Izvor: Blic, 17.Sep.2014, 15:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Toni Parsons za "Blic" o krimi-žanru, Srbiji: Stvaram heroja za narednih 100 godina
Krimi-žanr prodire duboko u naše najveće strahove i najveća nadanja. U trilerima vam je potreban heroj da spasi pojedinca, kaže britanski pisac.
„Njen poslednji dah bio je krik besa i tuge zbog svega što joj je oteto te noći kad je umrla“, napisao je Toni Parsons u romanu „Jedan po jedan“ („Laguna“). Brojne ljubitelje ovog pisca posebno je zaintrigirala činjenica da je ovo njegov prvi kriminalistički roman.
Šta Vas je motivisalo kao proslavljenog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pisca međuljudskih odnosa (muško-ženskih, roditeljskih, prijateljskih...) da zaplivate u krimi-žanr?
- U Sohou 2010, na jednoj kulturnoj manifestaciji, upoznao sam reditelja Sema Mendesa. U jednom vrlo prijateljskom razgovoru rekao mi je da će njegov sledeći projekat biti film o čuvenom junaku Džejmsu Bondu. Kasnije će se ispostaviti da je to - „Skyfall“ (Skajfol). Tokom tog razgovora pričali smo i o tome koliko smo kao deca voleli knjige o naširoko poznatom i omiljenom - 007! Sem mi je rekao da je iznova iščitavao sve knjige o Džejmsu Bondu, naravno na neki drugi način. Naime, hteo je da vidi kako bi bilo najbolje da njegov duh prenese na platno. Pomislio sam kako je ponovno čitanje svih tih knjiga odlična ideja, pa sam i sam krenuo to da radim. I, pre nego sto sam se osvrnuo oko sebe, završio sam sa prvim stranicama Kazino Rojal („Casino Royale“), prve knjige o Bondu. To je u meni pobudilo razmišljanje kako je izvanredan izazov za pisca da oživi lik koji traje toliko dugo i koji je prethodno već toliko puta iznova otkrivan, na ovaj ili onaj način menjan, gotovo u svakoj generaciji. Razmišljao sam o Janu Flemingu, mislio na Artura Konana Dojla i njegov tandem Šerlok Holms - Dr Votson, Čendlerovog Filipa Marloa, kao i na druge i velike heroje.
To Vas je dovelo do odluke da se upustite u krimi-žanr?
- Da, razmišljajući o tim junacima i piscima znao sam da će nekoliko mojih sledećih knjiga zapravo biti pokušaj da stvorim heroja koji će trajati 100 godina.
Vaš junak detektiv Maks, jureći opakog ubicu, uviđa da njegova borba za pravdu zapravo postaje i borba za sopstveni život. Nije li danas savremeni čovek upravo u takvoj situaciji - ako hoće da se bori za sopstveni život treba da se bori za pravdu?
- Većina nas se bori samo da bi preživeli. Zaraditi za život i izdržavati porodicu je već teška bitka. A mislim da kriminalni žanr ima jednu dimenziju koja prodire duboko u nas, u naše najveće strahove kao i naša najveća nadanja. U trilerima pak potreban vam je heroj da spasi pojedinca, njegov lični, unutarnji interes. Pritom, sve treba da bude i rizično, jer ako nije tako, onda je previše „suvo“ i akademski.
Kakvo je vaše viđenje savremene književnosti? Koja joj je ključna karakteristika, kakvu društvenu ulogu ima ili nema?
- Bojim se da nisam kompetentan da komentarišem njenu društvenu ulogu. Ali, uvek će biti više dobrih knjiga nego što bilo ko od nas može da pročita za ceo život. I uvek će biti interesovanja, pa ako hoćete i tržišta, za dobre priče ispričane na još bolji način.
U oktobru, za sajam knjiga, kako je najavljeno, bićete gost Beograda?
- Za mene, Srbija je zemlja gde osećam da sam prihvaćen, voljen, da sam dobrodošao. I ja i moje knjige. Tako da se kod vas na neki način osećam kao kod kuće. Verujem da za takav prijem zasluga delom pripada i tradicionalno poznatoj srdačnosti i toplini koju pruža srpski narod. Raduje me dolazak u Beograd i zbog činjenice koliko moje knjige bude interesovanje čitalačke publike u Srbiji, zbog čega sam proputovao vašu zemlju, dolazio u više navrata... Dakle, čak i kad, kao što je to sada slučaj, moram da napisem čak tri knjige „Maks Volf“ za tri godine, naći ću vremena u svom dnevniku da dođem u Srbiju jer je to posebno mesto, mesto gde ima toliko meni dragih i izvanrednih ljudi. Ovaj Englez se kod vas uvek oseća dobrodošao!
.jpg)
