Izvor: Blic, 04.Mar.2009, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Podrška Stanišiću iz tri države
Jovicu Stanišića, bivšeg načelnika Državne bezbednosti, Haški tribunal privremeno je oslobodio 2005. godine pozivajući se na tri pisma podrške, a ne samo na osnovu zdravstvenog stanja. Pisma su stigla iz tri zemlje: SAD, Velike Britanije i Francuske. Karla del Ponte, bivša haška tužiteljka, tada se obratila američkoj vladi zatraživši objašnjenje zašto štiti Stanišića. Odgovoreno joj je: „Pismo podrške nije uputila američka vlada već jedna američka institucija. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Naziv te institucije je CIA”, otkriva za „Blic” Florans Artman, bivša portparolka Haškog tužilaštva.
Drugo pismo poslao je lično poverenik za južnu francusku regiju Žosar Markijanij, bivši izaslanik Žaka Širaka, koji je sa Stanišićem sarađivao na oslobađanju francuskih pilota. Ko je adresirao pismo iz Britanije, ostala je nepoznanica. U svakom od tih pisama hvaljene su Stanišićeve usluge za vreme ratnih sukoba. Ona su upućena sudskom veću, ne i tužilaštvu, a prosledila ih je odbrana.
Artmanova veruje da ukoliko se suđenje Stanišiću ikada održi, iako strane službe pokušavaju da ga odlože, teoretski je moguće da ljudi iz CIA budu pozvani kao svedoci njegove odbrane, bilo pismenim putem, bilo svedočenjem na zatvorenim sednicama. Uz ta svedočenja, u korist Stanišića, odbrana bi mogla, smatra Artmanova, da pokuša da za Stanišića umanji visinu kazne. Ukoliko navodi optužnice pak budu usvojeni, sledi mu maksimalna kazna.
- Teoretski odbrana može da citira takve ljude i to može imati uticaj na presudu. Ali njegovi odnosi sa bilo kojom službom ne mogu sprečavati suđenje. U suprotnom to bi značilo da pravda ne postoji. Svakako da odbrana može da koristi svedoke koji bi potvrdili da je u određenom periodu optuženik odradio neke pozitivne stvari, što može biti uvršteno kao olakšavajuće okolnosti koje mogu umanjiti kaznu. Tako da odbrana svakako ima interesa da takve ljude citira - navodi Artmanova.
- Svi su znali da je Stanišić bio osoba za kontakt sa CIA. Da je bio u kontaktu sa CIA potvrđuje i dokument, pismo poslato sudskom veću preko odbrane. Saopštavajući odluku o privremenom puštanju, sudsko veće je spomenulo da ima te dokumente. Inače, mi smo to znali i svi su to znali. „Njujork tajms” je čak tada objavio da je CIA pružila Stanišiću podršku, ali nisu se znali detalji Stanišićevog odnosa sa američkom službom, kakav je bio, kada je počeo i koliko je trajao. Sada „LA tajms”, uz pomoć izvora iz CIA, objavljuje te detalje. Ali očigledno nije rečeno sve - navodi Artmanova.
Ona objašnjava da su kontakti među službama uobičajeni, a da je naročito u tom vremenu bilo neophodno za strane službe, koje su u jedinicama UN imali svoje pripadnike, da znaju šta se događa, kao i pomoć za njih. S druge strane, kaže da je Stanišić imao i lični interes da osigura svoja leđa i da se pobrine da stvori kontakte koje može da pozove kao podršku u budućnosti.
- Ipak, činjenica je da je Stanišić bio desna ruka Miloševića, da je lično organizovao mrežu od tri policijske posebne jedinice - Arkanove „Tigrove”, „crvene beretke”, „Škorpione”, direktno pod njegovom komandom i komandom Državne bezbednosti. Te jedinice bile su označene kao brze, efikasne i ubilačke sa smrtonosnim, razarajućim i zločinačkim dejstvima od Vukovara do Srebrenice. CIA, zbog poneke saradnje u prošlosti, sada pokušava da predoči da je u vreme ratnih sukoba on činio ipak i dobre poteze - navodi Artmanova.
Zoran Mijatović, bivši zamenik direktora DB, načelnik Beogradskog centra RDB od 1993. godine do 1998. godine, negira da je Stanišić bio saradnik CIA. On navodi da je Stanišić u ime službe vodio međunarodnu saradnju sa američkom službom kao sa mnogim drugim službama.
- Saradnja službi na nivou institucija postoji. Ne radi se o saradnji Stanišića nego o saradnji dve službe na čijem vrhu je tada bio Stanišić. Deo tih poslova na saradnji dve službe nije obavljao samo Stanišić, već mali krug pripadnika naše službe, zaduženih za te poslove međunarodne saradnje - kaže Mijatović za „Blic”.
Poseta u bolnici u Hagu
Miler je rekao da su operativci CIA posetili Stanišića u bolnici u Haškom tribunalu, ali nisu sa njim komunicirali svakoga dana, već su imali odnos kao „prema nekom iz svoje prošlosti sa kojim održavaju kontakt”.
Greg Miler: Hteo da zna šta spremaju SAD
Američki novinar Greg Miler, koji je u članku u „Los Anđeles tajmsu” otkrio da je Stanišić imao kontakte sa CIA u intervjuu BIRN-ovoj internet publikaciji „Balkan insajt”, rekao je da Stanišić nije bio agent CIA u klasičnom smislu.
- Motivacija mu je bila da sazna šta spremaju Sjedinjene Američke Države. On nije smatrao da (Slobodan) Milošević vodi zemlju u ispravnom smeru, pa je želeo da utiče na događaje - naveo je Miler.
Stanišića je opisao kao nekoga ko je sebe video kao veoma važnu osobu koja bi mogla da povlači konce iza scene i utiče na događaje u Beogradu.
Stanišić je postao osoba kojoj su SAD govorile: ako vaša vlada učini to i to, mi ćemo odgovoriti na ovaj način, pa je pokušavao da radi u okviru vlade da se to ne dogodi - dodao je Miler.
- On je postao, kako mi je rečeno, vrsta agenta od akcije - neko ko je želeo da sluša Zapad i radi unutar sopstvene vlade da bi uticao na rezultat radi izbegavanja krize - naveo je Miler.
On je objasnio da je Stanišić obezbeđivao informacije o tome šta se dešava unutar vlade u vreme kada su SAD žudele za tim informacijama, ali je postavio i određene granice. Navodi i da Stanišić nije za to plaćen, niti je prihvatao zadatke od CIA, ali da jeste davao informacije pod svojim uslovima.
