Izvor: Politika, 18.Jun.2011, 23:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sudska reč jača od brojki
U reformisanom pravosuđu biće mesta za sve bivše sudije koji ispunjavaju kriterijume, uz još jedan mali uslov – da sa tim bude saglasna ministarka pravde
Ne može se proceniti koliko će bivših sudija biti ponovo izabrano na dužnost posle razgovora sa komisijama Visokog saveta sudstva. Njih 837 ostalo je bez posla u decembru 2009. godine, posle opšteg izbora sudija. Malo je među njima onih kojima se stavlja „na teret” sumnja u dostojnost.
Najveći broj neizabranih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << „osumnjičen” je za nestručnost i neosposobljenost, a ta sumnja je objašnjavana statističkim podacima koji su, pokazuje se, prilično varljivi.
Ukinute i preinačene presude, vreme izrade pisane odluke, norma i ažurnost izražavaju se brojkama. Ispostavilo se da brojke govore manje od reči, a reči nema dovoljno da se za pola sata ili sat pred komisijom objasni nečiji ceo radni vek i radni učinak.
Osim toga, brojke u dosijeima nekih izabranih sudija ukazuju na lošije rezultate rada od brojki u dosijeima neizabranih. Sve se to čuje ovih dana, na početku postupka preispitivanja odluka VSS o prestanku sudijske dužnosti.
Ima onih koji su već ocenili da će „ponovno dobijanje sudijske funkcije biti lutrija isto kao što je i opšti izbor sudija bio lutrija”. Drugi i dalje tvrde da su na izbor sudija uticale neke „sile” koje su više od Visokog saveta sudstva, iako su zvaničnici takve tvrdnje već više puta demantovali.
Nazavisnost sudije je u današnje vreme, kao i u prošlosti, retka vrednost, koju građani, političari i analitičari olako koriste, ne znajući zapravo šta ona konkretno znači u svakom radnom danu jednog poslenika boginje pravde.
Sudija ne može da odredi pritvor ako u konkretnom slučaju nema zakonski osnov za pritvor. Ne može da osudi okrivljenog za ono što tužilac nije tužio, niti može da odredi težu kaznu od one koja je propisana zakonom. Ne može da sudi ako mu okrivljeni, advokat ili svedok ne dođu na suđenje.
Sudija ne može za nedelju dana da napiše obrazloženje presude za deset okrivljenih i sva njihova krivična dela i kazne, jer svaku reč mora da izmeri ako ne želi da mu presuda bude ukinuta. U vreme zaoštravanja kaznene politike, sudija će za nasilničko ponašanje ili za trgovinu drogom svakako izreći kaznu iznad zakonskog minimuma, ali će biti iznenađen kada viši sud tu kaznu preinači ispod minimuma.
Sve je to stvarnost našeg pravosuđa, a stvarnost se brojkama ne može verno naslikati, pa ni skicirati.
Brojke su bile glavni osnov za sumnju u stručnost i osposobljenost sudija. Zbog sumnje su ostali bez posla oni koji nikada nisu doneli osuđujuću presudu bez dokaza.
Sve sudije, pa i članovi Visokog saveta sudstva, učili su na pravnim fakultetima da se pretpostavka nevinosti ne obara sumnjama nego dokazima.
Komisije VSS imaće zadatak da dokažu nestručnost i neosposobljenost bivših kolega, a ne samo da izraze sumnju na osnovu statistike.
Pravila za preispitivanje odluka prvog sastava VSS-a o prestanku sudijske dužnosti propisuju da se u ovom postupku zadržava pretpostavka da podnosilac prigovora ispunjava kriterijume dostojnosti, stručnosti i osposobljenosti, a novi sastav VSS-a mora tu pretpostavku oboriti ako smatra da bivši sudija ne može ponovo da bude izabran.
Odluke VSS-a o broju sudija u sudovima, iz 2009. i 2010. godine ne mogu biti ograničenje da podnosilac prigovora bude izabran za sudiju. Iz toga proizilazi da će u pravosuđu biti mesta za sve „bivše” koji ispunjavaju sva tri kriterijuma, uz još jedan mali uslov – da sa tim bude saglasna ministarka pravde.
Aleksandra Petrović
objavljeno: 19.06.2011
