Izvor: Politika, 09.Okt.2013, 14:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Građanin Dinkić saslušan zbog Nacionalne štedionice

Siguran sam da će ovaj slučaj za mene biti pozitivno rešen. Imam potpuno čistu savest, rekao je Dinkić i dodao da mu je drago da je razgovor obavljen sada kad nije u vlasti

Bivši ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić saslušan je juče u okviru istrage navodnih zloupotreba u Nacionalnoj štedionici. Pozvan je na saslušanje u svojstvu građanina. Slučaj Nacionalne štedionice je na listi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << 24 sporne privatizacije koje je EU dostavio Vladi Srbije 2011. godine. Istrage tih spornih privatizacija vode se na osnovu izveštaja koje je svojevremeno napravio Savet za borbu protiv korupcije.

Saslušanje Dinkića trajalo je nešto više od četiri sata. On je oko 11 časova došao u zgradu MUP-a u Novom Beogradu, a izašao je nešto pre 16 časova, kada se obratio medijima.

Dinkić je novinarima kazao da je četiri sata u policiji davao iskaz u svojstvu građanina i svedoka, jer je u vreme reforme bankarskog sistema bio guverner Narodne banke Srbije. On je naveo da je još pre rekonstrukcije vlade od Aleksandra Vučića i Ivice Dačića tražio da se slučaj štedionice potpuno rasvetli u roku od godinu dana, ali da se sad nada da će to biti ipak ubrzo urađeno. „Siguran sam da će ovaj slučaj za mene biti pozitivno rešen. Imam potpuno čistu savest”, rekao je Dinkić i dodao da mu je drago da je razgovor obavljen sada kad nije u vlasti.

U ovoj istrazi sporno je to što je Nacionalna štedionica kao privatna banka napravljena uz veliku pomoć države. Dodeljene su joj filijale tadašnje Službe platnog prometa (SDK-a), čije je radnike godinu dana plaćala država.

Dobila je posao isplate stare devizne štednje – posle gašenja četiri velike banke. Ideja države bila je da se osnuje jedna nova banka koja će isplaćivati 4,2 milijarde evra stare štednje koja je konvertovana u obveznice.

Na početku država je bila većinski vlasnik sa više od 60 odsto akcija, da bi zatim imala manjinski paket od 37 odsto, pošto su privatni vlasnici u međuvremenu sproveli nekoliko dokapitalizacija, tako da je državni udeo opadao.

Većinski vlasnik Nacionalne štedionice 2005. godine sa 62,3 odsto akcija postala je EFG Evrobank grupa, kojoj su privatni vlasnici prodali svoje akcije među kojima su bila i preduzeća Vojina Lazarevića i Vuka Hamovića, koja su bila najveći pojedinačni vlasnici akcija.

Država je tada odbila da proda svoje akcije, iako je bila ponuđena cena čak pet puta veća od knjigovodstvene vrednosti, a Dinkić je objasnio da državi nije neophodan taj novac, jer ima suficit u budžetu. Predstavnici Vlade Srbije i Evrobanke EFG 2006. godine potpisali su ugovor o kupoprodaji preostalih 37,7 odsto državnog paketa akcija u Nacionalnoj štedionici.

U trenutku kada je štedionica osnovana, Dinkić je bio guverner, dok je Božidar Đelić bio ministar finansija, a kada je 2005. ona prodata Evrobanci EFG po višestruko većoj ceni u odnosu na kapital, Dinkić je bio ministar finansija.

U deset tačaka, Savet za borbu protiv korupcije je još 2004. godine pobrojao činjenice koje ukazuju na potencijalno narušavanje zakonitosti i standardnih principa poslovanja Narodne banke, na čijem čelu se tada Dinkić nalazio.

Prva tačka se odnosila na besplatno korišćenje opreme i poslovnog prostora bez javnog konkursa, što je, tumači savet, u suprotnosti sa važećim propisima. Druga tačka je da je štedionica mimo svojih nadležnosti raspolagala državnom imovinom, pa su ugovori koje su zaključili guverner i direktor Zavoda za obračun plaćanja (ZOP) potpisani od neovlašćenog lica i stoga ništavi.

– Bez obzira na autonomiju Narodne banke i određeni stepen autonomnosti u raspolaganju imovinom, banka je dužna da je koristi za svoje poslovanje – tvrdi savet u svom izveštaju.

