Izvor: Politika, 20.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Moguć raspad pravosuđa
Postoji opasnost da će rad sudova biti blokiran do leta 2008. godine, kaže Vida Petrović–Škero
Ustavni zakon trebalo je da pojasni primenu odredbi novog ustava Srbije o organizaciji pravosuđa, ali je, umesto toga, napravio veliku zbrku i upravo posle donošenja ustavnog zakona nikome u pravosuđu nije jasno koji će sudovi u Srbiji suditi od 1. januara 2007. godine. To je i dalje važeći rok za početak rada apelacionih sudova i upravnog suda, ali je očigledno da oni >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << neće biti osnovani bar još godinu dana.
– Doći će do vakuuma jer nećemo imati žalbene sudove koji treba da preuzmu najveći deo sadašnje nadležnosti Vrhovnog suda Srbije. On će, prema Ustavnom zakonu, biti konstituisan kao vrhovni kasacioni sud devet meseci pre osnivanja apelacionih sudova, a odlučivaće samo o vanrednim pravnim lekovima. Kome će se podnositi žalbe na prvostepene krivične i presude i odluke u parnicama? Ko će odlučivati o produženju pritvora i drugim procesnim pitanjima u hitnim pritvorskim predmetima? Najavljeno je da će presuda za ubistvo premijera Đinđića biti izrečena u januaru i ja se pitam kojem će sudu tužilac i okrivljeni da se žale na presudu, u rokovima koji su predviđeni Zakonikom o krivičnom postupku– kaže Vida Petrović-Škero, predsednik Vrhovnog suda Srbije, u razgovoru za "Politiku".
Do sada je, kaže, brinula zbog toga što su okružni sudovi i Vrhovni sud već duže vreme bukvalno zatrpani predmetima jer su zakoni o njihovoj novoj nadležnosti doneti kao da je već uspostavljena nova mreža sudova.
– Sad više ne brinem. Sad sam apsolutno zabrinuta. Ne želim da uznemiravam javnost, ali dužna sam da je obavestim, kao predsednik Vrhovnog suda i Visokog saveta pravosuđa. Ustavni zakon kaže da će novoizabrana Narodna skupština tek na drugom zasedanju uskladiti sa Ustavom zakone koji se odnose na primenu ustavnih odredaba o sudovima i tužilaštvima. To znači da će se o organizaciji i nadležnosti sudova i visokog saveta sudstva, kao i o izboru i razrešenju sudija i predsednika sudova odlučivati tek na proleće. Do tada mi nećemo znati koji sudovi rade, koje sudije u njima sude i šta sude – upozorava Vida Petrović-Škero.
Neprimenljiv zakon
Situacija se dodatno komplikuje članom 12. Ustavnog zakona koji kaže: "Zakoni i drugi republički propisi ostaju na snazi do njihovog usklađivanja sa Ustavom", što znači da sadašnji Zakon o sudovima može da se primeni, a on je neprimenljiv jer ne postoje ni teoretske šanse da 1. januara sledeće godine počnu da rade apelacioni sudovi. Zgrada u Nemanjinoj ulici, pored zgrade vlade, namenjena apelacionom sudu u Beogradu i upravnom sudu, još nije ni blizu završetka, a nisu obezbeđene zgrade ni u ostalim sedištima apelacionih sudova, u Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu. Čak i da su obezbeđene, do 1. januara nije moguće završiti izbor sudija tih sudova.
– Hajde da izračunamo vreme kada bi sudstvo u Srbiji moglo da počne da funkcioniše onako kako to propisuje Ustavni zakon. Izbori su 21. januara. Prva sednica Narodne skupštine biće održana početkom februara a druga će početi verovatno u martu. Mnogo toga ima da se uradi, pa će pravosuđe možda doći na red u aprilu. U roku od 90 dana posle toga, a to je do jula, parlament će, po Ustavnom zakonu, izabrati visoki savet sudstva koji onda ima rok od tri meseca, dakle do oktobra, da izabere sudije vrhovnog kasacionog suda i godinu dana da izabere sudije i predsednike svih ostalih sudova, a to je jul 2008. godine – objašnjava Vida Petrović-Škero.
