Izvor: Politika, 16.Sep.2009, 23:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mladić u Hag, Srbija u EU
Dok vlast očekuje da će Brisel vrednovati napore Srbije na evroputu, opozicija smatra da kandidatura za članstvo u EU neće biti prihvaćena pre odmrzavanja Prelaznog trgovinskog sporazuma
Zvaničnici Srbije računaju da je naša država puno uradila na približavanju Evropskoj uniji i da je time stekla uslove da do kraja godine i formalno podnese zahtev za članstvo u EU. Opozicija, ipak, sumnja da će Brisel prihvatiti naš zahtev pre odmrzavanja Prelaznog trgovinskog sporazuma >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koji Holandija i dalje blokira.
Milica Delević, direktorka Kancelarije Vlade Srbije za evropske integracije, kaže za „Politiku” da se iz razgovora koje imaju naši zvaničnici sa evropskim partnerima vidi da je kandidatura „tema o kojoj se razgovara”.
„Prirodno je da svako ko želi da postane član nekog kluba razmišlja o podnošenju zahteva”, kaže Delevićeva dodajući da Srbija radi na tome da objasni partnerima iz EU šta je sve učinjeno, da pridobije njihovu podršku, ali i da se puno angažuje kod kuće.
„Koliko s jedne strane znači objašnjavanje, toliko, s druge strane, znači i svest da ste učinili maksimum kod kuće da vaš zahtev bude primljen”, naglašava ona. Najnovija izjava Karla Bilta, švedskog ministra spoljnih poslova, zemlje koja predsedava EU, da je Evropa spremna da primi kandidaturu Srbije, ali da pre toga mora da bude odmrznut Prelazni trgovinski sporazum, kao i da njegova jednostrana primena može da pomogne ubrzavanju procedure, prema njenim rečima, ukazuje na to koliko je važno da Srbija primenjuje ovaj dokument za budući korak prema EU. Jer naša država time šalje signal da može da ispuni obaveze koji proističu iz daljih koraka ka članstvu u uniji. S druge strane, Milica Delević očekuje i da će godišnji izveštaj EU o napretku Srbije u procesu evrointegracija (14. oktobra) pokazati da je mnogo toga učinjeno.
Sličnog mišljenja o eventualnom kandidovanju Srbije za članstvo u EU je i Nada Kolundžija, šef poslaničke grupe DS-a u Skupštini Srbije. „Nama je važno da ubrzamo svoj put ka EU. Ona nas podržava u tome i kandidatura će biti sredstvo za ostvarivanje tog cilja”, kaže ona ističući da ako Srbija bude radila kako se od nje očekuje na tom putu, onda će to svakako biti i vrednovano, kao što su i do sada pozitivno vrednovani napori kojima se država transformiše kako bi se pripremila za punopravno članstvo.
Kolundžija je sigurna da će podnošenje kandidature biti „rezultat usaglašavanja sa predstavnicima EU” i očekuje podršku unije na tom putu.
Slobodan Samardžić, potpredsednik Demokratske stranke Srbije, smatra da mi nemamo elementarne uslove za podnošenje kandidature. Objašnjavajući da se SSP ne primenjuje, kao ni Prelazni sporazum, Samardžić ističe da „nijedna zemlja nije mogla da podnese kandidaturu sve dok nije počela da sprovodi Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju posle ratifikacije svih država članica Evropskog parlamenta i zemlje koja se pridružuje”.
Uveren da „Srbija nema nijedan jedini uslov za podnošenje kandidature”, Samardžić tvrdi da je „cela priča najobičnija propaganda”.
Na pitanje „Politike” kad je najbolji trenutak za Srbiju da podnese kandidaturu, Borislav Pelević, iz Srpske napredne stranke, odgovara da je „sasvim realno da se aplikacija podnese tek onda kada počne primena Prelaznog sporazuma sa Evropom”. Mišljenja je da će to teško ići, jer će prethodno biti postavljen zahtev za isporuku Ratka Mladića i Gorana Hadžića Haškom tribunalu, i on ocenjuje da je priča o kandidaturi do kraja godine „samo propaganda” i da „to uopšte nije realno u ovom trenutku ”.
„Posao ministra spoljnih poslova je da radi na odmrzavanju sporazuma. Ako to nije u stanju, onda mogao bi bar da ne smeta”, reči su Zorana Ostojića, iz LDP-a, koji misli da će Srbija prvo dobiti viznu liberalizaciju, zatim da će biti odmrznut sporazum, a tek onda i odobrenu kandidaturu.
Biljana Čpajak
[objavljeno: 17/09/2009]
Pogledaj vesti o: Hag
