Izvor: B92, 14.Maj.2012, 16:50   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Mladićeva odbrana traži odlaganje

Hag -- Odbrana generala Ratka Mladića večeras je ponovo zatražila da suđenje bude odloženo na šest meseci zbog toga što tužioci nisu obelodanili sve dokaze braniocima.

Prošlog petka, Mladićev branilac zatražio je i izuzeće predsedavajućeg sudije Alfonsa Orija zbog utiska da je pristrasan i odlaganje početka procesa na tom osnovu.

O tom zahtevu, predsednik Tribunala Teodor Meron još nije doneo odluku.

U večerašnjem novom zahtevu za odlaganje, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << odbrana tvrdi da je i tužilaštvo potvrdilo da nije ispunilo svoju obavezu obelodanjivanja dokaznog materijala i da bi, u takvim okolnostima, početak procesa narušio pravo generala Mladića na pravično suđenje.

Kao alternativno rešenje za odlaganje procesa, branilac Lukić naveo je da tužioci ne izvode svedoke povezane sa dokazima koji odbrani nisu dostavljeni na vreme.

Odbrana je do sada nekoliko puta, iz istog razloga, tražila odlaganje, ali je raspravno veće sudije Orija te zahteve odbilo.

Suđenje komandantu Vojske Republike Srpske, generalu Ratku Mladiću trebalo bi da počne u sredu, 16. maja u Haškom tribunalu.

Mladić je u 11 tačaka optužen za genocid, zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja u BiH od 1992. do 1995. godine. Ratko Mladić se, između ostalog, tereti za učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu, za genocid u Srebrenici, ali i za opsadu Sarajeva.

Prvobitna optužnica protiv Mladića i Radovana Karadžića podignuta je u Haškom tribunalu 25. jula 1995, a posle nekoliko izmena, razdvajanja i objedinjavanja, Mladića tereti za najteže ratne zločine.

Pretresno veće je prošle sedmice odbacilo zahtev odbrane da se odloži početak suđenja za 90 dana, a Mladićeva odbrana je zatražila i izuzeće predsedavajućeg sudije Alfonsa Orija. Odbrana optužuje Orija za pristrasnost, jer je bio sudija u više drugih slučajeva u kojima su nekadašnji Mladićevi saradnici osuđeni, a sud još nije odlučio o tom zahtevu.

Mladićeva odbrana je najavila da u ovoj fazi postupka neće držati uvodnu reč, kao i da se optuženi neće obraćati sudskom veću.

Tužilaštvo je najavilo izvođenje 413 svedoka, a planirano je da saslušanje prvih svedoka i izvođenje dokaza optužbe počne 29. maja.

Po optužnici, Mladić (70) je od 12. maja 1992. do 30. novembra 1995. godine učestvovao u udruženom zločinačkom poduhvatu koji je imao za cilj trajno uklanjanje bosanskih muslimana i Hrvata s područja na koja su bosanski Srbi polagali pravo.

Prema optužnici, u udruženom zločinačkom poduhvatu su učestvovali i Radovan Karadžić, Slobodan Milošević, Momčilo Krajišnik, Jovica Stanišić, Željko Ražnatović, Vojislav Šešelj, Biljana Plavšić, Mićo Stanišić, Nikola Koljević i Momčilo Mandić.

U optužnici se navodi da, pored krivične odgovornosti, koja proizlazi iz njegovog učešća u udruženom zločinačkom poduhvatu, Mladić snosi individualnu krivičnu odgovornost za planiranje, podsticanje, naređivanje i pomaganje i podržavanje zločina za koje se tereti.

Kao komandant glavnog štaba VRS, Mladić je - kako se navodi - imao efektivnu kontrolu nad pripadnicima VRS i delovima srpskih snaga u sastavu VRS ili potčinjenih VRS koji su učestvovali u zločinima.

Mladić se u dve tačke tereti za genocid i to za etničko čišćenje sa ciljem nasilnog i trajnog uklanjanja bosanskih muslimana i Hrvata sa velikih delova teritorije BiH 1992. godine, koje je u nekoliko opština doseglo razmere genocida, dok se druga tačka za genocid odnosi na događaje u Srebrenici u julu 1995. godine.

Zločini protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja su sadržani u preostalih devet tačaka optužnice i to za progon, istrebljenje, ubistva, deportaciju, prisilno premeštanje, terorisanje i nezakonite napade na civile i uzimanje talaca.

U optužnici je u zločine protiv čovečnosti uvrštena i opsada Sarajeva 1992. godine.

Prvobitna optužnica protiv Mladića i Radovana Karadžića potvrđena je 25. jula 1995. i teretila ih je za genocid i druge zločine nad civilima. Druga optužnica potvrđena je krajem te godine i odnosila se na događaje iz Srebrenice u julu 1995. Te dve optužnice spojene su u julu 1996, da bi ih tribunal 2009. godine ponovo razdvojio.

Na zahtev tužilaštva, optužnica protiv Mladića je promenjana čak četiri puta da bi konačni izgled dobila u decembru prošle godine. Predviđa izvođenje dokaza za 106, umesto 196 zločina, koliko ih je bilo u trećoj, izmenjenoj optužnici.

Na prvom pojavljivanju pred sudom u junu prošle godine, Mladić je odložio izjašnjavanje o krivici, a 4. jula je udaljen iz sudnice zbog ometanja sednice i nije se izjasnio o krivici, te je u njegovo ime uneseno da se ne oseća krivim.

U kasnijem pojavljivanju pred sudom krajem godine, on se izjasnio da nije kriv.

Mladić je posle dugogodišnjeg skrivanja uhapšen 26. maja prošle godine u selu Lazarevu kraj Zrenjanina.

Zbog neispunjavanja haške obaveze, koja je podrazumevala i hapšenje i izručenje poslednjeg begunca Gorana Hadžića, Srbija je kritikovana u izveštajima glavnog tužioca Tribunala, što je zemlju godinama usporavalo na putu ka EU.

Mladić je rođen 12. marta 1942. godine u Kalinoviku u BiH, a posle diplomiranja na Vojno-industrijskoj školi, oficirsku karijeru počeo je u Skoplju 1965. godine.

Nakon službovanja u Kumanovu i Štipu 1991, postao je jedan od pomoćnika komandanta Prištinskog korpusa Jugoslovenske narodne armije.

Tokom rata u BiH bio je komandant Glavnog štaba Vojske RS.

Mladić je oženjen Bosiljkom, sa kojom ima sina Darka, dok je ćerka Ana pod nerasvetljenim okolnostima 1994. izgubila život u 23. godini.
Pogledaj vesti o: Hag

Nastavak na B92...

Nezavisne Novine: Mladićeva odbrana traži odlaganje suđenja na šest mjeseci

Kurir: Mladićeva odbrana traži odlaganje suđenja na šest meseci