Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 20.Dec.2012, 14:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kutiljero obavezan da svedoči Karadžiću
BEOGRAD -
Haški tribunal obavezao je posebnim nalogom (subpoena) portugalskog diplomatu Žozea Kutiljera (Jose Cutillero) da svedoči na suđenju bivšem predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću tokom dokaznog postupka odbrane.
Kutiljero će, prema obavezujućem nalogu, na procesu Karadžiću svedočiti 19. februara 2013.
Ambasador Kutiljero je 1991-92, bio međunarodni mirovni posrednik čije su principe za preuređenje Bosne i Hercegovine u tri >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << etnička dela, početkom 1992, prihvatili lideri bosanskih Muslimana, Srba i Hrvata. Muslimansko vođstvo, predvođeno Alijom Izetbegovićem, ubrzo je, međutim, promenilo stav i povuklo podršku Kutiljerovom planu, kako se veruje, na sugestiju SAD.
Kutiljero je dao izjavu Karadžićevoj odbrani, ali je odbijao da, kao bivši međunarodni posrednik, svedoči na suđenju, tvrdeći da bi to moglo ugroziti poverenje u posrednike strana u budućim konfliktima.
Raspravno veće predsedavajućeg O-Gon Kvona (O-gon Kwon) odbilo je, međutim, taj argument i obavezalo Kutiljera da se pojavi u sudnici, ocenjujući da je njegov iskaz relevantan za proces.
U izjavi Karadžićevoj odbrani, Kutiljero je ocenio da je "istinska tragedija" što je sporazum koji su nacionalne zajednice u BiH postigle uz njegovo posredovanje propao, podsećajući da je mirovno rešenje postignuto u Dejtonu, tri godine kasnije, "gotovo isto", što znači da su "nebrojeni životi mogli biti sačuvani".
Bivši predsednik Republike Srpske optužen je za genocid u Srebrenici; progon Muslimana i Hrvata širom BiH; terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i uzimanje "plavih šlemova" UN za taoce, 1992-95.
Izetbegoviću nije verovao
Karadžićeva odbrana pridaje veliki značaj Kutiljerovom svedočenju, budući da je on u izjavi potvrdio da je vođstvo bosanskih Srba u februaru 1992. prihvatilo reorganizaciju BiH u tri etničke zajednice, ali u postojećim granicama.
Po optužnici, Karadžić je bio na čelu udruženog zločinačkog poduhvata čiji je cilj bilo stvaranje ujedinjene srpske države na teritorijama BiH sa koje su bili proterani nesrbi.
U pisanoj izjavi odbrani, koju je Karadžić dostavio sudu, ambasador Kutiljero je potvrdio da su u martu 1992. predstavnici tri nacionalne zajednice u BiH prihvatili principe uređenja BiH sa tri konstitutivne jedinice unutar tadašnjih granica, uz poštovanje ljudskih prava, verskih sloboda i zaštitu manjina.
Posebna radna grupa, po planu, utvrdila bi teritorije jedinica, a o ustavnim principima bi građani odlučili na referendumu, izjavio je Kutiljero.
"Nedugo pošto su strane prihvatile principe, do mene je počelo da dopire da se predsednik (Alija) Izetbegović javno odriče svog pristanka u izjavama bosanskim medijima. Bosanska vlada zvanično je odbacila principe u junu 1992", rekao je portugalski diplomata.
U izjavi Karadžićevoj odbrani, Kutiljero je potvrdio da u kritično vreme nije verovao Izetbegoviću koji je, "uprkos njegovom srdačnom maniru", "lagao" i bio "varljiv".
Sve strane lagale, Srbi lagali najmanje
Izetbegović bi "jedno govorio nasamo, a drugo javno. Haris Silajdžić je emotivan i ne treba mu verovati. Sve tri strane lažu, ali Srbi su manje prefinjeni u tome", potvrdio je Kutiljero svoje utiske iz tog vremena. Takođe, naglasio je da je verovao da je "apsurdno kriviti samo Srbe za situaciju u BiH" zato što su "sve strane krive".
