 2010. godine, kada sam bio manje poznat. Tada je bilo teško poslati me u zatvor. Sada stvari stoje drugačije. Mi smo u ratu. Obaramo putničke avione“.
Politički analitičar Gleb Pavlovski, bivši sovjetski disident koji je izabrao put saradnje s vlastima, postajući na kraju viši savetnik u Kremlju, nagoveštava da je Navaljni zapravo deo kontolisane igre.
„Na intuitivnom planu, on shvata da ga Putin posmatra, i to na način različit od onog kojim se odnosi prema Kasparovu, Kasjanovu, ili čak Hodorkovskom“, kaže Pavlovski. „Postoji granica između dozvoljenog i nedozvoljenog, koju Navaljni načelno poštuje.“
Ipak odluka Navaljnog da uđe u predsedničku trku na izborima 2018. testira izvesne granice. Prema rečima njegovog pravnog tima, sudiji je inicijalno rečeno da uruči zatvorsku kaznu, ali je to u međuvremenu preinačeno na petogodišnju uslovnu presudu poput one iz 2013. godine. Kremlj ima još mnogo trikova u rukavu. Bilo da bude osuđen ili ne, teško da će mu biti dozvoljeno da svoje glasačko telo proširi van postojećih okvira Moskve i Petrograda. U vreme ekonomske štednje, Kremlj nije voljan da eksperimentiše s liberalizacijom političkog sistema i pružanjem prilike Navaljnom da svoj anti-korupcijski populizam proširi na celu Rusiju.
„Ne možete porediti današnju Rusiju s onom iz 2011. Poređenja treba tražiti u Kazahstanu, Belorusiji, Turkmenistanu, Zimbabveu“, kaže Navaljni. „I, verujte mi, naš brzi voz već juri šinama na tom ponoru.“
.jpg)
