Izvor: Glas javnosti, Beta, 09.Apr.2010, 07:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sud odbio Karadžićev zahtev za obustavu postupka
HAG - Haški tribunal odbio je danas zahtev odbrane za obustavu postupka protiv bivšeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića, optuženog za ratne zločine i genocid nad nesrbima u BiH.
Suđenje Karadžiću biće nastavljeno u utorak, 13. aprila, iskazom prvog svedoka optužbe.
Karadžić, koji se brani sam, prekjuče je zatražio obustavu postupka >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << tvrdeći da iz proceduralnih razloga suđenje ono ne može biti pravično.
Taj zahtev, on je zasnovao na tvrdnji da "pravično suđenje nije moguće" zbog toga što je veće prihvatilo mnogo presuđenih činjenica iz drugih procesa vođenih pred Tribunalom, kao i zato što će u spis biti uvedene izjave koje su svedoci ranije dali, a da nisu unakrsno ispitani.
U odluci, sudsko veće je, međutim, ocenilo da je zahtev neosnovan i da je slične Karadžićeve tvrdnje ranije razmotrilo i odbacilo.
Veće predsedavajućeg O Gon Kvona naznačilo je da ni usvajanje činjenica utvrđenih u ranijim procesima, niti prihvatanje u spis ranije datih izjava svedoka ne narušavaju pravo optuženog na pravično suđenje.
Veće podvlači da nijedna stranka u postupku ne može unapred znati kakvu će dokaznu vrednost sudije pridati tim činjenicama i izjavama pri donošenju presude.
Suđenje Karadžiću počelo je pred Haškim tribunalom 26. oktobra prošle godine uvodnom rečju optužbe. Optuženi je početak suđenja bojkotovao tvrdeći da mu sud nije dao dovoljno vremena da se pripremi.
Pošto je tužilac Alan Tiger 2. novembra završio uvodnu reč, sudije su tri dana kasnije donele odluku da Karadžiću postave branioca koji će njegovo zastupanje preuzeti u slučaju da se optuženi ne pojavi u sudnici.
Proces je nastavljen 1. mata uvodnom rečju odbrane koju je održao Karadžić, a u sudnici je bio prisutan i sudski postavljeni branilac Ričard Harvi. Pretresno veće kojem predsedava O Gon Kvon
nameravalo je da 3. marta sasluša prvog svedoka optužbe, ali je to svedočenje odložilo dok apelaciono veće suda ne odluči o Karadžićevoj žalbi na odluku o nastavku procesa.
Posle odbijanja žalbe, početak dokaznog postupka optužbe saslušavanjem prvog svedoka zakazan je za 13. april.
Bivši predsednik Republike Srpske je u dve tačke optužen za genocid nad nesrbima u Srebrenici i još sedam bosanskih opština, a u preostalih devet tačaka za progon, istrebljenje, ubistva, deportacije, nehumana dela, terorisanje i nezakonite napade na civile i uzimanje međunarodnih talaca tokom rata u BiH 1992-95. Optužnica protiv Karadžića usredsređena je na: etničko čišćenje Muslimana i Hrvata širom BiH 1992-95; kampanju terora protiv civila tokom opsade Sarajeva u istom periodu; uzimanje UN osoblja za taoce u maju i junu 1995, i genocid u Srebrenici u julu 1995. Vlasti Srbije uhapsile su ga u Beogradu u julu 2008. i izručile Tribunalu.
Karadžić je u prvom pojavljivanju pred Tribunalom odbio da se izjasni o krivici po tačkama optužnice, a sudija je, potom, u skladu s pravilima, u spis uveo da se optuženi ne oseća krivim.