"Rekao sam da sam to uvideo na prvom ručku tokom pregovora. Ponovio sam da je Izetbegović lažov i da mu se ne može verovati. On je uvek odstupao od onog što je već bio prihvatio da učini. Rekao sam i da su sve strane lagale, ali da su Srbi lagali najmanje", izjavio je Kutiljero.
Bivši mirovni posrednik potvrdio je i da mu je portugalski oficir koji je služio u Unproforu u Sarajevu, preneo da je ubeđen da je granata koja je 27. maja 1992. ubila 26 građana u redu za hleb u ulici Vase Miskina bila ispaljena sa područja gde su bili položaji muslimanskih snaga. Taj oficir učestvovao je u istrazi o eksploziji u redu za hleb.
Potvrđujući da su Karadžić i drugi lider bosanskih Srba insistirali na nastavku pregovora o principima Kutiljerovog plana, portugalski diplomata naznačio je da mu je predsednik Skupštine RS Momčilo Krajišnik, dan posle eksplozije u ulici Vase Miskina, poslao pismo u kojem se zalagao za istragu, primećujući da do nasilja obično dolazi pre ili tokom pregovora i koristi se za njihovo odlaganje.
Nebrojeni životi mogli su biti sačuvani
"Mislim da je istinska tragedija što mir nije postignut na principima koje sam dogovorio u martu 1992. Poređenje karte koja je bila utvrđena na osnovu tih principa, 18. marta 1992, i mape koja je deo Dejtonskog sporazuma iz novembra 1995. pokazuje da je, posle tri i po godine rata, rezultat bio gotovo isti. Nebrojeni životi mogli su biti sačuvani", podvukao je Kutiljero pri kraju izjave.
Citirajući svoj komentar, objavljen u februaru 1993. u Internešenel herald tribjunu (International Herald Tribune), Kutiljero je ocenio da je "odbijanje predsednika Alije Izetbegovića da prihvati da je realna Bosna potpuno drugačija od one koju je on želeo, doprinelo produžetku rata jednako koliko snovi o Velikoj Srbiji i hrvatskoj hegemoniji".
Muslimani se odrekli sporazuma ohrabreni od stgrane SAD
Portugalski diplomata podsetio je i da je u pismu londonskom nedeljniku Ekonomist (The Economist) krajem 1995. napisao da su se u leto 1992. "Muslimani odrekli" sporazuma o principima budućeg ustavnog uređenja BiH koje su sve tri strane prihvatile u februaru 1992. kao "osnovu za dalje pregovore".
"Da to nisu učinili, bosansko pitanje moglo bi biti rešeno ranije, uz manje gubitke (pretežno muslimanskih) života i teritorija. Da budem pravičan, predsednik Izetbegović i njegovi savetnici bili su ohrabreni da ponište taj dogovor i da se bore za unitarnu bosansku državu od dobronamernih činilaca spolja koji su mislili da znaju najbolje", ponovio je Kutiljero, aludirajući na ulogu SAD.
"To sam verovao tada i to verujem sada", zaključio je bivši mirovni posrednik izjavu Karadžićevoj odbrani.
Ambasador Kutiljero u aprilu ove godine dao je izjavu Karadžićevoj odbrani, ali je odbijao da svedoči u sudnici iz uverenja da međunarodni mirovni posrednici ne bi trebalo da budu svedoci zato što bi to moglo ugroziti rad takvih posrednika u budućnosti.
Tražeći da raspravno veće Kutiljeru stoga uputi obavezujući nalog
(subpoena) za svedočenje, Karadžićeva odbrane, podsetila je i da su neki mirovni posrednici, poput lorda Dejvida Ovena (David Owen), već svedočili pred Tribunalom.
Pogledaj vesti o: Hag
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
