Izvor: Blic, 17.Nov.2014, 20:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vuletić: Srbija samo na dobitku od gradnje Južnog toka

Iz Evropske unije (EU) se danas prvi put čulo da EU želi izgradnju Južnog toka, a Srbija će biti samo na dobitku, bilo da se gas transportuje iz Rusije ili iz Azerbejdžana, izjavio je danas Tanjugu predsednik Udruženja za gas Vojislav Vuletić.

"Do sada smo slušali stalne kritike Evropske komisije na račun Južnog toka i danas se prvi >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << put iz jedne zemlje EU čuo drugačiji ton, jer je nemački vicekancelar Zigmar Gabrijel rekao - 'mi hoćemo Južni tok'", kazao je Vuletić i podsetio da je Austrija pre mesec i po dana potpisala ugovor sa generalnim direktorom Gasproma Aleksejem Milerom, a u Južni tok hoće i mađarski premijer Viktor Orban.

Evropi je, kako je naglasio, gas neophodan i to je jedino normalno i najjeftinije rešenje, jer se rezerve nafte u svetu polako smanjuju.

Vuletić je rekao da na izgradnju Južnog toka gleda optimistički, jer to nije samo ruski, već evropski gasovod, zato što 50 odsto kapitala u Južni tok ulaže ruski Gasproma, 20 odsto italijanska korporacija Eni i po 15 odsto francuska kompanija EDF i nemački Vinterštal.

Komentarišući Gabrijelovu izjavu da "Evropa ima veliki interes da diversifikuje situaciju sa gasom i da je plan da se isporuka gasa odvija preko Azerbejdžana, a ne preko Rusije", Vuletić je rekao da se radi o "malom triku" da azerbejdžanski gas može da se ubaci u gasovod Južni tok, i to je odlično rešenje da bi se birokratske grupe u EU zadovoljile.

"Neka uđe azerbejdžanski gas, neka uđe bilo koji gas unutra (u Južni tok) - za EU je to odlično. Za Srbiju - još bolje", ocenio je predsednik Udruženja za gas.

Sagovornik Tanjuga je podsetio da je projektovani kapacitet Južnog toka 63 milijarde kubnih metara gasa godišnje, a godišnjih prihod od tranzita preko Srbije bio bi oko 500 miliona dolara, od čega bi srpskoj strani pripalo 250 miliona dolara, a druga polovina pripada ruskoj strani.

Takođe, na našoj teritoriji biće napravljene dve kompresorske stanice za rekompresiju gasa, snage po 200 megavata, i na njima će biti zaposlen veći broj ljudi kao i na održavanju gasovoda kroz Srbiju u dužini od oko 450 kilometara, i na odvojcima za Republiku Srpsku i Hrvatsku.

Izgradnja gasovoda iz Azerbejdžana, nazvan Južni koridor, prošle godine je ugovorena sa engleskom kompanijom Britiš petroleum i išao bi sa obala Kaspijskog mora, preko kopnenih teritorija Turske i Grčke i preko morskog dna do Italije, a imao bi kapacitet od oko 10 milijardi kubnih metara gasa godišnje.

Njegova izgradnja tekla bi bez "trećeg energetskog paketa" koji zagovara EU, čega nije pošteđena izgradnja Južnog toka, kazao je Vuletić.

On je podsetio da će na izgradnji Južnog toka biti angažovan veliki broj domaćih firmi i radnika, a radi se o projektu vrednom oko dve milijarde dolara.

Nastavak na Blic...