Izvor: Blic, 01.Mar.2014, 09:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U ponedeljak u Hagu o tužbama Srbije i Hrvatske za genocid
Pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu u ponedeljak 3. marta počinje glavna rasprava po tužbi i kontratužbi za genocid koje su Hrvatska i Srbija, jedna protiv druge, podnele najvišem sudu Ujedinjenih nacija.
U prvoj nedelji rasprave, koja počinje 3. marta, Međunarodni sud pravde saslušaće argumente Hrvatske, kao i svedoke obe strane.
Od 10. marta, zastupnici Srbije će uzvratiti izlaganjima o hrvatskoj tužbi, ali i kontra-tužbi koju je zvanični Beograd podneo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << protiv Zagreba.
Druga runda razmene argumenata biće, uz pauze, održana od 20. marta do 1. aprila.
Iskazi i unakrsno ispitivanje svedoka i veštaka dve strane zakazani su u haškoj Palati mira za 4. i 5. mart. Sud je stavio embargo na objavljivanje iskaza svedoka do kraja rasprave, 1. aprila a to je obrazložio neophodnošću da "pravda i uzimanje dokaza budu temeljno sprovedeni", kao i da se svedocima "omogući da iskaze daju nezavisno".
Izveštačima je dozvoljeno da prate iskaze svedoka, ali će o njima javnost moći da obaveste tek 1. aprila. Identitet i broj svedoka, sud i obe strane nisu saopštili.
Ministarstvo spoljnih poslova Srbije saopštilo je 27. februara da se Srbija "veoma ozbiljno pripremala" za raspravu pred Medjunarodnim sudom pravde po medjusobnim tužbama za genocid s Hrvatskom.
Srpsko ministarstvo navodi da će Sud u Hagu prvo razmotriti svoju vremensku nadležnost, odnosno može li da razmatra dogadjaje iz perioda pre nastanka Savezne Republike Jugoslavije, 27. aprila 1992, a potom će razmotriti optužbe za genocid, kao i da se presuda ne očekuje pre jeseni.
Hrvatska je tužbu, zbog navodnog genocida, protiv tadašnje SRJ podnela u julu 1999, a Srbija je kontratužbu sudu dostavila u januaru 2010.
Medjunarodni sud pravde se u novembru 2008. oglasio nadležnim za tužbu Hrvatske protiv Srbije, posle rasprave u kojoj je srpski pravni tim tu nadležnost osporavao.
U tužbi protiv Srbije, Hrvatska tvrdi da je zvanični Beograd odgovoran za "etničko čišćenje" hrvatskih gradjana kao "oblik genocida" zato što je "direktno kontrolisao aktivnosti svojih oružanih snaga, obaveštajnih agenata i raznih paravojnih odreda koji su počinili zločine na teritoriji Hrvatske, u regionu Knina, istočne i zapadne Slavonije i Dalmacije".
Zvanicni Zagreb je tužbom zatražio da Medjunarodni sud pravde proglasi Srbiju krivom za kršenje Konvencije o genocidu i naloži joj da kazni sve počinioce i Hrvatskoj vrati kulturna dobra i plati joj ratnu štetu u iznosu koji bi utvrdio sud.
U kontratužbi, Srbija tvrdi da su hrvatske vlasti počinile genocid tokom operacije Oluja, u nameri da potpuno ili delimično unište krajiške Srbe kao etničku grupu.
Genocid je, kako se navodi u kontra-tužbi Srbije, počinjen ubistvima i nanošenjem ozbiljnih fizičkih i psihičkih povreda pripadnicima srpske zajednice, te hotimičnim stavljanjem Srba kao nacionalne grupe u situaciju smišljenu na njeno delimično fizičko uništenje.
Alternativno, Srbija je od suda zatražila da Hrvatsku proglasi odgovornom za zaveru za počinjenje genocida ili za to što je propustila i propušta da genocid spreči i kazni.
Vlasti u Beogradu tužbom traže i da Hrvatska iz zakona o državnim praznicima ukloni "Dan pobede i domovinske zahvalnosti" i "Dan hrvatskih branitelja", koji se slave 5. avgusta, "na dan trijumfa genocidne operacije Oluja".
Glavni pravni zastupnik Srbije u ovom procesu je Saša Obradović, a članovi tima su: profesor Vilijam Šabas (William Shabaš), jedan od najvećih pravnih autoriteta za pitanje genocida; nemački pravni Anderas Cimerman (Zimmerman), koji je učestvovao i u sporovima Srbije sa BiH i Kosovom; britanski advokat Vejn Džordaš (Wayne Jordash), koji je pred Haškim tribunalom branio Jovicu Stanišića i beogradski advokat Novak Lukić, bivši branilac Momčila Perišića i Veselina
Šljivančanina.
Hrvatsku će zastupati profesorka medjunarodnog prava iz Rijeke Vesna Crnić-Grotić; pomoćnica ministra spoljnih poslova Andrea Metelko-Zgombić, uz ugledne britanske pravnike Džejmsa Kroforda (James Crawford), Filipa Sendsa (Phillippe Sands) i Kira Starmera (Kier). Član hrvatskog tima biće i američki advokat Luka Mišetić, koji je pred Haškim tribunalom zastupao generala Anta Gotovinu.
Raspravom će predsedavati predsednik Suda Petar Tomka (Slovačka), a sporu će odlučivati 15 stalnih i dvoje ad hoc sudija - Budislav Luksa iz Hratke i Milenko Kreća iz Srbije.
Najčitanije SADA:
U ponedeljak počinje rasprava u Hagu
Izvor: Akter, 01.Mar.2014
Pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu 3. marta počinje glavna rasprava po tužbi i kontratužbi za genocid koje su podnele Srbija i Hrvatska
ISTORIJA NAŠIH GENOCIDA: Sve o međusobnim tužbama Srbije i Hrvatske!
Izvor: Telegraf.rs, 01.Mar.2014
Posle 15 godina od pokretanja spora između dve zemlje za genocid 1991. do 1995. godine na teritoriji Hrvatske u ponedeljak će početi usmena rasprava pred sudom u Hagu
.jpg)
