Izvor: RTS, 04.Maj.2011, 08:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tribunal o Šešelju
Posle pauze nastavljeno čitanje odluke Veća po zahtevu Vojislava Šešelja za oslobađanje. Odluka ima 120 stranica. Lider radikala zahtev za oslobađanje podneo u martu, tužioci tvrde da su izveli dovoljno dokaza o Šešeljevoj krivici.
09.05 Sudija Antoneti rekao da je "delimično" izdvojio mišljenje od odluke Veća kojim predsedava.
Predsedavajući sudija Žan Klod Antoneti čita pred Haškim tribunalom odluku Veća po zahtevu Vojislava Šešelja >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << za oslobađanje pre izvođenja dokaza odbrane.
Sudija Antoneti zamolio je, pre odlaska na pauzu, Sekretarijat da se u sudnici isključe klima uređaji, jer, kako je rekao, "može da se zaledi" i neće moći da nastavi sa čitanjem odluke Veća.
Radio Televizije Srbije prenosi odluku Sudskog veća Haškog tribunala o zahtevu Vojislava Šešelja da bude oslobođen.
Direktan prenos počeo je u 9 časova na Drugom programu RTS-a.
U Haškom tribunalu posle pauze (10.20), koja je trajala nešto kraće od sat vremena, predsedavajući Veća Antoneti nastavio je čitanje odluke. Sudija je rekao da rešenje ima 120 strana i da će odluku čitati i danas popodne, a možda i sutra.
Sudija Antoneti naznačio je da je odluka doneta uz njegovo "delimično suprotno mišljenje".
Čitanje odluke, sudija Antoneti započeo je opširnim proceduralnim pregledom dosadašnjeg postupka, koji je počeo u novembru 2007. godine, a nastaviće, kako je najavio, osvrtom na optužbe i pravni osnov za odlučivanje.
Mogućnost da se Šešelj uskoro nađe na slobodi, sudeći po dosadašnjoj praksi Tribunala, više je teoretska s obzirom na to da se nije se dogodilo da neko od optuženih bude oslobođen na polovini suđenja.
Prema pravilniku Tribunala, Pretresno veće bi moglo doneti oslobađajuću presudu po bilo kojoj od tačaka optužnice ukoliko oceni da nema dokaza koji mogu biti osnova za osudu.
Lider Srpske radikalne stranke je početkom marta zatražio od pretresnog veća da ga oslobodi, pošto tužilaštvo, kako Šešelj tvrdi, nije dokazalo nijednu optužbu protiv njega za zločine u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH u periodu od 1991 do 1993. godine.
Šešelj je zahtevao i da pretresno veće donese odluku da mu bude isplaćena odšteta od 10 miliona evra za "više od osam godina" koje je "bezrazložno" i "bez ikakvog pravnog osnova" proveo u sudskom pritvoru u Sheveningenu.
Tužioci su, odgovarajući na zahtev optuženog, tvrdili da su izveli dovoljno dokaza o Šešeljevoj krivici po svim tačkama optužnice, uključujući i za optužbu da je "govorom mržnje" direktno počinio zločine nad nesrbima u Vukovaru i vojvođanskom selu Hrtkovci.
"Prezentovani su dokazi o učešću Šešeljevaca na raznim lokacijama, poput Vukovara, Zvornika i šireg područja Sarajeva. Svoj doprinos udruženom zločinačkom poduhvatu, on je dao kroz promovisanje ideje Velike Srbije, organizovanjem dobrovoljaca i direktinim učešćem u govoru mržnje", rekao je tada tužilac Matijas Markusen.
Pravni tim veruje u oslobađajuću odluku
U pravnom timu Vojislava Šešelja nadaju se najboljem, iako kažu da od "političkog suda", kako nazivaju Tribunal, ne očekuju mnogo.
"Bez obzira na to, mi smo blagi optimisti, jer se Šešelj maestralno branio pred sudom. Uostalom, on i nije tamo zato što je kriv, nego iz političkih razloga. Pravni razlozi su na njegovoj strani", rekao je šef pravnog tima SRS Zoran Krasić.
Optužnica haškog tribunala Šešelja tereti za ubistva, mučenje, okrutno postupanje, bezobzirno razaranje sela ili pustošenje koje nije opravdano vojnom nuždom, za uništavanje verskih objekata i pljačku javne ili privatne imovine.
Ta dela kvalifikovana su kao zločini protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja.
Po pravilima Tribunala, sudije mogu oceniti da su tužioci izneli dovoljno dokaza protiv Šešelja po svim tačkama optužnice ili zbog nedostatka dokaza odbaciti celu optužnicu ili neke od njenih tačaka.
Ukoliko sudije ne oslobode Šešelja, suđenje bi trebalo da se nastavi dokaznim postupkom odbrane.
Suđenje Šešelju počelo je u novembru 2007. godine, posle jednog neuspešnog pokušaja i štrajka glađu optuženog, a Šešelj se nalazi u sudskom pritvoru u Sheveningenu od 24. februara 2003. godine, kada se dobrovoljno predao odmah pošto je Tribunal obelodanio optužnicu protiv njega.
Pogledaj vesti o: Hag
