Izvor: Politika, 22.Mar.2010, 23:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pipkaj me nežno, sada sam tastatura
Nalik prizorima iz naučnofantastičnih filmova, ljudska koža je pretvorena u ekran po kojem neometano kuckate kao po računarskim dirkama
Zaboravite računare koje ste znate – i na stolu, i u torbici, i u džepu, recite „zbogom” zamrljanim monitorima i razbijenim staklima. Uskoro ćete kuckati po svojoj ruci, na zategnutoj ili omlitaveloj koži, pretražujući „menije” i birajući opcije. Najveći čovekov organ (kod odraslog zaprema dva kvadratna >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << metra) tako se, ceo, može pretvoriti u ekran preko kojeg računaru izdajete komande.
Dovoljno je da sebe prstom dotaknete (ili kome to dozvolite), sve je maltene kao na svakoj drugoj tastaturi. Dotičnu novotariju (Skinput) koja, svakako, predstavlja visokotehnološki prevrat izmislio je Kris Harison, na završnoj godini doktorskih studija na Karnegi Meloun univerzitetu, uz podršku dvojice „Microsoftovih” istraživača – Dana Morisa i Diznija Tana.
Šta je to smislio?
Novosmišljena naprava u stanju je da osluškuje i najmanja podrhtavanja u ljudskom telu. Gde god dodirnete svoju ruku, vi izazivate raznovrsno treperenje, zavisno od veličine i oblika kostiju, tetiva i mišića. Osetljivi senzori to prate preko svojevrsnog poveza oko ruke i odmah dojave raspoznaju na kojem mestu je čovek pipnuo, a poruka se kroz vazduh (bežičnim putem) prenosi do odgovarajućeg uređaja (računara ili nekog drugog).
Verovatnoća prepoznavanja je veoma visoka – za sada 90 odsto na dodirivanje prstima. Sadašnja traka je dosta gruba, buduća će – kako se najavljuje – biti manja i tanja i prianjaće potpuno uz zglob ili mišicu. Zamišlja se da ne bi smela da bude veća od nekoliko novčića, poređanih jedan pokraj drugog.
I sada je prilično lako povezati dodirivane delove na koži sa različitim komandama ukucanim na neobičnom interfejsu, kao što se to, uostalom, čini udaranjem po tastaturi ili škljocanjem miša. Kada bude spojena s manjim pokazivačem (projektor), sprava će oponašati ma koji elektronski međusklop (interfejs) preko kojeg se pristupa računaru.
Ali ona se može koristiti i bez vidljivog pokazivača (osvetljenih pruga na koži) na kojem se uključuje, zaustavlja, pokreće unapred i vraća unazad ili podešava jačina: dovoljno je da se priključi MP3 plejer.
Dvojica američkih istraživača su pre nekoliko godina dokazali da je ljudski kostur izvanredan prenosilac (provodnik) – s kičmom su spojena ramena, s ramenima vratna kost, a s vratom možete da povežete mobilni telefon. Dosetili su se, naime, da kosti upotrebe kao zvučne vodove za propuštanje digitalnih „jedinica” i „nula”, najčešće preko senzora oko ručnog zgloba. Skelet je provodio i najslabašnije titraje od jednog do drugog mesta, uz veoma mali postotak grešaka.
Ključno preimućstvo ogleda se u tome što je ovakav prenos podataka bezbedan, jer se odigrava u ljudskom telu. Tako će se ubuduće razmenjivati poruke jednostavnim – rukovanjem. Zamislite da se šetate ulicom ili parkom, i odjednom vam kroz kožu stigne nova muzička datoteka (fajl) ili traženi telefonski broj!
Već smo rekli da različiti delovi ruke ili prsta dočaravaju uobičajene komande koje unosite i ne gledajući. Sve je to, naravno, još u povoju, a novo pomagalo će svoje „vatreno krštenje” imati na računarskim igricama.
Stanko Stojiljković
[objavljeno: 23/03/2010]
