Izvor: B92, 03.Nov.2008, 10:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Karadžić na suđenju Krajišniku

Momčilo Krajišnik prilikom izricanja presude (FoNet)

Hag -- Bivši predsednik RS Radovan Karadžić pojaviće se u sredu u Haškom tribunalu kao svedok na suđenju svom nekadašnjem bliskom saradniku Momčilu Krajišniku.

U Haškom tribunalu počela je dodatna rasprava o žalbi bivšeg predsednika Skupštine Republike Srpske Momčila Krajišnika na prvostepenu presudu. Karadžićevim svedočenjem odbrana će pokušati da predstavi Krajišnika kao civilnog službenika >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << koji nije imao nikakvog udela u donošenju ključnih odluka vrha RS tokom rata u BiH.

Krajišnik je 2006. godine proglašen krivim za ubistva, istrebljenje, progone, deportacije i prisilno premeštanje bosanskih Muslimana i Hrvata 1992. godine i osuđen je na 27 godina zatvora.

Tužilaštvo uputilo žalbu

Haško tužilaštvo uputilo je žalbu sudu u kojoj navodi da Momčilo Krajišnik nije ispoštovao proceduru prilikom dostavljanja dokumenata.

Tuzilaštvo navodi da Krajišnik nije precizno naveo o čemu će Karadžić svedočiti i traži da podnese novi sažetak, kojim će preciznije odrediti teme svedočenja, kako bi se Tužilaštvo adekvatno pripremilo za unakrsno ispitivanje svedoka.

Krajišniku je odobreno da Karadžića pozove kao dopunskog svedoka u žalbenom postupku, jer u vreme suđenja nije bio dostupan.

U izjavi objavljenoj danas u Hagu, Karadžić navodi da Momčilo Krajišnik nikada nije bio član Predsedništva RS.

Dužnost Krajišnika, kao tadašnjeg predsednika Skupštine RS, bila je da informiše članove Predsedništva o aktivnostima parlamenta, a ne da donosi odluke, navodi se u izjavi.

Karadžić će zastupati tezu da je prisustvo Krajišnika na sastancima Predsedništva bilo isključivo savetodavnog karaktera.

Prema Karadžiću, iako su sve teme razmatrali zajedno, odluke su donosili on i druga dva člana Predsedništva - Biljana Plavšić i Nikola Koljević.

"Krajišnikov posao bio je da u demokratskoj atmosferi upravlja sednicama parlamenta, a da pri tom nije uticao na poslanike, niti je bio član vođstva Srpske demokratske stranke", navodi Karadžić u izjavi.

Karadžić će pokušati da pobije i tezu iz presude da je Krajišnik imao bilo kakav uticaj na Vladu Republike Srpske i njene ministre, kao i da je prisustvovao sastancima Vlade.

Prema Karadžiću, Krajišnik nije učestvovao ni u formiranju MUP-a BiH, kao ni vojske RS ni jedinica Teritorijalne odbrane. Karadžić u izjavi tvrdi da je vojsku osnovao parlament, a ne njegov predsednik, i da Krajišnik nije bio u njihovom lancu komandovanja.

"Sam Ratko Mladić bio je i moj izbor, nakon sugestije drugih oficira, kad je postalo jasno da se JNA povlači iz BiH. Krajišnik nije dao nijedno naređenje Glavnom štabu", kaže Karadžić u pisanoj izjavi.

Svojim svedočenjem, Karadžić namerava da pokaže i da je Krajišnik bio jedan od najpoželjnijih partnera za pregovore, kako za međunarodnu zajednicu, tako i za bosanske Muslimane, a posebno za Aliju Izetbegovića.

Kako objašnjava Karadžić, Krajišnikovo prisustvo je za njih bilo dokaz da Srbi zaista žele da postignu kompromis.

"On nikada nije bio opterećen etničkim odvajanjem od Muslimana, niti je to bio stav srpskih lidera u to vreme", navodi Karadžić i dodaje da nikada nije čuo Krajišnika da pominje da ima za cilj etničko čišćenje, niti prisilno premeštanje stanovništva, za šta je osuđen.

Za šest strateških ciljeva koje je u maju 1992. podržala Skupština RS – među kojima su i razdvajanje Srba od druga dva naroda, podela Sarajeva i uklanjanje Drine kao granice, Karadžić tvrdi da su izražavali "politički stav" i da ih parlament nikada zvanično nije usvojio.

Prema najavi, Karadžić će svedočiti i o nepostojanju udruženog zločinačkog poduhvata čiji su članovi, po presudi pretresnog veća, između ostalih, bili on i Momčilo Krajišnik.

Tokom dana biće saslušani svedoci žalbenog veća Džordž Mano i Stefan Karganović.

Mano, profesor engleskog jezika na univerzitetu u Japanu, radio je za tim odbrane Krajišnika tokom suđenja od jula do septembra 2004. godine kao dobrovoljac.

Karganović, predsednik nevladine organizacije "Istorijski projekat Srebrenica" i član advokatskog tima koji istražuje zločine na području Srebrenice, svedočiće u popodnevnim satima.

Žalbeno veće, kojem predsedava sudija Fausto Pokar, odobrilo je, u svojoj odluci od 17. oktobra, zahtev Krajišnika da Karadžić bude saslušan kao svedok odbrane. Kako je prošle sedmice najavio Tribunal, Karadžić će u tom postupku biti saslušan i unakrsno ispitan u sredu.

Karadžić je optužen za genocid nad Muslimanima i Hrvatima, kao i za zločine protiv čovečnosti za vreme rata u BiH 1992-95. On je 21. jula uhapšen u Beogradu, posle 13 godina skrivanja, a u Hag je prebačen 30. jula.

Nastavak na B92...

Radio Televizija Vojvodine: Karadžić je Krajišniku - svedok odbrane

RTV Pink: Karadžić u sredu svedok Kraišniku

RTS: Radovan Karadžić svedok Momčila Krajišnika

Blic: Karadžić: Krajišnik nije komandovao vojskom RS

RTS: Rsprava o Krajišnikovoj žalbi

RTS: Rasprava o Krajišnikovoj žalbi

RTS: Karadžić se žali zbog Perišića

Radio Televizija Vojvodine: Tužilaštvo neće Karadžićevu izjavu kao dokaz