Izvor: N1 televizija, 23.Apr.2018, 12:48   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Odbrana Karadžića traži novo suđenje, tužilaštvo protiv

Odbrana Radovana Karadžića zatražila je danas od međunarodnog suda u Hagu da Karadžiću ponovo sudi, tvrdeći da prvostepeno suđenje, posle kojeg je Haški tribunal osudio Karadžića na 40 godina zatvora zbog genocida i ratnih zločina u BiH, nije bilo pravično. Tužilaštvo traži da kao neosnovana bude odbačena žalba Karadžića na prvostepenu presudu.

"Tražimo od vas da ukinete pogrešnu presudu i naložite >> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija << novo suđenje", rekao je Karadžićev branilac Piter Robinson (Peter) na početku dvodnevne rasprave o žalbi odbrane, ali i tužilaštva, na prvostepenu presudu Karadžiću, izrečenu 24. marta prošle godine.

Tribunal je tada Karadžića (72), bivšeg predsednika Republike Srpske proglasio krivim za genocid u Srebrenici; progon Muslimana i Hrvata širom BiH; terorisanje stanovništva Sarajeva dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem i uzimanje pripadnika Unprofora za taoce, 1992-95. godine.

Advokat Robinson rekao je da je raspravno veće Tribunala u presudi "izvelo zaključke" o Karadžićevoj krivici tamo gde "tužilaštvo nije dokazalo" tu krivicu.

"Bilo je to glomazno mega-suđenje zasnovano na pretpostavci da je Karadžić kriv" umesto na pretpostavci njegove nevinosti, kazao je Robinson.

I sud i tužilaštvo prekršili su Karadžićevo pravo na fer suđenje, tvrdio je njegov branilac.

Nalaze iz presude o Karadžićevoj krivici za genocid u Srerenici, Robinson je nazvao "nesolidnim, labavim i neistinitim".

O proceduralnim greškama Tribunala koje su, po odbrani, prvostepeno suđenje učinile nepravičnim govorila je Karadžićeva zastupnica Kejt Gipson (Kate Gibson).

Sudije su, po njoj, pogrešile kada su Karadžiću, koji se branio sam, uskratile da svedoči u svoju odbranu u narativnoj formi, tražeći da, umesto toga, odgovara na pitanja pravnog savetnika.

Odbrana je u žalbi, pored toga, navela da je prvostepeno veće pogrešilo kada nije primoralo generala Ratka Mladića da u sudnici odgovara na Karadžićeva pitanja.

Mladić je to odbio da učini, iskoristivši pravo da ne optuži samog sebe.

Zastupnica Gipson naglasila je da su sudije morale obavezati Mladića da odgovori na Karadžićeva pitanja od ključne važnosti za njegovu odbranu.

Kao primer, navela je pitanja: "Da li ste me ikad obavestili o ubistvima u Srebrenici" i "Da li smo mi ikada skovali plan da terorišemo civile u Sarajevu".

Karadžićeva odbrana u žalbi tvrdi i da je prvostepenim procesom bilo "nemoguće upravljati" zbog odluke tužilaštva da "Karadžića optuži za 1.000 događaja tokom pet godina u celoj BiH".

 Kao nepropisno, odbrana je ukazala na to što je tužilaštvo 82 puta propustilo da Karadžiću dostavi oslobađajuće dokaze, kao i to što je raspravno veće prihvatilo 2,379 činjenica utvrđenih na ranijim suđenjima.

"Time je teret dokazivanja prebačen na Karadžića, jer nikada ni od koga nije traženo da obori toliko činjenica za koje se pretpostavlja da su istinite", naglasila je zastupnica Gipson.

Jedan od osnova žalbe odbrane odnosi se i na nepriznavanje poslaničkog imuniteta Karadžića za govore koje je održao u Skupštini BiH i RS, a koji su u presudi biti citirani kao dokaz njegove kriminalne namere protiv nesrpskog stanovništva.

U nastavku žalbene rasprave, brnailac Robinson će govoriti o tome zašto neispravnim smatra zaključak iz presude o Karadžićevoj odgovornosti za genocid u Srebrenici.

