Izvor: S media, 18.Sep.2011, 10:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hag: Srbima 1.000 godina robije
U "raspodeli“ haške pravde srpski narod prošao najgore. Ukupno 110 optuženih, četiri doživotne, dve na po 40 godina, dve oslobađajuće.
Od kada su UN donele rezoluciju 827 kojom je 1993. godine osnovan Haški tribunal, tužilaštvo ovog Međunarodnog suda, kako je nazvan, podiglo je 161 optužnicu protiv osoba iz bivše SFRJ.
Zadatak je bio da se sudi odgovornima najvišeg političkog, vojnog i policijskog ranga, a računica je ubrzo pokazala >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << da među njima ima najviše Srba.
Tako je na kraju 2004. godine, kada su podignute poslednje optužnice, bilo optuženo 108 Srba iz BiH, Hrvatske i Srbije. Među njima su bili najviši funkcioneri: dva predsednika države, Slobodan Milošević i Milan Milutinović, vicepremijer savezne vlade Nikola Šainović, četiri načelnika Generalštaba, Dragoljub Ojdanić, Nebojša Pavković, Momčilo Perišić i Ratko Mladić, nekoliko generala...
Uhapšen potpredsednik F S S
Istraživanje: Srednjoškolci i neprijatelji srpstva
Srpska diplomatija: Hod po ivici provalije
Prva optužnica podignuta je 7. novembra, 1994. godine, protiv Dragana Nikolića, komandanta logora Sušica u istočnoj BiH, zbog zločina koji su počinjeni nad nesrbima dve godine ranije. Osuđen je na 20 godina robije, a zatim poslat u Italiju da izdržava kaznu.
Već sledećeg dana, održan je i prvi pretres u sudnici Haškog tribunala. Prvi haški tužilac Ričard Goldston zatražio je od Nemačke da joj izruči Duška Tadića kako bi mu se sudilo za ratne zločine u logoru Omarska. Tadić je na kraju proglašen krivim i osuđen na dve decenije zatvora. Prebačen je u Nemačku na izdržavanje, a sada je na slobodi.
Sledeće godine Del Ponteova je podigla prve optužnice protiv optuženih za zločine nad Srbima u logoru Čelebići koji se nalazio u blizini Konjica, u srednjoj BiH.
I prva haška presuda doneta je protiv Dražena Erdemovića, vojnika u vojsci bosanskih Srba koji je priznao da je kao pripadnik streljačkog voda 10. diverzantskog odreda VRS učestvovao u grupnom streljanju muslimana i sam ubio oko 70 zarobljenika. Krajem novembra, 1996. godine, Haški tribunal ga je osudio na deset godina zatvora, a godinu i po kasnije, na samo pet godina.
Sredinom 1999. godine, dok je trajalo NATO bombardovanje, Tribunal je prvi put podigao prvu optužnicu protiv aktuelnog šefa države - Slobodana Miloševića, tereteći ga za zločine na KiM. Kasnije su ovoj optužnici dodate i optužbe za zločine u Hrvatskoj i BiH, a Milošević je 29. juna naredne godine prebačen u Haški tribunal. Proces protiv njega počeo je 12. februara, 2002. godine, a zbog svoje važnosti nazvan je suđenjem veka, a preminuo je u pritvoru 11. marta 2006. godine, kao nevin, jer suđenje nije bilo završeno.
Početkom oktobra 2002. godine, jedina žena koju je optužio Tribunal, Biljana Plavšić, izjasnila se krivom za progone nad nesrbima u BiH, i osuđena je na 11 godina zatvora. Tokom priznanja krivice, između ostalog, rekla je:
Na najstrože kazne koje može da izrekne Haški tribunal osuđeni su bosanski Srbi. Poslednjeg dana novembra 2006. godine, Haški tribunal je na doživotnu robiju osudio komandanta Sarajevsko-romanijskog korpusa Stanislava Galića, zbog kampanje otvaranja snajperske vatre i granatiranja Sarajeva od 1992. do 1994. godine.
Čitav državni vrh na čelu sa vicepremijerom SRJ Nikolom Šainovićem osuđen je 26. februara 2009. godine, zbog zločina na KiM nad kosovskim Albancima. Šainović, bivši komandant Treće armije Nebojša Pavković, i načelnik MUP za KiM Sreten Lukić osuđeni su na 22 godine zatvora. Na po sedam godina manje osuđeni su načelnik Generalštaba VJ Dragoljub Ojdanić i komandant Prištinskog korpusa Vladimir Lazarević. Milan Milutinović, bivši predsednik Srbije je oslobođen.
(Večernje novosti)
