Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 11.Jul.2011, 18:56   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Odbijen Krajišnikov zahtev za puštanje na slobodu

HAG -

Tribunal u Hagu je odbio zahtev bivšeg predsednika Skupštine Republike Srpske Momčila Krajišnika da bude pušten na slobodu pošto je izdržao 11 od 20 godina zatvorske kazne na koju je osuđen zbog progona nesrba u BiH 1992, saopšteno je danas u Hagu.

Krajišnik (65) je zahtev zasnovao na propisu po kojem osuđenici u Velikoj Britaniji, gde on izdržava kaznu, imaju pravo da zatraže prevremeno ili uslovno oslobađanje pošto im istekne polovina kazne, što >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << je u njegovom slučaju bilo 2010. godine.

U pritvoru Tribunala, a zatim i u zatvoru u Velikoj Britaniji, Krajišnik je od hapšenja u aprilu 2000. godine.

Isti zahtev Krajišnik je Tribunalu uputio i jula 2010. godine, ali ga je predsednik suda Patrik Robinson odbio.

Obrazloženje sudije Robinsona je isto: po pravilima Tribunala osuđenik ima pravo da zatraži prevremeno oslobađanje pošto izdrži dve trećine kazne. U Krajišnikovom slučaju, precizirao je Robinson, taj uslov će biti ispunjen u avgustu 2013. godine.

Predsednik Tribunala ocenio je i da su zločini za koje je osuđen Krajišnik, a koji uključuju nasilni progon velikog broja Muslimana i Hrvata tokom rata u BiH, izuzetno teški.

"Krajišnik je, uz to, osuđen za veoma teške zločine, koji su obuhvatali rasprostranjeno premeštanje nesrpskog stanovništva u BiH, koje je izazvalo veliku patnju", ukazao je sudija Robinson.

Iz odluke sudije Robinsona proizlazi da je Krajišnik tvrdio i da je, pre nego što je osuđen, navodno pomogao haškom tužilaštvu "u uspostavljanju kontakta s Radovanom Karadžićem" i da je "služio kao posrednik između glavnog tužioca i Karadžića u vezi s Karadžićevom optužnicom".

Kao dokaz svoje saradnje s tužilaštvom, Krajišnik je naveo i da je prikupljao novac za Karadžićevu odbranu, i da je tužilaštvu dostavio razne dokumente.

Te tvrdnje sudija Robinson je nazvao "nedokazanim", napominjući da nije jasno kako prikupljanje novca za Karadžićevu odbranu Krajišnik može povezivati sa tužilaštvom.

Predsednik Tribunala u odluci je prihvatio da se Krajišnik dobro vlada u zatvoru i da je "pokazao izvesne dokaze o rehabilitaciji", ali je ocenio da to nije dovoljno za prevremeno oslobađanje.

Vlasti Velike Britanije izvestile su predsednika suda da Krajišnik u zatvoru uči engleski, ali da se ne meša sa drugim zatvorenicima.

Tribunal je Krajišnika 8. septembra 2009. prebacio na izdržavanje kazne u Veliku Britaniju.

Žalbeno veće Tribunala je marta 2009. pravosnažno osudilo Krajišnika na 20 godina zatvora zbog zločina nad Muslimanima i Hrvatima u BiH 1992.

Krajišnik je osuđen zbog deportacije, prisilnog premeštanja i, delimično, progona nesrba u BiH, 1992, dok je bio predsednik Skupštine Republike Srpske.

Tribunal je tada preinačio prvostepenu presudu i umanjio kaznu, izrečenu septembra 2006. kojom je Krajišnik bio osuđen na 27 godina zatvora.

Krajišnika su 3. aprila 2000. na Palama uhapsile međunarodne snage (Sfor). Suđenje je počelo 3. februara 2004, a završilo se dve ipo godine kasnije, krajem avgusta 2006. godine.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...

Radio Slobodna Evropa: Odbijen Krajišnikov zahjev za puštanje na slobodu

Vesti-online.com: Krajišnik ipak ostaje u zatvoru