Izvor: Studio B, 27.Jul.2010, 13:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odbijen Krajišnikov zahtev za oslobađanje pre isteka kazne
Haški tribunal odbio je zahtev bivšeg predsednika Skupštine Republike Srpske Momčila Krajišnika za oslobađanje pre isteka kazne od 20 godina zatvora na koju je osuđen zbog progona nesrba u BiH 1992, saopšteno je u Hagu.
Krajišnik (64) je zahtev zasnovao na propisu po kojoj osuđenici u Velikoj Britaniji, gde on služi kaznu, imaju pravo da zatraže prevremeno ili uslovno oslobađanje pošto im istekne polovina kazne, što se u njegovom slučaju desilo u aprilu ove >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << godine.
Predsednik Tribunala Patrik Robinson je, odbijajući Krajišnikov zahtev, precizirao da, po pravilima haškog suda, osuđena osoba mora izdržati dve trećine kazne pre nego što zatraži prevremeno oslobađanje. U Krajišnikovom slučaju, precizirao je sudija Robinson, taj uslov će biti ispunjen u avgustu 2013.
"Krajišnik je, uz to, osuđen za veoma teške zločine, koji su obuhvatali rasprostranjeno premeštanje nesrpskog stanovništva u BiH, koje je izazvalo veliku patnju", naznačio je sudija Robinson.
U današnjoj odluci predsednika Tribunala navodi se i da je Krajišnik u zahtevu "prihvatio presudu i izrazio duboko kajanje zbog žrtava koje su patile usled zločina koji su počinjeni i za koje je on proglašen krivim".
Krajišnik, takođe, "oseća odgovornost za zločine koje su počinili drugi, a o kojima je on propustio da sprovede istragu i preduzme mere da počinioci budu kažnjeni".
U zahtevu za prevremeno oslobađanje, Krajišnik je naveo i da će, ako bude oslobođen, raditi na unapređenju pomirenja među narodima u bivšoj Jugoslaviji.
"Moja posvećenost pomiranju i poboljšanju političke i ekonomske situacije u BiH biće moj dug prema onima koji su na bilo koji način propatili zbog dela zbog kojih sam ja osuđen", citira Krajišnikove reči sudija Robinson u današnjoj odluci.
U dokumentu piše i da je Krajišnik predočio da, u slučaju da bude oslobođen, namerava da se "vrati svojoj kući u Sarajevu, posveti se vođenju malog posla i nastavi sa pisanjem koje je započeo u zatvoru".
Kao jedan od razloga zbog kojih bi trebalo da bude oslobođen, Krajišnik je naveo i da je do sada "odlužio 50 odsto dužu kaznu" od Biljane Plavšić, iako je osuđen za lakše zločine.
Sudija Robinson tu tvrdnju je odbacio, podsećajući da je Plavšićeva priznala krivicu pred Tribunalom i odslužila dve trećine kazne od 11 godina zatvora, kada je puštena na slobodu.
Iz odluke sudije Robinsona proizlazi da je Krajišnik tvrdio i da je, pre nego što je osuđen, navodno pomogao haškom tužilaštvu "u uspostavljanju kontakta s Radovanom Karadžićem" i da je "služio kao posrednik između glavnog tužioca i Karadžića u vezi s Karadžićevom optužnicom".
Te tvrdnje, sudija Robinson je nazvao "neosnovanim", kao i Krajišnikove reči da je on nagovorio Karadžića da haškom tužilaštvu dostavi dokumente Predsedništva RS. Krajišnik je tvrdio i da je on "obezbedio novčane fondove za Karadžićevu odbranu", ali je Robinson oceni da je to "irelevantno".
Predsednik Tribunala u odluci je prihvatio da se Krajišnik dobro vlada u zatvoru i da je "pokazao izvesne dokaze o rehabilitaciji", ali da to nije dovoljno za prevremeno oslobađanje.
Pri donošenju odluke, sudija Robinson nije uzeo u obzir 28 pisama "raznih političara, nevladinih organizacija, akademika i drugih" koje mu je dostavila Krajišnikova odbrana, a u kojima su potpisnici odgovorili na pitanja odbrane "da li znaju za bilo koji Krajišnikov zločin, izuzev onih za koje je osuđen"; "da li znaju za neko dobro delo Krajišnika tokom rata" i da li bi prevremeno oslobađanje Krajišnika uticalo na političcku situaciju u BiH. Ta pisma su, po odluci predsednika Tribunala, nebitna u ovoj stvari.
Tribunal je Krajišnika 8. septembra prošle godine prebacio na izdržavanje kazne u Veliku Britaniju. Žalbeno veće tribunala u martu 2009. je pravosnažno osudilo Krajišnika na 20 godina zatvora zbog zločina nad Muslimanima i Hrvatima u BiH 1992.
Krajišnik je osuđen za deportacije, prisilno premeštanje i, delimično, progon nesrba u BiH. Tribunal je tako preinačio i umanjio prvostepenu presudu, izrečenu u septembru 2006, kojom je Krajišnik bio osuđen na 27 godina zatvora.
Krajišnika su 3. aprila 2000. na Palama uhapsile međunarodne snage (Sfor), a četiri dana kasnije, on je u prvom pojavljivanju pred sudijom Tribunala izjavio da nije kriv. Prvostepeno suđenje Krajišniku počelo je 3. februara 2004, a završne reči odbrane i optužbe održane su krajem avgusta 2006. godine.
Odbijen Krajišnikov zahtev za oslobađanje
Izvor: NaDlanu.com, 27.Jul.2010
HAG, 27. jula 2010. (Beta) - Haški tribunal odbio je zahtev bivšeg predsednika Skupštine Republike Srpske Momčila Krajišnika za oslobađanje pre isteka kazne od 20 godina zatvora na koju je osuđen zbog progona nesrba u BiH 1992, saopšteno je danas u Hagu. ..
.jpg)