Treća tačka je da je propušteno da se utvrdi da povezane osobe stiču kontrolni paketa akcija štedionice.

U četvrtoj tački, savet sugeriše da je ceo posao preuzimanja štedionice navodno bio fiktivan, a takvu tvrdnju objašnjava propustom kojim nije uočeno da je samo u jednom danu znatan iznos deviznih sredstava napravio krug između Beča, Moskve i Beograda na osnovu navodnog izvoza kukuruza do koga nikad nije došlo. Na kraju te transakcije, tvrdi savet, kupljene su akcije banke.

Savet je dalje upozorio da Narodna banka nije postupila po upozorenju bankarske kontrole o nelikvidnosti bančinog komitenta Dajners kluba, koji je u isto vreme sticao akcije banke.

– Gašenjem ZOP-a ona je prenela veliki deo svojih sredstava u privatnu banku, bez konkursa i bez naplate kamate, iako je u isto vreme postojala mogućnost da se platni promet obavlja preko Poštanske štedionice koja je u državnom vlasništvu – naveo je savez pod tačkom šest.

Narodnoj banci se zamerilo i to što je dodelila banci, koja je tek osnovana, takođe bez konkursa, isplatu velikog dela stare devizne štednje i time dovela u neravnopravan položaj ostale banke u zemlji.

– Narodna banka je plasirala sredstva obavezne devizne rezerve u inostranu banku sumnjivog boniteta, u vlasništvu domaćih pravnih i fizičkih lica. Dozvolila je inostranoj banci da vraća u zemlju deponovana sredstva u vidu deviznih kredita poslovnim bankama, koji su zatim konvertovani u dinarske kredite pod uslovima koje je određivala inostrana banka. Na kraju, garantovala je kredite inostrane banke poslovnim bankama, putem deviznih rezervi deponovanih u istoj banci – naveo je Savet za borbu protiv korupcije u svom izveštaju.

O privatizaciji Nacionalne štedionice u junu ove godine polemisali su URS i DS, nakon što je Dinkić, koji je tada bio ministar finansija i privrede, rekao da ne snosi odgovornost za prodaju štedionice, jer je za to bio nadležan raniji ministar finansija Božidar Đelić.

– Tadašnji ministar finansija Đelić, iako je znao da Nacionalna štedionica mora da se dokapitalizuje da ne bi izgubila dozvolu za rad, svesno je propustio da to učini i time direktno doprineo da se učešće države u banci svede na svega 10 odsto – kazao je Dinkić.

Lider URS-a je tom prilikom pozvao tužilaštvo da što pre konačno stavi tačku na taj slučaj, navodeći da je nedopustivo da tužilaštvo i policija nisu u stanju da to učine ni posle više od 10 godina.

Iz URS-a su tom prilikom naveli i da su predstavnici države u upravnom odboru Nacionalne štedionice u to doba bila dva Đelićeva pomoćnika – Budimir Lončar i Madžid Pajić.

– Njih trojica su sve vreme znali da će država izgubiti većinsko vlasništvo ako ne učestvuje u dokapitalizaciji banke – tvrdili su u URS-u.

Predstavnici DS-a su na te optužbe uzvratili tvrdnjom da je Đelić u slučaju te privatizaciji štitio državni interes te da je bio prvi koji je uopšte pokrenuo pitanje Nacionalne štedionice.

– Đelić je tražio da Srbija dobije učešće u kapitalu štedionice na osnovu vrednosti srpske imovine koju je tadašnji guverner Narodne banke Mlađan Dinkić, kao tada saveznu imovinu (nad kojom republička vlada nije imala nadležnost), besplatno dodelio štedionici bez tendera i bilo čijeg znanja i odobrenja, uključujući prostorije, opremu, državne depozite i plate radnika – tvrdile su tada demokrate.

Dušan Telesković

-----------------------

Vučić o saslušanju Dinkića: država radi svoj posao

VRBAS – Prvi potpredsednik vlade Srbije i predsednik Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić izjavio je danas, povodom saslušanja lidera URS Mlađana Dinkića u vezi sa Nacionalnom štedionicom, da državni organi rade svoj posao i da je to samo jedan od 24 sporna predmeta.

„Do kraja godine, do 31. decembra, na red će doći sva 24 sporna predmeta”, rekao je Vučić novinarima u Ravnom selu.

objavljeno: 09.10.2013.

Nastavak na Politika...

Cafe.ba: Dinkić pozvan na saslušanje zbog Štedionice