Dakle, iz Ustavnog zakona jasno se vidi da nije jasno kako će sudstvo funkcionisati do leta 2008 godine. Da li će Ustavni sud doneti privremenu meru kojom još jednom, peti put, odlaže osnivanje apelacionih sudova, ili će biti usvojene neke "prelazne odredbe" koje će odrediti da će do osnivanja apelacionih sudova njihovu nadležnost "preuzeti" vrhovni kasacioni sud, ostaje da se vidi, ali u tom slučaju ćemo još dve godine, zbog nerešene nadležnosti, imati pretrpane okružne sudove i Vrhovni sud.
Svaki sudija parničar u Srbiji već godinu dana dobija mesečno od 40 do 50 novih predmeta. Krivičar u Vrhovnom sudu ima oko 40, upravni sudija blizu 50, a građanski sudija oko 30 novih predmeta mesečno.
– Da li u takvoj situaciji možemo da poštujemo rokove a da kvalitetno sudimo? Da li građani mogu da nam veruju? Gde nam je autoritet? Moj strah je beskrajan. Ko će suditi, kome će se žalbe podnositi? Da li će sve sudije u Srbiji biti izabrane na tri godine, ili samo oni koji se prvi put biraju? Kojim datumom prestaje funkcija sudije Vrhovnog suda? Ako u vrhovni kasacioni sud bude izabrana jedna trećina ili jedna desetina sadašnjeg kadra VSS-a, šta je onda sa ostalima dok se ne osnuju apelacioni sudovi? Jedan deo sudija VSS neće imati gde da sudi jer neće biti suda u kojem će suditi – kaže naša sagovornica i pita zašto nijedan sudija nije bio konsultovan oko odredbi o sudstvu u Ustavu i Ustavnom zakonu.
Opšti reizbor sudija
Član 7. Ustavnog zakona mnogi su protumačili kao opšti reizbor sudija. On govori o prvom izboru sudija vrhovnog kasacionog suda, što znači da mogu konkurisati ne samo oni koji do sada nisu bili sudije VSS, nego i oni koji do sada uopšte nisu bili sudije.
– Ustav kaže da se sudije prvi put biraju na period od tri godine, a kasnije za stalno. Međutim, nije jasno da li je ovo za sve prvi izbor ili nije. Neki stručnjaci su protumačili da jeste, a to onda znači opšti reizbor sudija u Srbiji. Šta je onda sa stalnošću sudijske funkcije? Ustavni zakon daje mogućnost različitih tumačenja i unosi nesigurnost i nemir među sudije koji su u situaciji da samo razmišljaju da li će biti birani – kaže Vida Petrović-Škero.
Ona upozorava da u slučaju opšteg reizbora rok od godinu dana nije dovoljan da se dobro razmotre sve kandidature i izabere celokupno novo pravosuđe Srbije koje će biti kvalitetno. Očekuje se da će za sudijske funkcije konkurisati šest hiljada ljudi.
-------------------------------------------------------------------------
Neravnopravni
– Kakav je položaj sudstva u Srbiji vidi se i po njegovom mestu prilikom proglašenja Ustava. Predsednik VSS treba da sedi zajedno sa najvišim predstavnicima druge dve grane vlasti, a ja sam sedela u drugom redu, iza Borisa Tadića, i to pored upražnjenog mesta republičkog tužioca i prisutnog javnog pravobranioca, koji su stranke u sudskom postupku. Iz cele sudske vlasti pozvan je samo jedan sudija, a bili su prisutni svi članovi vlade. Dakle, u startu smo neravnopravni – objašnjava predsednica Vrhovnog suda.
Aleksandra Petrović
[objavljeno: 20.11.2006.]
