Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 05.Dec.2014, 12:54   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Šešelj od BiH traži invalidsku penziju

Haški optuženik za ratne zločine Vojislav Šešelj zatražio je od Bosne i Hercegovine da mu osigura isplatu penzije na osnovu invaliditeta.

Kako sada stvari stoje, verovatno će je i dobiti, jer su preporuku za to dale lekarske komisije Srbije i Federacije BiH, piše sarajevski "Dnevni avaz".

"Ne znam kojim su tehnikama veštačili, ali beogradska komisija ga je proglasila invalidom prve kategorije, što znači da ima pravo na penziju", izjavio je direktor Penzionog >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << zavoda FBiH Zijad Krnjić.

Šešelj je, inače, osamdesetih godina 20. veka bio zaposlen kao asistent na Fakultetu političkih nauka u Sarajevu (FPN). Tamo je, zbog nacionalističkog delovanja, dobio otkaz pa se potom preselio u Beograd nastavivši političku karijeru u Srbiji, podseća agencija Hina.

Na osnovu predratnog radnog staža, ostvarenog u BiH, Šešelj je i podneo zahtev za invalidsku penziju, a nalaz da je on invalid prve kategorije ispisali su lekari koji su poslati iz Beograda u Hag kako bi tamo utvrdili njegovo zdravstveno stanje.

Taj nalaz sačinjen je pre odluke Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju da Šešelja privremeno pusti na slobodu upravo zbog narušenog zdravlja.

Dijagnozu beogradskih lekara, u skladu s propisima, morao je da potvrdi i Institut za medicinska veštačenja zdravstvenog stanja FBiH, a stručnjaci te ustanove su na osnovu dokumentacije iz Beograda potvrdili da je reč o nespornoj invalidnosti iako haškog optuženika nisu ni videli.

"To usaglašavanje radi se u svim državama i bez pregleda. Znači, potvrđuje se na osnovu dijagnoze i dokumentacije koja se dostavi", objasnio je direktor Instituta za medicinska veštačenja FBiH Zijad Hadžiomerović.

Dodao je da je u Šešeljevom slučaju reč o "vrlo opširnoj dokumentaciji", ali se o sadržaju ne može govoriti jer su takvi podaci zakonom zaštićeni.

"Nema tu ništa subjektivno, radili smo maksimalno profesionalno bez obzira na ime i prezime", kazao je Hadžiomerović.

Međutim, direktor Penzionog zavoda FBiH Krnjić nije zadovoljan ovakvim odlukama medicinskih veštaka.

Kako je kazao, nije trebalo da oni tek tako da prihvate nalaze beogradskih lekara pa će ceo predmet stoga, verovatno, završiti na sudu.

"S obzirom na aktivnosti koje Šešelj sada ima u Beogradu, očigledno je da nije invalid prve kategorije", zaključio je Krnjić.

Artman: Zahtev za vraćanje Šešelja uzaludan potez

Florens Artman, bivša portparolka glavne haške tužiteljke Karle del Ponte, smatra da je zahtev glavnog tužioca Serža Bramerca za vraćanje Šešelja u Hag "uzaludan potez".

To je očajnička poruka svih onih unutar Haškog tribunala koji su zgroženi odlukom o puštanju Šešelja i želeli su javno da se distanciraju, rekla je Artman za sarajevski "Dnevni avaz".

Prema njenim rečima, "haške sudije mogu slobodno da nastave odlaganje presude i čekaju smrt optuženog".

Ona ne sumnja i da će se Tribunal potruditi kako bi presuda protiv osumnjičenih za ratne zločine, Ratka Mladića i Radovana Karadžića, bila donesena "u razumno vreme".

Artman je, kako kaže, zgrožena činjenicom da ni nakon skoro mesec dana nema nijednog odgovora na brojna važna pitanja koja nameće slučaj oslobađanja Šešelja bez izrečene presude.

Prema njenim rečima, predsednik Haškog tribunala Teodor Meron smatra da javnost ne zaslužuje nikakvo objašnjenje, iako njemu kao predsedniku svih sudija, pripada uloga posrednika između javnosti i sudskog veća u slučaju "Šešelj".

U odsustvu racionalnih odgovora, smatra ona, ostalo je dosta prostora za nagađanje.

Ona je ocenila i da je svaki "udar" na kredibilitet Haškog tribunala udar i na utvrđene činjenice o masovnim zločinima devedesetih godina, kao i na žrtve.

Artman je zaključila zato da je "puštanje Šešelja na slobodu skoro bezuslovno strašna stvar za regiju jer on nastavlja da propoveda mržnju i nasilje".

Nju, takođe, čudi poziv Evropskog parlamenta, koji je usvojio osuđujuću rezoluciju o Šešelju, da se Srbija distancira od njega, jer nije osuđen, a pretpostavka nevinosti temeljno je pravo Evropske konvencije o ljudskim pravima.

EP je trebalo da apeluje na Haški tribunal da poštuje međunarodne i evropske vremenske standarde koji se primjenjuju u pravosuđu i da izrekne presudu Šešelju, a takođe je mogao da traži od Srbije da se, kako je rekla, bez daljeg odlaganja, suoči sa svojom nedavnom prošlošću i osudi velikosrpsku ideologiju koju Šešelj nastavlja da propagira.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...

NoviMagazin.rs: Florens Artman: Zahtev za vraćanje Šešelja uzaludan potez