Izvor: Blic, 05.Dec.2014, 15:33   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zapadni Balkan u EU u ne tako dalekoj budućnosti

Budućnost zemalja Zapadnog Balkana je u Evropskoj uniji i one će postati članice evropske porodice naroda u ne tako dalekoj budućnosti, poručeno je danas na međunarodnoj konferenciji Evropska unija i Zapadni Balkan 2015-2020 - šanse partnerstva i obostrane nedoumice", u organizaciji Instituta za javnu politiku, koja se održava danas u Beogradu.

Na konferenciji govore evropski političari i diplomate, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << rektori i predstavnici akademske zajednice vodećih univerziteta u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini.

Bivši predsednik Evropske komisije (EK) Žoze Manuel Barozo izrazio je uverenje da će proces širenja Unije biti nastavljen te da će zemlje Zapadnog Balkana postati članice u ne tako dalekoj budućnosti.

On je kazao da današnja vlada Srbije i premijer Aleksandar Vučić imaju snažan mandat i kapacitet da vode zemlju u pravcu EU, na putu koji je otvoren.

Takođe je istakao da je ponosan što je, kao predsednik EK predložio Savetu EU otvaranje pregovora sa Srbijom i Crnom Gorom.

I pored zamora, on je ubeđen da će se proces širenja nastaviti, jer je to u obostranom interesu.

Barozo je podvukao da je proširenje EU bio do sada veliki uspeh, poredivši Poljsku i Ukrajinu, te navodeći da statistike pokazuju da se Poljska, posle prijema, za četiri puta više razvila po pitanju prosperiteta od Kijeva.

Barozo je naglasio da članstvo u EU ne oduzima moć i uticaj zemljama, već je povećava.

Takođe je kazao da je EU, iz finansijske i dužničke krize, koja se nazivala evropskom, iako je EU nije izazvala, izašla snažnija.

U izjavi novinarima posle obraćanja na konferenciji Barozo je izrazio uverenje da će se Srbija pridružiti EU i naglasio da priznavanje nezavisnosti Kosova nije uslov za članstvo i naglasio da ne može da predskaže koliko će vremena biti potrebno do članstva Srbije u EU.

Upitan da li je priznavanje jednostrano porglašen nezavisnosti Kosova uslov za članstvo u EU, što je nedavno pomenuo predsednik Srbije Tomislav Nikolić, Barozo je ukazao da je jasno da u EU postoje države koje nisu priznale Kosovo i da to nije uslovi kao primer naveo Španiju.

On je istakao da novo saradnje Beograda i Moskve nije tema vezana za članstvo Srbije u EU, već da je prijem vezan samo za ispunjenje kriterijuma.

Ministarka bez portfelja zadužena za evropske integracije Jadranka Joksimović istakla je da Srbija zna da mora postepeno da usklađuje spoljnu politiku sa Evropskom unijom, ali je podsetila da zemlja još nije otvorila nijedno poglavlje, tako da svako ko tako nešto traži to treba da ima na umu.

Joksimovićeva je podvukla da Srbija učestvuje u skoro svim misijama EU, osim u Bosni, i mirovnim i civilnim i da daje doprinos zajedničkoj bezbednosnoj i spoljnoj politici.

"Za nas je poptuno jasno da je za nas evropski put nedvosmislen“, poručila je ona.

Zamenik Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija zadužen za inovativno finansiranje razvoja Filip Dust Blazi ocenio je da je članstvo u EU od strateške i privredne koristi, te podvukao da je Unija projekt mira, što pokazuje danas stanje u Ukrajini.

Blazi je ukazao da slike iz Ukrajine, gde mladi Ukrajinci mašu zastavama EU pokazuje da je za njih Unija simbol bolje budućnosti, mira i uspeha.

Blazi je kazao da Srbija može da reši velike probleme daleko efikasnije unutar EU, i da je jedini način da se reaguje na međunarodne probleme zajedništvo, a ne izolacija.

On je ukazao da članstvo donosi i ekonomske prednosti, jer otvara vrata jednog ogromnog tržišta.

Kada je reč o evroskepticima, prema njegovim rečima, uzroci za takav stav se moraju ozbiljno posmatrati i kao jedan od uzroka je naveo činjenicu da je 20 miliona ljudi u EU bez posla, a među njima pet miliona mladih.

Takođe, ukazao je da je evroskepticizam vezan i za način funkcionisanja EU, jer su građani počeli da sumnjaju u vodeće institucije.

Potpredsednik evropske narodne partije Mario David ocenio je da ne veruje da postoji zamor od proširenja EU, te da Srbija zbog toga ne treba da prestane da se trudi i istakao da treba da nastavi sa reformama u društvu.

On je naveo da je sada moguće govoriti o članstvu Srbije u EU zbog trenutne percepcije o vođstvu Srbije od strane premijera Aleksandra Vučića.

„Mislim da svakoj zemlji mora biti suđeno prema sopstvenim zaslugama“, rekao je David i dodao da je „lopta“ sada u dvorištu Srbije, a da je na izborima u proleće poručeno da zemlja hoće u EU.

„

Vi ne tražite da postanete članovi nečega nepoznatog. Imamo odgovarajuća pravila i veoma je lako znati kakvom klubu želite da se pridružite, i zato krenimo u reforme i zatvorimo poglavlja pregovorima jedno za drugim“, poručio je on i podsetio da prilikom pregovora sa EU ništa nije dogovoreno dok sve ne bude dogovoreno.

Nastavak na Blic...