Tokom današnje rasprave, apelacionom veću sudskog Mehanizma u Hagu, koje će razmotriti žalbe, obratiće se i sam Karadžić.

Tužilaštvo traži odbacivanje žalbe

Tužioci međunarodnog suda u Hagu zatražili su da kao neosnovana bude odbačena žalba Radovana Karadžića na prvostepenu presudu kojom je osudjen na 40 godina zatvora zbog genocida u Srebrenici, progona Muslimana i Hrvata i drugih zločina tokom rata u BiH.

Odgovarajući na žalbu odbrane, tužiteljka Katrina Gustavson odbacila je Karadžićevu tvrdnju da se zalagao za "političku autonomiju" Srba u BiH i da su zločini koji su, po presudi, počinjeni nad nesrbima u 20 bosanski opština bili "nenameravani".

Tužiteljka je naznačila da je osudjujuća presuda utemeljena na čvrstim i obimnim dokazima koje je raspravno veće pomno proučilo. Gustavson je kazala da je dokazano Karadžićevo učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu u cilju trajnog i nasilnog uklanjanja Muslimana i Hrvata sa velikih delova teritorije BiH radi ostvarivanja srpske dominacije.

Do jeseni 1992, po tužiteljkinim rečima, snage Republike Srpske pod Karadžićevom vrhovnom komandom "zauzele su gotovo sve te teritorije", ali im je još tri godine bilo potrebno da potpuno etnički očiste Istočnu Bosnu.

Kada je 12. maja 1992, Skupština RS, na Karadžićev predlog, usvojila šest strateških ratnih ciljeva, bilo je to, kako je kazala Gustavson, "ozvaničenje politike etničkog razdvajanja koja je već bila primenjena na terenu, kao i uputstvo za trajno uklanjanje nesrba u predstojećim godinama".

"U srži tih šest ciljeva bio je prvi - etničko razdvajanje Srba od druga dva naroda", nasuprot Karadžićevoj odbrani da je cilj bilo "državno" odnosno administrativno razdvajanje.

"U 20 bosanskih opština bilo je više od 100.000 nesrba, a Karadžić je, uprkos tome, težio da ih načini etnički čistim", tvrdila je zastupnica optužbe.

Kao obrazac kampanje etničkog čišćenja navela je dogadjaje u Foči i Zvorniku, u aprilu 1992.

Kada su srpske snage napale te gradove, u Foči je živelo 52 odsto Muslimana, a u Zvorniku 60 odsto.

U januaru 1993, po tužiteljkinim rečima, Karadžić je obavestio Skupštinu RS da "ni jedan-jedini Musliman više nije u Foči, nego samo jedan narod i samo jedna vera".

Prethodno je "20.000 Muslimana uklonjeno iz Foče" nakon što su srpske snage grad granatirale, a potom i zauzele, masovno pritvarajući muslimanske civile, koji su bili ubijani i zlostavljani, a žene sistematski silovane.

Oni koji nisu sami pobegli pred nasiljem, kasnije su proterani.

Slično je bilo i u Zvorniku, gde je zločine počinila paravojska Željka Ražnatovića-Arkana, koga je Karadžić "podržavao" i "kasnije mu se zahvalio što je branio Srbe", kazala je Gustavson.

Ona je citirala Karadžićeve reči da je "Zvonik nekad bio pola-pola, a sad je srpski".

"To je rekao predsednik koji sada tvrdi da se zalagao za političku autonomiju" i da se "odrekao paravojski", podvukla je tužiteljka.

Po nalazu iz presude, koji je citirala, nekoliko stotina Muslimana bilo je ubijeno u Zvorniku, po istom obrascu kao i u Foči, a potom su sahranjeni u masovne grobnice.

Sličan obrazac, srpske snage ponovile su u svih 20 opština iz optužnice protiv Karadžića, naznačila je tužiteljka.

Takvu etničku separaciju, Karadžić je u mnogim svojim izjavama, ponavljajući da "je saživot nemoguć", da "Muslimani ne mogu živeti sa drugima".

Nastavak na N1 televizija...