Izvor: Glas javnosti, 28.Jul.2010, 07:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odbijen zahtev Momčila Krajišnika
HAG - Haški tribunal odbio je zahtev bivšeg predsednika Skupštine Republike Srpske Momčila Krajišnika za oslobađanje pre isteka kazne od 20 godina zatvora na koju je osuđen zbog progona nesrba u BiH 1992.
Krajišnik (64) je zahtev zasnovao na propisu po kojoj osuđenici u Velikoj Britaniji, gde on služi kaznu, imaju pravo da zatraže prevremeno ili uslovno oslobađanje pošto im istekne polovina kazne, što se u njegovom slučaju desilo u aprilu ove godine.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti <<
Predsednik Tribunala Patrik Robinson je, odbijajući Krajišnikov zahtev, precizirao da, po pravilima haškog suda, osuđena osoba mora izdržati dve trećine kazne pre nego što zatraži prevremeno oslobađanje.
U Krajišnikovom slučaju, precizirao je sudija Robinson, taj uslov će biti ispunjen u avgustu 2013.
"Krajišnik je, uz to, osuđen za veoma teške zločine, koji su obuhvatali rasprostranjeno premeštanje nesrpskog stanovništva u BiH, koje je izazvalo veliku patnju", naznačio je sudija Robinson.
U današnjoj odluci predsednika Tribunala navodi se i da je Krajišnik u zahtevu "prihvatio presudu i izrazio duboko kajanje zbog žrtava koje su patile usled zločina koji su počinjeni i za koje je on proglašen krivim".
Krajišnik, takođe, "oseća odgovornost za zločine koje su počinili drugi, a o kojima je on propustio da sprovede istragu i preduzme mere da počinioci budu kažnjeni".
U zahtevu za prevremeno oslobađanje, Krajišnik je naveo i da će, ako bude oslobođen, raditi na unapređenju pomirenja među narodima u bivšoj Jugoslaviji. "Moja posvećenost pomiranju i poboljšanju političke i ekonomske situacije u BiH biće moj dug prema onima koji su na bilo koji način propatili zbog dela zbog kojih sam ja osuđen", citira Krajišnikove reči sudija Robinson u današnjoj odluci.
U dokumentu piše i da je Krajišnik predočio da, u slučaju da bude oslobođen, namerava da se "vrati svojoj kući u Sarajevu, posveti se vođenju malog posla i nastavi sa pisanjem koje je započeo u zatvoru". Kao jedan od razloga zbog kojih bi trebalo da bude oslobođen,
Krajišnik je naveo i da je do sada "odlužio 50 odsto dužu kaznu" od Biljane Plavšić, iako je osuđen za lakše zločine.
Sudija Robinson tu tvrdnju je odbacio, podsećajući da je Plavšićeva priznala krivicu pred Tribunalom i odslužila dve trećine kazne od 11 godina zatvora, kada je puštena na slobodu. Iz odluke sudije Robinsona proizlazi da je Krajišnik tvrdio i da je, pre nego što je osuđen, navodno pomogao haškom tužilaštvu "u uspostavljanju kontakta s Radovanom Karadžićem" i da je "služio kao posrednik između glavnog tužioca i Karadžića u vezi s Karadžićevom optužnicom".
Te tvrdnje, sudija Robinson je nazvao "neosnovanim", kao i Krajišnikove reči da je on nagovorio Karadžića da haškom tužilaštvu dostavi dokumente Predsedništva RS. Krajišnik je tvrdio i da je on "obezbedio novčane fondove za Karadžićevu odbranu", ali je Robinson oceni da je to "irelevantno".
Žalbeno veće tribunala u martu 2009. je pravosnažno osudilo Krajišnika na 20 godina zatvora zbog zločina nad Muslimanima i Hrvatima u BiH 1992. Krajišnik je osuđen za deportacije, prisilno premeštanje i, delimično, progon nesrba u BiH.
Tribunal je tako preinačio i umanjio prvostepenu presudu, izrečenu u septembru 2006, kojom je Krajišnik bio osuđen na 27 godina zatvora. Krajišnika su 3. aprila 2000. na Palama uhapsile međunarodne snage (Sfor), a četiri dana kasnije, on je u prvom pojavljivanju pred sudijom Tribunala izjavio da nije kriv. Prvostepeno suđenje Krajišniku počelo je 3. februara 2004, a završne reči odbrane i optužbe održane su krajem avgusta 2006. godine.
Pogledaj vesti o: Hag
