Izvor: Politika, 17.Apr.2011, 23:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ratna retorika o broju ubijenih
Uprkos mišljenju većine stručnjaka, Amor Mašović odbacuje rezultate istraživanja haških demografa, po kojem su u ratu u BiH poginule 104.732 osobe
Sarajevo – Kada su nedavno demografi Haškog tužilaštva objavili da je istraživanje koje su oni sproveli pokazalo da je u ratu u BiH poginulo ukupno 104.732 osobe, prvi koji ih je demantovao bio je Amor Mašović, predsedavajući Kolegijuma direktora Instituta za nestala lica BiH (INO). Ekspertima u Hagu on je poručio >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da su njihove procene „neozbiljne” i da obmanjuju javnost sa podacima koji „nisu tačni”.
Mašović tvrdi da su haški demografi „mašili” za „nekih 30.000 do 50.000” , a kao dokaz nudi „svoju evidenciju” koju je vodio tokom ratnih zbivanja u BiH, a prema kojoj je poginulo „više od 150.000 ljudi”. Ostaje, međutim, nejasno da li Mašović misli na istu onu evidenciju kojom je svojevremeno ubeđivao domaću i svetsku javnost da je u ratu u BiH ubijeno „samo Bošnjaka više od 250.000”.
Prema istraživanjima demografa Haškog tužilaštva od 104.732 poginulih, Bošnjaka je oko 68.000, Srba 23.000, osam hiljada Hrvata i pet hiljada ostalih. Do približno istih podataka, nakon višegodišnjeg istraživanja, došao je i Istraživačko-dokumentacioni centar (IDC) u Sarajevu, jer prema evidenciji ovog centra u BiH je od ratnih dejstava stradalo „ukupno oko 97.000 ljudi”.
Ovu činjenicu ne negira ni direktor Centra za istraživanje ratnih zločina RS Janko Velimirović, s tim što on napominje da su, kad je u pitanju istraživanje haških demografa, „odstupanja” moguća jedino u slučaju broja stradalih Srba.
Za srpsku stranu, ističe on, „prihvatljivije je istraživanje IDC-a” jer, u odnosu na ono u Hagu, tretira veći broj ubijenih Srba, mada se ni jedno ni drugo ne poklapa sa „našom evidencijom” prema kojoj je tokom proteklog rata u BiH ubijeno „više od 32.000 Srba”.
„Demografi se nisu bavili Srbima direktno, nego usputno, dok je istraživanjem IDC-a obuhvaćena kompletna teritorija BiH i zato je ono za nas prihvatljivije”, izjavio je Velimirović za „Politiku”.
Istraživanje demografa, prema njegovoj proceni, „temelji se na ekspertizama” koje je Tužilaštvo u Hagu radilo za predmete koji su procesuirani, a „procesuirani su uglavnom Srbi”, tako da je pažnja posvećena isključivo onim područjima na kojima su, po logici stvari, manje stradali Srbi, a više Bošnjaci, „izuzimajući područje Sarajeva”.
Komentarišući istupe Amora Mašovića, Velimirović kaže da je Mašović još uvek na „starim pozicijama”, da mu je u srcu i dalje „ratna retorika” i želja za ostvarenjem „zamišljenog cilja” koji je nekad dostizao broj od „300.000 i više ubijenih Bošnjaka”.
Mašović ne priznaje ni rezultate istraživanja IDC-a, što mnogo ne uzbuđuje direktora ovog centra Mirsada Tokaču jer, kako kaže, zna on da se to što je uradio Centar „ne uklapa u Mašovićev politički koncept”.
„To što je uradio IDC ne odgovara Mašoviću i njemu sličnim, jer ne mogu više da grade mitove o broju stradalih, a išli su čak dotle da su tvrdili da je u BiH ubijeno od 200.000 do 400.000 ljudi”, kaže Tokača i poziva Mašovića da objavi „taj svoj spisak sa imenima 150.000 ubijenih”.
Mašović se, napominje Tokača, dvadesetak godina bavi „nestalim u BiH”, a ne stradalima i sve ove godine „diskriminisao je žrtve na nacionalnoj osnovi”. Nije, kaže, tragao „za svima”, nego „samo za Bošnjacima”, to je radio čak i u vreme dok je bio na čelu Komisije za traženje nestalih, kada je „ona imala status državne komisije”.
Dušanka Stanišić
objavljeno: 18.04.2011.
