Izvor: Blic, 30.Sep.2014, 08:56   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Danas obeležavanje 160 godina od rođenja Mihajla Pupina

Centralna proslava obeležavanja 160 godina od rođenja naučnika Mihajla Pupina biće održana danas, u Rektoratu Univerziteta u Beogradu, pod pokroviteljstvom predsednika Srbije Tomislava Nikolića.

Kako je saopšteno iz Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, o srpskom velikanu i njegovom naučnom stvaralaštvu i doprinosu razvoju komunikacija govoriće, osim predsednika Nikolića, i srpski patrijarh Irinej, ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Majkl Kirbi, eminentni profesori, privrednici i stručnjaci iz zemlje i sveta.

Predsednik Srbije otvoriće i izložbu o životu i stvaralaštvu Mihajla Pupina na kojoj će javnosti biti predstavljeno oko 200 fotografija i ostalih dokumenata i pisama iz života velikog naučnika.

Mihajlo Pupin rodjen je 9. oktobra 1854 u Idvoru, a preminuo je 12. marta 1935. u Njujorku, gde je proveo veći deo života i ostvario naučnu i univerzitetsku karijeru.

Srpski naučnik je tokom Prvog svetskog rata bio među najaktivnijim Srbima koji su organizovali odlazak dobrovoljaca iz SAD u Srbiju, ali i jedan od osnivača i dugogodišnji predsednik Srpskog narodnog saveza u Americi.

Ličnom imovinom garantovao je finansijske aranžmane za Kraljevinu Srbiju čak i za kupovinu oružja za srpsku vojsku i dobrovoljce u Prvom svetskom ratu.

Posle Balkanskih ratova Pupin je na Mirovnoj konferenciji u Londonu, maja 1913, pomagao srpskoj delegaciji, dok je 1919. u Parizu bio i njen učesnik, pomogavši, izmedju ostalog, da Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca postigne povoljnije razgraničenje posle Velikog rata.

Pupin je osnivač i nekoliko dobrotvornih fondova koji su nagradjivali najbolje učenikem poznavaoce književnosti, narodne poezije, guslarstva i srpske istorije, ali i koji su pomagali djacima sa područja današnje Vojvodine u školovanju.

Srpski naučnik bio je i među osnivačima zadužbine pri Narodno-istorijsko-umetničkom muzeju u Beogradu iz kojeg su kupovana srpska umetnička dela za muzej i objavljivane publikacije o srpskim starinama.

Pupin je osnovnu školu završio u Perlezu, srednju u Pančevu, da bi na studije otišao 1872. u Prag.

Posle dve godine emigrirao je u SAD, gde je godinama radio kao fizički radnik i pohadjao večernju školu.

Prijemni ispit na Kolumbija koledžu u Njujorku položio je 1879, gde je zbog pokazanog znanja oslobođen školarine, a izdržavao se radeći fizičke poslove i dodatnim časovima koje je držao đacima.

Školovanje je nastavio u Kembridžu, u Velikoj Britaniji, a u Berlinu je doktorirao fizičku hemiju 1889.

Od tada, pa do 1929. bio je nastavnik fizičke matematike na Kolumbija univerzitetu u Njujorku, a tokom naučne karijere patentirao je više desetina pronalazaka.

Za autobiografsko delo "Sa pašnjaka do naučenjaka", objavljeno 1923. dobio je Pulicerovu nagradu.

Pupin je bio član više naučnih asocijacija širom sveta - Francuske akademije nauka, Srpske kraljevske akademije, predsednik Njujorške akademije nauka.

Bio je počasni doktor 18 univerziteta širom sveta.

Umro je 12. marta 1935. u Njujorku i sahranjen je na groblju Vudlaun u Bronksu, SAD.
Pogledaj vesti o: Tomislav Nikolić

Nastavak na Blic...

NoviMagazin.rs: Danas obeležavanje 160 godina od rođenja Mihajla Pupina