Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 10.Dec.2009, 15:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Tadić: Hrvatska se meša u stvari Srbije

HAG/SUBOTICA - Predstavnici Velike Britanije i Holandije danas su pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu ocenili da je proglašenje nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim pravom, a Predsednik Srbije Boris Tadić je izjavio večeras na Paliću da nastupi hrvatskih političara i zastupnika pred Međunarodnim sudom pravde (MSP) u Hagu kvare odnose Srbije i Hrvatske.

Predsednik Tadić je na Paliću novinarima izjavio da je iznošenje neistinitih tvrdnji hrvatskog predstavnika >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << pred MSP u postupku za ocenu legalnosti jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova i Metohije mešanje u unutrašnje stvari Srbije.

Mesićev potez nije dobar

"Očekujem da hrvatski zvaničnici definišu svoju poziciju i nadam se da to nije namera da se naši odnosi spuste na niži nivo", rekao je Tadić, i podsetio da su dobrosusedski odnosi pretpostavka evropskih integracija svih zemalja Zapadnog Balkana.

Predsednik Tadić je sa neodobravanjem prokomentarisao nameru odlazećeg šefa hrvatske države Stjepana Mesića da na srpski Božić poseti Kosmet kako bi pružio podršku privremenim institucijama samouprave u Prištini.

Sa druge strane, ukazao je Tadić potpuno su neutemeljene ocene iz Hrvatske da Srbija ima neiskrenu politiku prema Bosni i Hercegovini (BiH).

"Srbija ostaje svom snagom privržena Dejtonskom sporazumu, i očekujemo da se predstavnici naroda u BiH dogovore o budućim rešenjima u toj zemlji", rekao je Tadić.

Predsednik Tadić je objasnio da bi Srbija neiskrenom politikom po pitanju celovitosti BiH ugrozila sopstveni teritorijalni integritet, ali i narušila svoj kredibilitet u postupku pred MSP.

Zastupnici Rumunije su ukazali da se aktom proglašenja nezavisnosti Kosova krše međunarodno pravo i Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN i narušava teritorijalni integritet Srbije.

Zastupnik Britanije Danijel Betlehem je izjavio da je Rezolucija 1244 pozvala na pokretanje pregovora Beograda i Prištine, ali da nije isključila nezavisnost kao moguće rešenje konačnog statusa Kosova.

Betlehem je rekao da dugotrajni napori da se postigne sporazumno rešenje statusa nisu uspeli, ali da Rezolucija

1244 ne zahteva da rešenje konačnog statusa mora imati odobrenje Beograda. Demokratija u Srbiji nije mnogo starija nego na Kosovu, ocenio je Betlehem i dodao da Beograd i Priština imaju zajedničku budućnost u Evropskoj uniji (EU).

Obradović: Jak napad Holandije

Koordinator srpske delegacije u Hagu Saša Obradović ocenio je da su predstavnici Rumunije danas izneli jako dobru argumentaciju protiv jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, dok je Holandija iznela prilično jak napad na stavove Srbije.

"Predstavnici Rumunije su imali jako dobru prezentaciju... Oni su sumirali sve dosadašnje kontra argumente naše pozicije i na njih dali odgovore, iskoristivši svih 45 minuta da brane našu poziciju", kazao je Obradović Tanjugu.

Što se tiče Holandije, Obradović je njen način izlaganja ocenio kao "prilično zanimljiv", u odnosu na logiku prezentacije.

"Prema mom mišljenju, predstavnici Holandije su imali prilično jak napad na naše stavove, ali ne s pozicije neutralnosti međunarodnog prava u odnosu na deklaraciju o nezavisnosti Kosova, kao većina država koja zastupa suprotne stavove od Srbije, već upravo suprotno", kazao je Obradović.

Holandija je tvrdila da secesija jeste u saglasnosti sa međunarodnim pravom, imajući u vidu masovna kršenja ljudskih prava na Kosovu, naveo je Obradović i objasnio da to ne znači da neki članovi sudskog veća neće smatrati upravo suprotno.

Međunarodno pravo ne odobrava secesiju (ali ni ne zabranjuje) Drugi britanski predstavnik, profesor Džems Kroford, izjavio je da međunarodno pravo ne odobrava i ne podstiče secesiju, ali je ni ne zabranjuje, zbog čega proglašenje nezavisnosti Kosova nije u suprotnosti sa međunarodnim pravom.

Što se tiče teritorijalnog integriteta države, Kroford je rekao da je suština tog principa međunarodnog prava zaštita jedne zemlje od spoljne agresije, što znači da se ne odnosi na unutrašnje sukobe.

Zastupnica Holandije Lizbet Lijnzad je izjavila da je narod Kosova imao pravo na samoopredeljenje, jer je država Srbija godinama kršila njegova osnovna ljudska prava.

Pozivajući se na podatak da su oružane snage Savezne Republike Jugoslavije i Srbije 1999. godine proterale više od 700.000 Albanaca sa Kosova, Lijnzad je rekla da se posle toga nije moglo očekivati da narod Kosova živi u istoj državi sa Srbijom.

Rumunija: Proglašenje ne sme biti zasnovano na stanju od pre deset godina

Predstavnik Rumunije Kosmin Dinesku je rekao da je država Srbija u poslednjoj deceniji prošlog veka kršila osnovna ljudska prava stanovništva na Kosovu, ali da u trenutku proglašenja nezavisnosti u februaru 2008. godine Beograd nije imao nikakvu kontrolu nad Kosovom. U trenutku proglašenja nezavisnosti, Beograd nije na Kosovu kršio prava stanovništva, naglasio je Dinesku.

Srbija je u februaru 2008. potpuno drugačija država u odnosu na 1999. godinu, napomenuo je Dinesku, ukazujući da odluka o proglašenju nezavisnosti ne može biti zasnovana na okolnostima od pre 10 godina.

Javna rasprava pred Međunarodnim sudom pravde se završava sutra, kada će stavove o proglašenju nezavisnosti Kosova izneti predstavnici Vijetnama i Venecuele.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...